Nauka i tehnika

NAJBIZARNIJI PROJEKAT IKADA: Kako su Rusi nuklearnim bombama pokušali da preokrenu tok reka!

Preko 120 instituta i agencija je učestvovalo je u izradi studije i više desetina konferencija je održano na ovu temu

Objavljeno: 23.03.2017. 10:11h
Foto: Reka Jenisej u Sibiru; Autor: Reuters
"Promena toka severnih reka" je ime ambicioznog projekta u kome su vlasti tadašnjeg Sovjetskog saveza planirale da okrenu tok reka u sibiru i tu vodu koja se dotada "nepotrebno" odlivala u okean preusmere u centralnu Aziju kako bi navodnjavali poljoprivredno zemljište.

Ova ideja je postojala više od 150 godina, a za njenog začetnika se uzima carski činovnik Aleksandar Šrenk koji je još tridesetih godina 19. veka predlagao jedan ovakav poduhvat.
 


Ipak za pravi početak ovog projekta se uzima 1933. godina i konferencija na kojoj je sovjetska Akademija nauka odobrila plan za "rekonstrukciju toka Volge i njenih pritoka". Rad na ovom ogromnom zadatku je poveren institutu "Hidroprojekt" pod vođstvom Sergeja Jakovljeviča Žuka, ali osim nekoliko planova, ništa konkretno nije urađeno u narednih 30 godina. 
 
Rad na projektu je ponovo pokrenut tek januara 1961.kada je Nikita Hruščev prezentovao ovaj plan Centralnom komitetu, nakon čega se rad nastavio bez obzira na Hruščevljevo povlačenje sa političke scene 1964. Preko 120 instituta i agencija je učestvovalo je u izradi studije i više desetina konferencija je održano na ovu temu. Zagovornici ovog projekta su tvrdili kako bi efektivno navodnjavanje polja u centralnoj Aziji moglo da obezbedi hranu za još 200.000.000 ljudi.

Radovi su počeli 1971. kada su sovjetski inženjeri pokušali da promene tokove nekoliko manjih pritoka Volge. Kasnije te godine na sednici Međunarodne agencije za atomsku energiju održanoj u Beču Rusi su priznali da su okviru radova aktivirali 3 nuklearne bobmbe snage 15 kilotona, što je po njihovim rečima izazvalo zanemarljivu radioaktivnu kontaminaciju. Ipak nikakvi radovi nisu nastavljeni, a procenjeno je da bi za postizanje ciljeva predviđenih sovjetskim planom bilo potrebno aktivirati još oko 250 nuklearnih bombi slične snage. 

Tokom osamdesetih se nastavilo sa pokušajima da se ovaj poduhvat izvede, ali sada su se na tom putu našli ekološki problemi. Novi plan je predviđao promenu toka 12 Sibirskih reka i njihovo preusmeravanje ne samo prema centralnoj Aziji veći i ka plodnim ravnicama u evropskom delu Sovjetkog saveza.

Reka Jenisej u Sibiru; Autor: Reuters

Ovog puta glas protiv su digli naučnici koji su upozoravali da bi ovako masivna promena u prirodi neminovno dovela do značajnih klimatskih promena. Mišljena su ipak i u ovom slučaju bila podeljena, jedna grupa naučnika je zastupala tezu da bi ovo dovelo do širenja polarnih kapa i zahlađenja što bi dalje uticalo na vetrove i tako smanjilo kiše (pogotovo prolećne) koje su vitalne za razvoj poljoprivrede.

Sa druge strane postojalo je i mišljenje da bi usled smanjenog priliva sveže vode Arktički okean postao slaniji, zbog čega bi se led manje zadržavao, što bi na kraju počelo trend globalnog otopljavanja.

Svima je ipak bilo zajedničko da bi ovakav projekat imao razoran uticaj na klimatske procese, zbog čega je ideja 1986. definitivno napuštena kada je Centralni komitet komunističke partije Sovjetskog Saveza doneo rezoluciju o prestanku rada na ovom projektu.

Reka Jenisej u Sibiru; Autor: Reuters

Ali ovo nije bilo poslednje što ćemo čuti o ideji da se promeni tok sibirskih reka. Još 90-ih Sovjetski Savez i kasnije Rusija su se kosultovali sa moćnim azijskim državama popout Kine, da li bi ovakav poduhvat doneo više štete ili koristi, i na koji način bi se novi vodeni resursi iskoristili. Pominjali su poljoprivredu, korišćenje vode u industrijske svrhe, ali i moguće ponovno navodnjavanje već gotovo isušenog Aralskog jezera. 

Slične priče su se mogle čuti i na početku 21. veka kada su predstavnici centralnoazijskih država poput Kazahstana, Kirgistana i Tadžikistana na neformalnom samitu diskutovali sa predstavnicima Rusije i Kine o ovom pitanju. Jedan od najvećih zagovarača projekta je bio uticajni dugogodišnji gradonačelink Moskve Jurij Lužkov. 

Priča o izmeštanju toka severnih reka još uvek nije dobila epilog, ali u slučaju da se najbolji ruski ili kineski inženjeri prihvate ovog zadatka sasvim je sigurno da će rezultat biti grandiozan. Ostaje samo pitanje da li će projekat "promene toka severnih reka" nakon toga ostati upaćen kao jedan od najvećih poduhvata moderne nauke ili katastrofa neslućenih razmera? 

 

(Newsweek.rs)
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Reka Jenisej u Sibiru; Autor: ReutersSvet

ODGOVOR RUSIJE NA AMERIČKE SANKCIJE KAO BUMERANG: Nova mera pogodiće upravo ruske državljane

Reka Jenisej u Sibiru; Autor: ReutersSvet

​NEMAČKA OSUDILA SANKCIJE RUSIJI: Moguć trgovinski rat između SAD i Evropske unije

Reka Jenisej u Sibiru; Autor: ReutersNAUKA

NAJRANIJE OD KAKO SE VRŠE MERENJA: Planeta Zemlja već 2. avgusta ulazi u ekološki dug!

Reka Jenisej u Sibiru; Autor: ReutersSvet

PRVI ODGOVOR KREMLJA: Rusi proteruju američke diplomate i oduzimaju imovinu ambasade

Ostale vesti iz rubrike Nauka-tehnika
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS