ISTORIJA

NANSENOV PASOŠ: Zaboravljeni dokument koji je spasio 450.000 izbeglica (FOTO)

Čuveni norveški polarni istraživač i političar omogućio je posle Prvog svetskog rata apatridima, među kojima su bili pisac Vladimir Nabokov i kompozitor Igor Stravinski, da započnu novi život

Objavljeno: 27.02.2017. 14:56h
Foto: Fridtjof Nansen; Izvor: Wikipedia Creative Commons
Aktuelna izbeglička kriza najveća je koju je svet ikada video, ali nije bez presedana. Pre stotinak godina, revolucija u Rusiji i genocid u Otomanskom carstvu ostavili su milione ljudi bez domovine i primorali ih da potraže azil u zemljama koje su već i same stradale u ratovima. 

Rešen da spreči katastrofu, čuveni istraživač Fridtjof Nansen promenio je živote stotinama hiljada ljudi jednim parčetom papira: Nansenovim pasošem. 
 


Iako nikada nije prerastao u dokaz o državljanstvu, ovaj dokument štitio je one koji su ga posedovali od deportacije i omogućavao im da prelaze granice i nalaze posao. Mnogi stručnjaci smatraju da bi to i danas bilo najbolje rešenje. 
 
OD ISTRAŽIVAČA DO HUMANITARCA 

Ništa nije ukazivalo da će Nansen postati političar, jer se proslavio kao polarni istraživač. Zoolog po obrazovanju, on je 1888. predvodio prvu ekspediciju koja je na skijama prepešačila Grenland, a četiri godine kasnije prešao je Arktik tako što je namerno pustio da mu se brod zamrzne u santi leda. Kada više nije mogao u avanture, Nansen je počeo da se bavi politikom i humanitarnim radom. Najpre je predstavljao Norvešku u rešavanju problema sa Švedskom, a kasnije je bio i ambasador u Londonu. 

Užasnut strahotama Prvog svetskog rata, Nansen je činio sve što može da se takve stvari ne ponove. Uzdao se u Ligu naroda, novoosnovanu organizaciju za očuvanje mira, koja mu je poverila da se pobrine za repatrijaciju ratnih zarobljenika, a zatim i da pomogne milionima političkih izbeglica. Za svoj rad u korist raseljenih žrtava Prvog svetskog rata dobio je 1922. Nobelovu nagradu za mir. 

Nansen je dogovorio povratak kući stotina hiljada ratnih zarobljenika iz 26 zemalja koji su do tada bili u Nemačkoj i Sibiru. 
"Nikada u životu nisam bio u dodiru sa tolikom količinom patnje", rekao je u govoru pred Ligom naroda 1920. godine i pozvao države članice da takve stvari "spreče jednom zasvagda". 

Fridtjof Nansen; Izvor: Wikipedia Creative Commons

RUSI ZBOG LENJINA LUTAJU EVROPOM 

Decembra 1921. Vladimir Iljič Lenjin ukinuo je državljanstvo svima koji su napustili zemlju tokom Oktobarske revolucije. Tako je 800.000 ljudi ostalo bez domovine, rasejano po Istočnoj Evropi. Njihov pravni status bio je nejasan i većina nije imala sredstava za život, niti ikakvu zaštitu. 

Države koje su prošle kroz sopstvene sukobe odbijale su da prihvate desetine hiljada siromašnih apatrida. U Sovjetskom Savezu bi ih, međutim, čekao politički progon, zatvor, pa čak i pogubljenje. 

Liga naroda je i ovaj nerešiv problem poverila Nansenu i proglasila ga Visokim komesarom za ruske izbeglice. On se najpre zalagao za repatrijaciju, smatrajući da države treba naterati da prihvate svoje građane. Ipak, kada je bolje istražio problem, promenio je mišljenje. 

Mala grupa izbeglica koju su iz Bugarske poslali u SSSR najverovatnije je ubijena, ali to nije sprečilo Bugarsku da, iz straha od komunizma, nastavi sa deportacijama. Grupa od 250 ljudi krenula je manjim brodom preko Crnog mora, ali su u SSSR-u odbili da ih prime. Brod se zatim okrenuo ka Turskoj, koja ih takođe nije želela. Mnoge izbeglice su u panici počele da skaču u more. 

Gde god da je išao, Nansen se sretao sa ovakvim pričama – o uplašenim državama koje su se bojale od stranog uticaja i za radna mesta, i o još uplašenijim izbeglicama koje su samo želele negde da žive. 

Nansen je na početku posredovao u postizanju individualnih sporazuma. Poslao je nekoliko grupa u Čehoslovačku i SAD, obezbedio odeću i potrepštine izbegličkim centrima i od univerziteta u državama koje su pripadale Ligi naroda zatražio da se obavežu da će primati ruske studente. 

Ipak, problem je prevazilazio ovakav vid akcije. Ono što je izbeglicama bilo zaista potrebno bio je način da sami sebi stvore život: da putuju i da rade kako bi stekli nove domove, a za to su morali da imaju neki identifikacioni dokument. 

Fridtjof Nansen na ekspediciji; Izvor: Wikipedia Creative Commons

PASOŠ ZA SPAS IZBEGLICA 

Marta 1922. na Savetu Lige naroda, Nansen je predložio pasoš koji bi omogućavao izbeglicama da putuju i štitio ih od deportacije. Dokument je bio jednostavan – sadržavao je samo identitet vlasnika, nacionalnost i rasu – 
ali je poslužio svrsi. Oni koji su ga posedovali mogli su da putuju od zemlje do zemlje i traže posao ili članove svoje porodice. 

"Bio je to prvi put da su ljudi bez država imali bilo kakav legalni identitet", napisala je Anemari Samartino u studiji "Nemoguće granice: Nemačka i Istok 1914-1922". 

Ni ovo rešenje nije bilo savršeno. Za razliku od regularnog, Nansenov pasoš nije omogućavao državljanstvo, niti garantovao mogućnost povratka u zemlju koja ga je izdala. Vremenom je ipak bio sve prihvaćeniji i sve više je pomagao onima koji su ga imali. Do 1923. prihvatilo ga je 39 vlada, a dve decenije kasnije 52. Takođe, do njega su mogle da dođu i jermenske, asirske i turske izbeglice. Prodajom "Nansenovih markica", kojima se pasoš godišnje obnavljao, prikupljana su sredstva za dalju pomoć izbeglicama. 

Nansen je umro 1930. godine od srčanog udara izazvanog gripom pošto je otišao na skijanje uprkos upozorenju lekara. Odmah nakon toga, Liga naroda osnovala je Nansenovu međunarodnu kancelariju za izbeglice koja je 1938. dobila Nobelovu nagradu za mir. Do tada je Nansenov pasoš imalo 450.000 ljudi bez domovine, među njima i pisac Vladimir Nabokov, kompozitor Igor Stravinski i balerina Ana Pavlova. 

"Nema sumnje da je Nansenova potvrda najbolja stvar koja je mogla da se desi jednom izbeglici. Vraćao mu je izgubljeni identitet", napisala je novinarka Doroti Tomson 1938. godine. 

Danas su globalni sukobi, kršenje ljudskih prava i klimatske promene stvorile desetine miliona izbeglica širom sveta. Iako Nansenovo zaveštanje postoji u obliku komesarijata za izbeglice UN, a putne isprave za izbeglice ("ženevski pasoš") izdaje 145 zemalja, očigledno je da sve to još uvek nije dovoljno. 

   
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Fridtjof Nansen; Izvor: Wikipedia Creative CommonsMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Kultura sećanja i zaborava: Ručak u mrtvačnici

Fridtjof Nansen; Izvor: Wikipedia Creative CommonsMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Radina Vučetić: Cenzura je jača nego u Titovo vreme

Fridtjof Nansen; Izvor: Wikipedia Creative CommonsMagazin

NEWSWEEK ISTRAŽUJE Nepoznate fotografije Ive Andrića: Nobelovac i padobran...

Fridtjof Nansen; Izvor: Wikipedia Creative CommonsMagazin

NEWSWEEK O FENOMENU VAMPIRIZMA Tabu star hiljadu godina: Ne okreći se u mraku

Ostale vesti iz rubrike Migrantska-kriza
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS