Magazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Sećanja Tome File na vreme provedeno s prvom damom SFRJ: Jovanka je kod sebe imala pištolj za likvidacije

Ona je od početka do kraja ostavljala utisak žrtve. I ona jeste žrtva. Bila je to prelepa žena, ponosna Ličanka, osoba koja je držala do sebe... Bolje bi prošla da je htela da savije kičmu i opredeli se za nekog od pretendenata na Titov tron

Objavljeno: 31.07.2017. 16:38h
Foto: Toma Fila; Autor: Zorana Jevtić
Na prste jedne ruke mogu se nabrojati ljudi koji su, nakon smrti doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, imali tu privilegiju da se nalaze u blizini njegove u dovice Jovanke Broz.

Jedan od njih je advokat Toma Fila, koji se dve i po decenije pravnim putem borio da nekadašnja prva dama ostvari svoja prava, dobije penziju, dokumenta, ličnu imovinu... Poznati beogradski advokat se, u razgovoru za Njuzvik, priseća susreta i razgovora sa Jovankom Broz - ženom koja će, po svemu sudeći, zauvek ostati velika misterija.



Do njihovog prvog susreta došlo je nakon Titove smrti, kada je ona, povodom ostavine, došla kod Filinog oca Filote.
 
LIČANKA KOJA JE POSTALA SIMBOL

„Došla je kod nas 1983. godine, a našu kancelariju joj je, kako nam je tada rekla, preporučio Tito. Rekao joj je: ‘Ako ti se ikada nešto desi, idi kod Filote File, on se nikoga ne boji.’ Nakon smrti mog oca, želela je da ja nastavim da je zastupam. Tako je i bilo. Ona je na mene, od početka do kraja, ostavljala utisak da je žrtva. I ona jeste žrtva. A bila je prelepa žena, imala je urođeno plemićko držanje, bila je ponosna Ličanka, osoba koja je držala do sebe... Verujem da bi bolje prošla da je htela da savije kičmu i opredeli se za nekog od pretendenata na Titov tron. Ona to nije želela, prošla je kako je već prošla, ali je upravo zbog tog svog ponosa, voleli je ili ne, ostala simbol.“

Obračun pomenutih pretendenata sa Jovankom Broz počeo je još za vreme Titovog života. Njena eliminacija je dugo spremana, te su zato u javnosti puštane izmišljotine poput one da je sa grupom ličkih generala spremala državni udar, kao i da je imala veliku želju da bude jugoslovenska Indira Gandi, koja je bila premijerka Indije. Govorilo se da je sebe doživljavala kao Titovu naslednicu, pa su čak izmišljane i priče da ga je zato trovala ili mu uskraćivala lekove kako bi što pre umro. Nikola Ljubičić i Stane Dolanc su tvrdili da ona uništava Maršala.

Jovanku Broz u to vreme posebno nije podnosio Makedonac Lazar Koliševski, koji je inače poznat po famoznoj ideji - slaba Srbija, jaka Jugoslavija. Pošto je formalno bio „broj dva u državi“, smetalo mu je kad je ona stajala uz Tita. Jovanka je pak Fili jednom prilikom priznala: „Nikada nisam želela da zauzmem njihovo mesto, samo sam htela da budem uz Tita kao njegova supruga.“

„Siguran sam da nije imala ni političke aspiracije, niti je imala odgovarajuće obrazovanje da bi upravljala državom. A nedostajao joj je i onaj najvažniji stub - okruženje koje bi je podržalo“, kaže Fila.

Profimedia, Josip i Jovanka Broz

VOLELA TITA DO LUDILA

A koliko je Jovanka bila verna i odana Titu, videlo se tokom posete Francuskoj, kada je otkriveno da ona sa sobom nosi oružje.

„Došlo je do incidenta - na balu je iz Jovankine torbe ispao pištolj, a obezbeđenje je to brže-bolje pokušalo da prikrije. Tito je, dakle, imao veliko poverenje u nju, ona je bila poslednja linija njegove odbrane, pa je zato kod sebe držala mali pištolj za likvidacije. Ako sve službe zakažu, ona je trebalo da ga zaštiti svojim životom, da pogine za njega... Ona je Tita volela do ludila i nikako se ne može reći da je s njim bila iz interesa.“

Do presudnog trenutka u obračunu „malih titića“ - kako Fila naziva one koji su pokušavali da naslede Tita - sa Jovankom došlo je 1977. godine. To se zbilo na Brionima, pred Titov put u Kinu, kada je na važnom sastanku odlučeno da on prvi put u posetu nekoj državi ide bez supruge. Brozova je tada ministra unutrašnjih poslova Franju Herljevića upitala šta se to zapravo dešava.

„Njegov odgovor je bio brutalan, ali i prostački. Rekao joj je: ‘Lička ku*vo, sada ćemo se obračunati s tobom. Samo još da otkrijemo tvoje veze’“, navodi Fila.

Od tada, ona više nikada nije videla Tita jer joj to nije bilo dozvoljeno.

„Tito se potom iselio iz kuće u Užičkoj. Ona je pokušavala da dođe do njega, ali nije uspevala. Izmišljotina su priče da je kasnije, kada je Tito bio u bolnici, došla u Ljubljanu, tražeći da je primi, a on je to, kao, odbio. On je umro, a nisu se videli.“

Josip i Jovanka Broz; Autor: Profimedia

PODMETANJE TUŽBI ZA RAZVOD BRAKA

Fila navodi i da su Titu više puta pokušavali da podmetnu da potpiše tužbu za razvod braka, pa su to čak činili i dok je bio u bolnici, ali je on to svaki put odbio da učini. Jovanka je sve znala i tumačila to kao suprugovu ljubav i poštovanje prema njoj.

Ubrzo nakon Titove smrti, ona je izbačena iz kuće u beogradskoj Užičkoj ulici u kojoj je sa njim živela 35 godina. Isterana je tokom noći, uz pretnju pištoljem i, kako je sama tvrdila, bez bilo kakvih stvari. Kasnije se ispostavilo da je ipak dobila 40 koleta sa stvarima, a posle dve godine borbe dali su joj i neku garderobu, ali sa rasparanim porubima i manžetnama jer su tražili skrivene mikrofilmove - optuživali su je, naime, da radi za tajnu službu, pa su želeli da vide dokle dosežu njene veze. Uzeli su joj dokumenta, pa čak i telegrame saučešća, kao i fotografije na kojima je Tito, a dali su joj one na kojima je ona sama.

„Nisu hteli da se vidi da je ona ikada postojala. Pokušali su da očiste Titovu biografiju, i to tako da pokažu da Jovanka nije ni postojala, hteli su da naprave postavku u Muzeju 25. maj tako da nje nigde ne bude, pa bi ljudi stekli utisak da je Tito bio momak“, kaže Fila.

Od nakita skoro da nije dobila ništa, osim onog koje je imala kod sebe kad je izbačena iz kuće. Istina, dobila je natrag mali deo nakita, ali samo bižuteriju i onaj od drveta, keramike, srebra, dok su zlato zadržali, a bisere i drago kamenje vadili iz originalnog nakita.

Najveći deo vrednih stvari nikada joj nije vraćen, a deo njih je u međuvremenu i polako nestajao.

„Nakon što je izbačena iz kuće, sef je nasilno otvoren. Tu je bila veoma važna dokumentacija, ali i jedno Titovo pismo koje je tu ostavljao uvek kada bi kretao na neki put. Govorio joj je: ‘Ako mi se nešto desi, pročitaj ovo.’ Kada bi se vratio s puta, uzimao bi to pismo nazad kod sebe i vraćao ga je opet prilikom sledećeg putovanja. Ona nikada nije pročitala sadržaj pisma, nije ga otvorila. A to pismo je, kako shvatam, bilo zapravo neka vrsta političkog testamenta. Ali, eto, nakon otvaranja sefa, tom pismu se gubi trag, neko ga je video i brže-bolje sklonio“, otkriva Fila.

Toma Fila; Autor: Zorana Jevtić

„LEKS JOVANKA“ PAO TEK 2000. 

Godine 1985. donet je zakon po kome je sva Titova imovina proglašena za društvenu, ali je ranije bila samo poverena njemu na korišćenje. Dakle, sve stvari su tako postale društveno vlasništvo, a ne vlasništvo Jovanke i Tita, što je Toma Fila osporavao na sudu. Skoro tri decenije je trajala ta borba i na kraju je, 2000. godine, uspeo da obori zakon koji je u javnosti bio poznat kao „leks Jovanka“.

Ali ona ni tada nije dobila natrag imovinu. Osim toga, Brozovoj nikada zvanično nije priznato ni pravo na penziju.

„Do kraja je mesečno dobijala novac u visini plate predsednika Skupštine, ali nikada joj nisu dali rešenje o penzionisanju. Zašto? Zato što bi tamo pisalo da uživa penziju svog supruga. Nudili su joj pukovničku penziju, na šta je ona odgovarala: ‘Neću, ja hoću penziju mog muža.’ Svakog meseca je dolazio vojnik, na ruke joj davao novac, ništa se nije potpisivalo... Nikada to nije stiglo do forme dokumenta“, kaže naš sagovornik.

Do smrti je Jovanka Broz živela u kući na Dedinju koja nije bila dostojna ni „običnog“ čoveka, a kamoli nekadašnje prve dame Jugoslavije. Krov je prokišnjavao, malter sa zidova otpadao, nije bilo grejanja... Rasim Ljajić je u jednom trenutku pomogao da se uvede grejanje. Ljajić, Ivica Dačić i njegov tadašnji šef kabineta Branko Lazarević su 2009. godine Brozovoj uručili i pasoš i ličnu kartu, koje decenijama nije imala. Međutim, iako je bilo obećanja, ta kuća u koju je preseljena nakon što je 1980. izbačena iz vile u Užičkoj nikada nije obnovljena.

„Doduše, ni Jovanka nije želela da napušta tu kuću kako bi se obavila rekonstrukcija, jer je opravdano strahovala da može i odatle da bude izbačena“, navodi Toma Fila.

ULOGA BRANKA LAZAREVIĆA

On otkriva da je Jovanka od Lazarevića i Dačića tražila da uhapse one koji su je izbacili iz kuće skoro tri decenije ranije. Posebno je insistirala na hapšenju Ognjena Grkovića, sekretara Nikole Ljubičića, koji joj je, navodno, te 1980. pretio pištoljem. Nije bila svesna da traži hapšenje za krivična dela koja su odavno zastarela.

„Dačić i Lazarević su joj ponudili da joj obezbede sve što joj je potrebno, a naknadno sam dobio dopis policajca koji ju je čuvao da su joj potrebni vozač, baštovan i kućna pomoćnica. Sve joj je to odobreno, ali je ona kasnije ipak odbila. Inače, Lazarević je za nju baš mnogo učinio, hteo je u svemu da joj pomogne“, navodi Fila.

Život Jovanke Broz oduvek je bio velika misterija, te ne čudi što su mediji, sve do njene smrti 2013. godine, uporno pokušavali da dobiju intervju, a neposredno nakon što je Tito preminuo stizale su i veoma ozbiljne ponude za pisanje knjiga. Toma Fila navodi jednu od ponuda.

Profimedia, Josip Broz Tito

ODBILA NEMCE I RUSE

„Nemci su mi nudili da ubedim Jovanku da napišemo memoare zajedno, davali su 1.000 maraka po strani. Kada sam se sreo s Jovankom, preneo sam joj tu ponudu rekavši: ‘Ukoliko biste pristali i napisali knjigu, a ja je izneo iz moje kuće, mislim da ne bih stigao ni do prvog ćoška jer bi me likvidirali. A ko zna šta bi bilo sa vama.’ Složila se sa mnom. Inače, samo što je otišla iz moje kuće nakon tog našeg razgovora, došao sam u kancelariju, zvoni mi telefon, javlja se Obrad iz Udbe, tatin prijatelj. Misleći na ponudu od Nemaca da pišemo knjigu, kaže mi: ‘Tomo, tata ti je umro, valjda si i ti toliko pametan i da nećeš da nasedneš.’ Rekoh: ‘Ne brinite, neću.’ Eto, prisluškivali su me sve vreme i znali o čemu smo pričali Jovanka i ja. Ali taj pomenuti poziv nije bila pretnja, to je više bilo dobronamerno upozorenje.“

A onda su se mnogo godina kasnije, kaže naš sagovornik, u jednom trenutku sa svojom ponudom za Jovanku javili i Rusi.

„Rusi su nudili da će pomoći u svemu što joj je potrebno ako da intervju za ruske medije i kaže da podržava Rusiju. Ona nije htela nikakva uslovljavanja. Preneo sam joj to, nije pristala, nikome nije verovala nakon jednog negativnog iskustva sa intervjuom za Nin. U stvari, kada sam joj rekao za rusku ponudu, kazala je: ‘Prvo neka urade nešto za mene, neka pomognu, pa ću onda da im dam intervju.’ Ali ništa nije bilo od toga.“

Od Jovanke se, smatra Fila, materijalno niko nije okoristio nakon Titove smrti.

„Pa ona nije imala ništa, nije imala žute banke“, kaže on, sećajući se da joj je često donosio poneki poklon.

„Ja sam joj neretko poklanjao parfeme, volela je ‘šanel’. Ona mi nikada ništa nije sama tražila. Bila je ponosna, ona bi pre umrla nego da nešto zatraži.“

NAPRAVILI CIRKUS OD SAHRANE

Sumirajući utiske o Jovanki Broz, Fila kaže da je ona u svemu bila posebna ličnost i da će mu u sećanju ostati onakva kakva je bila posle Tita - sama.

„I dalje je bila vrlo lepa žena, ponosnog držanja, sa izraženim ličkim akcentom, beskrajno nesrećna što nije imala decu i neizmerno srećna što je živela svoju najveću ljubav uz Tita. Decu nisu imali, kako mi je sama rekla, zato što Tito to nije želeo.“

Saradnja Jovanke Broz i Tome File završena je 2011, jer su, zbog savetničke funkcije koju je imao u Vladi Srbije, ovom advokatu osporili pravo da je zastupa pred sudom. Dve godine kasnije, tačnije 20. oktobra 2013, Titova udovica je preminula, ali Fila nije otišao na njenu sahranu u Kući cveća zato što je „od toga napravljen cirkus“.

„Takođe, pojavila se i ožalošćena familija, koja za 20 godina nijednom nije našla za shodno da me pita šta ja radim, kako sve to ide... Dan posle sahrane sam otišao i sam položio cveće na njen grob. Želeo sam da se u osami oprostim od nje, kao što sam u osami sedeo u fotelji preko puta nje, u svojoj kući, i bio jedini s kojim je tada delila svoju usamljenost. Pamtiću je kao usamljenu ženu. Jer osim mene, jedno vreme nikog nije imala. Kada nikog nije bilo, kad je bilo teško i svi su se razbežali, ja sam bio uz nju.“

Toma Fila je svoja sećanja na Jovanku Broz i godine provedene kao njen pravni zastupnik izneo i u svojoj knjizi „Završna reč“ (izdavač „Vukotić medija“), u kojoj je opisao i druge sudske slučajeve iz svoje bogate karijere.


(Tekst je objavljen u 80. broju magazina Newsweek (jul 2017.), koji sada izlazi jednom mesečno.)​


PIŠE Boban Karović

FOTO Zorana Jevtić
   
 

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Toma Fila; Autor: Zorana JevtićSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Toma Fila; Autor: Zorana JevtićSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Toma Fila; Autor: Zorana JevtićSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Toma Fila; Autor: Zorana JevtićMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Magazin
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS