Nauka i tehnika

​Otkrivena tajna rimskog betona: Evo kako su građena zdanja koja stoje 2.000 godina

Drevni Rimljani podizali su neke od najspektakularnijih građevina na svetu koje nakon 2.000 godina Sunca, kiše, soli i snega i dalje stoje. Tajna je u receptu rimskog betona

Objavljeno: 29.02.2016. 19:50h
Foto: Reuters, Panteon u Rimu
Recept za beton koji su pravili stari Rimljani predstavlja jedan od najvećih dostignuća u istoriji arhitekture. Neke rimske građevine toliko su spektakularne po svojoj konstrukciji i lepoti, da se mnogi čak ni danas ne bi usudili da ponove nešto slično. Ipak, sada smo zahvaljujući nauci bar bliži razumevanju revolucionarnog rimskog betona od kojeg su ova impozantna zdanja pravljena.

Rimski beton sastojao se iz kreča, vulkanskog peska i vulkanskih stena. Drevni Rimljani podizali su neke od najspektakularnijih građevina na svetu koje i nakon 2.000 godina Sunca, kiše, soli i snega i dalje stoje. 
Rimski beton, Foto: Wikipedia
Starija istraživanja su već pokazala da je rimsku beton daleko superiorniji od modernog koji je pravljen da traje oko 120 godina. Ono što je ranije takođe bilo poznato jeste da je vulkanski pesak činio rimski beton tako izdržljivim, ali sada, naučnici su otkrili tačan recept i odgovor na tajnu trajnosti ovog materijala.

Istraživači su koristili recept koji je zapisao čiveni rimski arhitekta Vitruvije. Šest meseci, naučnici su proučavali ovu smesu pod mikroskopom da bi otkrili kako se gust materijal grupiše tokom starorimskog procesa.
Unutrašnjost kupole rimskog Panteona, Foto: Pixabay
Tajna leži u kristalima koji se formiraju pri spajanju vulkanskog peska sa krečnjakom i tako sprečavaju stvaranje i širenje pukotina i pojavu slabih tačaka.

Rimski beton, osim toga, pokazao se i kao bolji za životnu sredinu jer se meša na 900 umesto na 1.450 stepeni celzijusa, koliko je potrebno modernom betonu. Zagrevanje 19 milijardi tona cementa godišnje odgovorno je za čak 7 odsto ugljendioksida u atmosferi.
Wikipedia, Oktavijan Avgust Cezar
Kako se Rim nalazi između dve vulkanske oblasti - Monte Sabatini na severu i Albanska brda na jugu - do vremena Oktavijana Avgusta Cezara, graditelji su otkrili da vulkanski pepeo sa Albanskih brda doprinosi izdržljivosti građevina. Od trenutka kada je Avgust standardizovao recept za beton sa ovim tipom vulkanskog pepela i peska, sve odvažnije i odvažnije građevine nicale su širom carstva.

Rimski Panteon je najinspirativniji primer graditeljstva najvćeg antičkog naroda ali i njihove genijalne upotrebe betona. Zdanje je izgrađeno po narudžbini Markusa Agripe, a kupola ove zgrade poslužila je kao uzor nebrojenim građevinama kojima se čovečanstvo danas divi.
(Newsweek.rs)
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Reuters, Panteon u RimuSvet

Hilari nije prva: Evo koliko žena je pretendovalo na mesto lidera SAD (FOTO)

Reuters, Panteon u RimuKultura

​Animirani film otkriva: Evo kako je izgledao život rimskih tinejdžera (VIDEO)

Reuters, Panteon u RimuKultura

Blago srednjovekovne istorije: Stećci u BiH neobeleženi, zaboravljeni i zarasli u korov (FOTO)

Reuters, Panteon u RimuKultura

​Arheolozi iznenađeni: Ispod hrama Maja otkriven drevni vodovod (FOTO)

Inicijalizacija u toku...
Ostale vesti iz rubrike Nauka-tehnika
Reuters, Panteon u RimuNauka i tehnika

Sa one strane života: Naučnici pomerili granicu posle koje je nemoguće "vratiti se iz mrtvih" (FOTO)

Reuters, Panteon u RimuNauka i tehnika

Pronađen novi antibiotik, ali na veoma neobičnom mestu

Reuters, Panteon u RimuNauka i tehnika

Srbi narod najviši: Gde se nalazimo po visini rasta

Reuters, Panteon u RimuNauka i tehnika

Ukroćeno uništenje: Naučnici otkrili kako da koriste zemljotrese kao izvore električne energije

PRATITE NAS

Pratite našu Facebook stranicu.