Magazin

NEWSWEEK OTKRIVA Moderna "Nojeva barka": Evo šta se krije u trezoru hrane za budućnost

Jedna neupadljiva zgrada u Koloradu skriva ogromnu biblioteku biljnog i životinjskog materijala. Cilj je da se čovečanstvo sačuva u vekovima ispred nas ako se desi neka globalna katastrofa

Objavljeno: 15.02.2017. 16:19h
Foto: Trezor hrane za budućnost; Autor: Profimedia
Bila je 1948. godina kad je botaničar F. V. Vent započeo skromni eksperiment, koji je u međuvremenu prerastao u golem naučni projekat, umrežen u celom svetu, uz osnovnu ideju da čovečanstvu obezbedi spas.

Američki časopis Lajf pomenute godine je napisao da bi eksperiment trebalo da traje 360 godina i objavio Ventovu sliku, koja ga prikazuje iza polica sa 2.400 uredno poređanih staklenih epruveta, u kojima se nalazilo 120 tipova osušenog semena biljaka poreklom iz Kalifornije. Sada, gotovo sedam decenija kasnije, Ventovo semenje počiva u višespratnoj zgradi bež boje u blizini američkog Državnog univerziteta Kolorada u Fort Kolinsu. Neupadljivost objekta maskira veliki značaj projekta koji se u njemu odvija. Reč je o Fort Noksu banke gena - što je nadimak Nacionalnog centra za očuvanje genetskih resursa (NCGRP) u okviru američkog ministarstva poljoprivrede. Njegov cilj je da Amerikancima obezbedi snabdevanje hranom usred različitih pretnji koje su rezultat ubrzanih promena na našoj planeti, na kojoj biodiverzitet nestaje alarmantnom brzinom. Predviđa se da će do 2050. godine u svetu živeti 10 milijardi ljudi, a to je mnogo usta koja treba nahraniti.
 


Američka vlada je još 1898. počela sa stvaranjem banke gena, osnivajući u zemlji posebne punktove, gde su naučnici mogli da procenjuju biljni potencijal i čuvaju seme. Ministarstvo poljoprivrede je, takođe, poslalo istraživače u Aziju, Evropu i Latinsku Ameriku sa zadatkom da prikupe uzorke voća, povrća i žitarica. Godine 1958. u državi Kolorado osnovana je Nacionalna laboratorija za skladištenje semena, koja će kasnije postati „Fort Noks za hranu“.
 
IDEALNA SREDINA

Središnji deo severa Kolorada idealan je za skladištenje semena: razređeni vazduh s velikih nadmorskih visina, nizak stepen vlažnosti i umerena klima olakšavaju kontrolisanje sadržaja vode u semenu, što maksimalno produžava njegov opstanak. NCGRP je 1999. godine dodao zbirci uzorke krvi, sperme, jajnika, testisa i embrione stočnih vrsta. Namera je da se ovaj materijal čuva stotinama, u nekim slučajevima i hiljadama godina.

Ventovi uzorci još postoje, ali njegov postupak je uveliko prevaziđen: nalaze se u vakuumski zatvorenim staklenim epruvetama, koje zapravo nisu sasvim bezbedne i stoje na sobnoj temperaturi. „Tako nešto sada nikad ne bismo radili. Stvarno je zastarelo“, kaže Kristina Volters, koja se bavi fiziologijom biljaka i nadgleda odeljenje za očuvanje i istraživanje biljne germaplazme u okviru NCGRP.

„Seme je najveća klasa biološkog materijala koja može da preživi isušenje“, kaže ona. Dehidrirana biljka je mrtva biomasa. A šta bi bilo da izvučete svu tečnost iz organizma čoveka? Ne bi ga više bilo. Sa semenom je sasvim drugačije - sve će nas nadživeti.

Duboko u središtu zgrade nalaze se hladne odaje, sazidane tako da odole poplavama, zemljotresima, vetrovima jačine uragana i udarcima predmeta teških oko 1.100 kilograma koji jure brzinom od 200 kilometara na sat - recimo nečeg poput „kadilaka“ ponetog snagom tornada.

U zamrzivaču se čuva, na minus 17,8 stepeni Celzijusovih, oko 600.000 uzoraka semena - svaki sadrži oko 3.000 pojedinačnih semenki, koje su morale da budu osušene pre zamrzavanja. Neke semenke od 1,8 milijardi, koliko ih ovde ukupno ima, pšenice i graška recimo, mogu da potraju 400 godina. Seme zelene salate ili crnog luka može da preživi „samo“ stotinu godina.

U jednoj drugoj prostoriji nalazi se 56 kriogenih komora (minus 160 stepeni Celzijusovih) i germaplazma se čuva u tečnom azotu. Germaplazma je širok pojam - odnosi se na bilo kakva tkiva žive biljke koja sadrže genetske informacije za određeni tip biljke i stoga se mogu koristiti za njeno razmnožavanje: semenke, lišće, stabljika, polen ili čak samo nekoliko ćelija. Krio-skladištenje oslobađa germaplazmu od patogena i omogućava joj da očuva životnu snagu nekoliko hiljada godina.

NCGRP prima od 12.000 do 18.000 biljnih uzoraka svake godine.

Trezor hrane za budućnost; Autor: Profimedia

SLOBODAN PRISTUP

Voltersova ne voli izraz banka gena; smatra da je pravilnije biblioteka gena, zato što nije reč o zbirci namenjenoj samo postapokaliptičnom dobu, već je ona pristupačna odmah i sada. „Ovde čuvani materijal sadrži dragocene informacije o genetskoj raznolikosti i strategiji majke prirode u borbi protiv patogena, štetočina, suše“, kaže ona. „Pristup informacijama u javnoj biblioteci, poput ove naše, slobodan je.“

Primera radi, kad se plamenjača, krompirova bolest koja je izazvala Veliku glad u Irskoj sredinom 19. veka, pojavila u SAD početkom devedesetih godina prošlog veka, istraživači su uzeli germaplazmu iz navedene zbirke kako bi otkrili genetski mehanizam koji daje otpornost na patogen kod jedne rođačke vrste divljeg krompira poreklom iz središnjeg dela Meksika. Pre desetak godina stručnjaci američkog ministarstva poljoprivrede „pustili su u promet“ prvi krompir otporan na plamenjaču, koji je nazvan Branilac. Slučaj je time zatvoren.

„Naš zadatak je da uvek budemo nekoliko koraka ispred problema. Posedujemo znanje i ‘rezervne delove’ kako bismo stalno unapređivali naše useve“, naglašava Voltersova.

Gljivična bolest koja napada list opustošila je 1970. kukuruzni pojas u Sjedinjenim Državama. U to vreme korišćeno je mahom hibridno seme kukuruza koje je davalo izuzetno visoke prinose, ali pokazalo se kao veoma podložno gljivičnom oboljenju - na kraju je bilo zaraženo najmanje 80 odsto hibridnog kukuruza u zemlji. S obzirom na to da se agroindustrija potpuno oslonila na tu vrstu kukuruza, ekonomska šteta je bila ogromna: poljoprivreda je, kako se procenjuje, izgubila milijardu dolara pre nego što je problem savladan.

Trezor hrane za budućnost; Autor: Profimedia

VELIKA GLAD

Dalja prošlost nudi još strašnije primere. U 19. veku su irski ratari gajili jednu vrstu krompira (Lumper) koja uspeva na malim posedima najgoreg terena. Negde do 1845. godine ishrana većeg dela stanovništva, uglavnom siromašnih i ratara zakupaca, postala je zavisna od krompira. Pošto je Lumper svugde bio genetski identičan, bilo je moguće da ga jedna bolest (plamenjača) uništi i izazove Veliku glad, od koje je umrlo više od milion ljudi, a bar još milion njih je bilo prinuđeno da ode iz zemlje.

Nije sasvim jasno da li smo na greškama išta naučili. U proteklom veku nestalo je oko 75 odsto genetskog diverziteta useva, navodi se u izveštaju organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) 2010. godine.

Mnogo govori i sledeći primer: na jugu Kine je 1919. neka misteriozna bolest desetkovala citruse. Zatim se raširila na Filipine i Južnu Afriku, a u nekoliko narednih decenija zahvatila je Tajland i Indiju. Tek 1995. je Međunarodna organizacija virologa za citruse dala zvanično ime toj bakterijskoj bolesti: huanglongbing (HLB). Zarazu prenosi - preko svoje pljuvačke - sićušni azijski insekt (iz porodice Psyllidae) koji se hrani lišćem i stabljikom citrusnog drveća.

HLB se 2004. pojavio na Floridi, jednom od glavnih centara američke komercijalne industrije citrusa. Stručnjaci danas smatraju da je HLB najveća svetska opasnost za proizvodnju citrusnog voća. Iz federalnog budžeta je 2014. izdvojeno oko 23 miliona dolara i dato stručnjacima na četiri univerziteta kako bi pronašli rešenje - bilo nove vrste citrusa otporne na HLB, bilo sredstvo koje ubija uzročnika bolesti. U februaru 2015. američki ministar poljoprivrede Tom Vilsek najavio je dodatnih 30 miliona dolara za finansiranje 22 projekta čiji je cilj borba protiv HLB.

Trezor hrane za budućnost; Autor: Profimedia

BANKA ŽIVOTINJA

Potencijalna opasnost preti i stoci. Srećom, NCGRP ima odgovor: čuva oko 800.000 uzoraka sperme, embriona, jajnika, testisa i krvi 25.000 raznih životinja. Ukoliko bi stoka bila desetkovana zbog bolesti ili klimatskih promena, naučnici bi mogli da priteknu u pomoć.

Harvi Blekbern predvodi odeljenje za genetske resurse životinjskog sveta NCGRP, koje je nedavno bilo pozvano da osmisli tehniku za čuvanje jajnika u zamrznutom stanju i njihovu transplantaciju zdravim kokošima. Budući da se današnja komercijalna proizvodnja pilića oslanja na samo nekoliko uzgajivača, genetska raznolikost se opasno smanjila. Blekbernov tim je prvi osmislio način kako da se u krio-uslovima sačuvaju jajnici različitih vrsta kokoši. Sad su u stanju da vreme oporavka ugrožene kokošje populacije skrate na oko godinu dana.

Kad je 2006. tajfun oštetio nacionalnu banku gena na Filipinima, zatražen je materijal iz zaliha NCGRP kako bi se ona ponovo uspostavila.

Međunarodni centar za poljoprivredna istraživanja u sušnim predelima (ICARDA), banka gena u gradu Alepu (Sirija), bio je prinuđen da napusti svoje sedište 2012, u ranim danima građanskog rata, koji tamo i dalje bukti. Tokom selidbe za Bejrut veći deo zaliha ICARDA je oštećen. U septembru 2015. centar je podneo zahtev bez presedana: traženi su uzorci iz globalnog trezora semena Svalbarda, ukopanog u večiti arktički led na udaljenom norveškom arhipelagu, čiji je sadržaj - blizu 865.000 semenskih uzoraka - trebalo da ostane netaknut dok ne bude apsolutno neophodno da se otvori. Svalbard je centru poslao uzorke pšenice, ječma i trave prilagođene sušnim predelima, kako bi obnovio zalihe.

Dobra vest je da su u protekloj deceniji banke gena osnovane u celom svetu - sada ih ima oko 1.750, dok je broj uzoraka dostigao 7,4 miliona. To je velikim delom rezultat Međunarodnog sporazuma o genetskim resursima biljaka za hranu i poljoprivredu, poznatog po skraćenom nazivu Sporazum o semenu (Seed Treaty). Evropska unija i još 134 zemlje, uključujući Sjedinjene Države, ratifikovale su dokument. U središtu poduhvata nalazi se pomenuti „Fort Noks za hranu“, koji sadrži bar 10 odsto ukupnog genetskog materijala u svetu.

Uprkos značaju i postignutim uspesima, banke gena suočavaju se s ozbiljnim finansijskim teškoćama. NCGRP raspolaže godišnjim budžetom od samo 4,8 miliona dolara i malo je sredstava da se globalna biblioteka drži kompletno popunjenom. Ove godine će međunarodno telo koje upravlja Svalbardom pokrenuti kampanju za prikupljanje 850 miliona dolara kao poklon u te svrhe.


PIŠE Sena Kristijan

   
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Trezor hrane za budućnost; Autor: ProfimediaSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Trezor hrane za budućnost; Autor: ProfimediaSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Trezor hrane za budućnost; Autor: ProfimediaSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Trezor hrane za budućnost; Autor: ProfimediaSvet

MADURO HAPSI OPOZICIJU U VENECUELI: Briga me šta SAD misle!

Ostale vesti iz rubrike Nauka-tehnika
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS