Nauka i tehnika

​Otkrivena tajna rimskog betona: Evo kako su građena zdanja koja stoje 2.000 godina

Drevni Rimljani podizali su neke od najspektakularnijih građevina na svetu koje nakon 2.000 godina Sunca, kiše, soli i snega i dalje stoje. Tajna je u receptu rimskog betona

Objavljeno: 29.02.2016. 19:50h
Foto: Reuters, Panteon u Rimu
Recept za beton koji su pravili stari Rimljani predstavlja jedan od najvećih dostignuća u istoriji arhitekture. Neke rimske građevine toliko su spektakularne po svojoj konstrukciji i lepoti, da se mnogi čak ni danas ne bi usudili da ponove nešto slično. Ipak, sada smo zahvaljujući nauci bar bliži razumevanju revolucionarnog rimskog betona od kojeg su ova impozantna zdanja pravljena.

Rimski beton sastojao se iz kreča, vulkanskog peska i vulkanskih stena. Drevni Rimljani podizali su neke od najspektakularnijih građevina na svetu koje i nakon 2.000 godina Sunca, kiše, soli i snega i dalje stoje. 
Rimski beton, Foto: Wikipedia
Starija istraživanja su već pokazala da je rimsku beton daleko superiorniji od modernog koji je pravljen da traje oko 120 godina. Ono što je ranije takođe bilo poznato jeste da je vulkanski pesak činio rimski beton tako izdržljivim, ali sada, naučnici su otkrili tačan recept i odgovor na tajnu trajnosti ovog materijala.

Istraživači su koristili recept koji je zapisao čiveni rimski arhitekta Vitruvije. Šest meseci, naučnici su proučavali ovu smesu pod mikroskopom da bi otkrili kako se gust materijal grupiše tokom starorimskog procesa.
Unutrašnjost kupole rimskog Panteona, Foto: Pixabay
Tajna leži u kristalima koji se formiraju pri spajanju vulkanskog peska sa krečnjakom i tako sprečavaju stvaranje i širenje pukotina i pojavu slabih tačaka.

Rimski beton, osim toga, pokazao se i kao bolji za životnu sredinu jer se meša na 900 umesto na 1.450 stepeni celzijusa, koliko je potrebno modernom betonu. Zagrevanje 19 milijardi tona cementa godišnje odgovorno je za čak 7 odsto ugljendioksida u atmosferi.
Wikipedia, Oktavijan Avgust Cezar
Kako se Rim nalazi između dve vulkanske oblasti - Monte Sabatini na severu i Albanska brda na jugu - do vremena Oktavijana Avgusta Cezara, graditelji su otkrili da vulkanski pepeo sa Albanskih brda doprinosi izdržljivosti građevina. Od trenutka kada je Avgust standardizovao recept za beton sa ovim tipom vulkanskog pepela i peska, sve odvažnije i odvažnije građevine nicale su širom carstva.

Rimski Panteon je najinspirativniji primer graditeljstva najvćeg antičkog naroda ali i njihove genijalne upotrebe betona. Zdanje je izgrađeno po narudžbini Markusa Agripe, a kupola ove zgrade poslužila je kao uzor nebrojenim građevinama kojima se čovečanstvo danas divi.
(Newsweek.rs)
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Reuters, Panteon u RimuKultura

Ispred svog vremena: O Evropskoj uniji je prvo sanjao osnivač jedne američke države

Reuters, Panteon u RimuKultura

Nepoznato o Drugom svetskom ratu: Egzotične činjenice o najvećem svetskom sukobu

Reuters, Panteon u RimuKultura

Dva veka istorije: Kako i zašto su migranti naselili SAD (ANIMACIJA)

Reuters, Panteon u RimuKultura

Na današnji dan je ubijeno dvoje najokorelijih kriminalaca SAD (FOTO)

Inicijalizacija u toku...
Ostale vesti iz rubrike Nauka-tehnika
Reuters, Panteon u RimuNauka i tehnika

Bežična molitva: Nemci u crkve uvode Wi-Fi

Reuters, Panteon u RimuNauka i tehnika

Znaci upozorenja: Ako primetite neke od ovih promena, potražite lekara

Reuters, Panteon u RimuNauka i tehnika

Da li pronađeni grad Maja zapravo polje kukuruza?

Reuters, Panteon u RimuNauka i tehnika

Za bezbedno prisustvo na netu: Devet saveta kako da se zaštitite

PRATITE NAS

Pratite našu Facebook stranicu.