EVROPA

PROTOTIP REŠENJA IZBEGLIČKE KRIZE Dobrodošli u Vimberg: 1800 stanovnika + 300 izbeglica

Dve godine nakon vrhunca izbegličke krize Nemačka uviđa da migranti prolaze bolje u malim mestima nego u velikim gradovima

Objavljeno: 23.03.2017. 12:31h
Foto: Izbeglice u nemačkim selima; Autor: Profimedia
Na severu planine Švarcvald nalazi se Vimberg, varošica od 1800 stanovnika koja je tokom proteklih nekoliko godina primila oko 300 migranata.

Ovome se lokalno stanovništvo u početku protivilo, usled straha od porasta stope zločina koji bi narušio mir ovog pastoralnog malog mesta. Ni jezičke i verske razlike između pridošlica i domaćina, naravno, nisu pomogle relaksiranju situacije.
 


Ipak, nakon dve godine zajedničkog života, lokalci na pridošlice gledaju kao na svoje komšije. 
 
Nemačka je popriše društvenog eksperimenta najširih razmera. Skoro svaki njen grad, od metropola do varošica, primio je deo od jednog miliona izbeglica koliko je u zemlju pristiglo 2015. godine. Mnogi su tada predviđali nagli porast tenzija, a mala mesta poput Vimberga bila su najizloženija tom strahu. Ipak, dve godine kasnije, stvari izgledaju sasvim drugačije. Ruralna Nemačka više nikada neće biti ista, ali dogovor između lokalaca i pridošlica za sada funkcioniše bez problema. 

Tar, bivši sirijski student, nije hteo da napusti svoju zemlju čak ni nakon što je prognan iz svog rodnog mesta. Tek kada je postao žrtva vladinog progona, odlučio je da napusti svoju domovinu. Oktobra 2014. godine, pridružio se milionu Sirijaca u prelasku preko turske granice na putu ka Evropi. Tek je u leto 2015, nakon meseci opasnog putovanja kopnom i morem, uspeo da se domogne Nemačke. Tamošnje vlasti su ga razmestile u Vimberg. 

Kulturni šok koji je doživeo nije se sastojao samo iz preseljenja s Bliskog istoka u Evropu, već i iz prelaska iz dvomilionskog grada u jedno malo selo. 
 
Pit Šaber, živi u rodnoj kući čucenog Hermana Hesea, u mestu Kalv u blizini Vimberga. Tar nije imao pojma o mestu rođenja svog omiljenog književnika dok nije otišao da poseti svog druga, Muhameda, koji je smešten u blizini. Sada nas je poveo u obilazan lokalnih znamenitosti. Ponosno nam govori o kući iz 1690. Godine.

Po dolasku velikog broja migranata u Nemačku, vlada ove zemlje je sprovodila politiku ravnomernog raspoređivanja pridošlica. Svaka od 16 saveznih država mora da ispuni svoju kvotu ustanovljenu na osnovu poreskih prihoda i broja stanovnika. Razmeštanje se po istim kriterijumima dalje sprovodi na nivou okruga i pojedinčanih gradova. Tačan broj smeštenih ljudi nije moguće utvrditi, jer ne postoji centralizovano državno telo koje se time bavi. Ustanovljene su i kazne za napuštanje određene oblasti kako bi se sprečilo formiranje getoa poput onih već prisutnih u velikim gradovima. U okruglu Kalva, na 160 000 Nemaca došlo je 5000 migranata od kojih je polovina iz Sirije, a polovina iz drugih bliskoistočnih država. 

Vajser, lokalni Nemac, odbija da postojeću situaciju nazove “izbegličkom krizom”, poredeći je s mnogo gorim položajem u kojem se našlo 5 miliona Nemaca proteranih iz svojih matičnih oblasti na kraju Drugog svetskog rata. Broj ljudi voljnih da pomognu daleko prevazilazi one koji se protive smeštaju novopridošlica. 

Izbeglice u nemačkim selima; Autor: Reuters

Ipak, nisu svi bili pozitivno raspoloženi. Mnoga piktoreskna mesta doživela su promene kao nikada pre u svojoj istoriji. Njihovom ublažavanju doprineli su brojni dobrovoljci koji su migrante podučavali načinu života u novoj sredini. Par reči nemačkog, “dobro jutro” i “dobar dan”, u prvi mah su pravili ogromnu razliku. Gunter Striker, sedamdesetjednogodišnji penzioner i dobrovoljac u izbegličkom centru kaže da je nužno objasniti ljudima da se ne boje jedni drugih. To se najbolje radi na sopstvenom primeru. Ljubaznost s obe strane će čitavu Nemačku učiniti mirnijom i bezbednijom. 

Šaber, koji iznajmljuje sobe u rodnoj kući Hermana Hesea, slaže se s ovim gledištem. Protiv je zatvaranja u nacionalne tabore koji će samo podeliti društvo. Nešto slično se već desilo u Parizu. Nemačke institucije su posvećene prevenciji takvog problema u svojoj zemlji. Integracija teže funkcioniše u velikim gradovima, gde su ljudi inače otuđeniji jedni od drugih. Izbeglice smeštene u manjim mestima brže uče nemački nego one koje su završile u metropolama. Tome dorpinose i veći broj dobrovoljaca i prisniji lični odnos koje obezbeđuju manje sredine. 

Ipak, postoji i druga strana priče. Stanovnici manjih mesta skloniji su rasizmu i ksenofobiji i načelno se plaše bilo čega novog. Vimber i Kalv su tipična zapadnonemačka mesta, napredna i sređena. Lokalna privreda zasniva se na proizvodnji auto delova, nameštaja, spoju modernog i tradicionalnog. Stopa nezaposlenosti manja je nego na državnom nivou. U istočnoj Nemačkoj, gde je životni standard značajno niži, a nezaposlenost veća, stvari stoje drugačije. Lagana depopulacija usled odlaska mladog stanovništva stvara veoma nepovoljnu starosnu strukturut. U takvoj sredini, i odijum prema migrantima je značajno veći. 

Izbeglice u nemačkim selima; Autor: Reuters

Najbitniji element integracije ogleda se u svakodnevnom životu. Deca migranata idu u školu s decom domaćina. Država ne želi da ih razdvaja. Odrasli pohađaju tečajeve nemačkog pet puta nedeljno. Pored toga, rade i honorarne poslove, svako u svojoj struci. 

Cena ovakve politike pokazale se kao veoma velika. Sam Kalv troši 25 miliona evra godišnje na integraciju novopridošlica. Veruje se da se ova cena isplati, jer je reč o investiciji u ljude koji će vremenom postati deo privrednog sistema i sami doprinositi društvu obavljanjem poslova i plaćanjem poreza. Doprineće, povrh svega, i povoljnijoj starosnoj strukturi u mestu gde je prosečna starost stanovništva 43,5 godina. 

Ipak, mnogi ljudi ostaju nezadovoljni. Oni koji su se u početku najglasnije protivili dolasku migranata su isti ljudi koji se i sada protive njihovoj integraciji. Većina njih ostaje pasivna u svom stavu, ali ne i svi. Dobrovoljci izbegličkih centara su dobijali preteće poruke i telefonske pozive. Samo tokom 2016. godine zabeleženo je preko 3500 slučajeva napada na migrante na državnom nivou. 

Tar ima razumevanja za strahove meštana. Kaže da je razumno da se ljudi plaše onih koje ne poznaju, a koji dolaze iz veoma dalekog mesta i drugačije kulture. Svoj dolazak u Nemačku poredi s dolaskom nepoznatog čoveka u nečiju kuću. Rešenje ovog problema vidi u boljem upoznavanju s domaćinima i predstavljanju svoje kulture lokalnom stanovništvu. Ipak, on sam nije iskusio nikakav problem, iako mu je isprva bilo teško da se navikne na mirno mesto, bez burnog društvenog života, u kome se sve zatvara nakon 17 časova. Nakon rata u Siriji i svih nedaća kroz koje je prošao, kaže da mu lokalni mir sada prija više nego vreva bilo kog velikog grada na svetu. 

 


(Foreign Policy)
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Izbeglice u nemačkim selima; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Kultura sećanja i zaborava: Ručak u mrtvačnici

Izbeglice u nemačkim selima; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Gastarbajteri - Jugosi nakon Jugoslavije

Izbeglice u nemačkim selima; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Travestija u srpskoj umetnosti: Od podsmeha do razumevanja

Izbeglice u nemačkim selima; Autor: ProfimediaMagazin

​NEWSWEEK PREDSTAVLJA Nebojša Ðukelić, jedan jedini Princ televizije

Ostale vesti iz rubrike Migrantska-kriza
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS