NAUKA

TAJNA NAJVEĆE PUSTINJE NA SVETU: Evo kako je Sahara od zelene oaze postala peščano prostranstvo

Pre 11.000 godina čuvena pustinja nije izgledala ni nalik današnjoj, već je bila prekrivena bujnim zelenilom i bogata jezerima

Objavljeno: 28.03.2017. 13:21h
Foto: Ilustracija; Autor: Pixabay
Kada ljudima spomenete pustinju sigurno im prvo na pamet padne Sahara i njene peščane dine, Sunce koje prži i skrivene oaze. Ali pre 11.000 godina, ona nije bila ni nalik tome. Ova pustinja u severnom delu Afrike nekada je bila zelena i puna života. Imala je jezera, reke, pašnjake, čak i šume. Gde je sve to nestalo?

Arheolog Dejvid Rajt smatra da su ljudi i njihove koze započeli ovu veliku ekološku transformaciju. U studiji u časopisu "Frontiers in Earth Science" on se bavi ovim pitanjem koje godinama zadaje muke arheolozima i paleoekolozima.
 


Sahara je već dugo podložna smenama vlažnosti i suše. Ove fluktuacije prouzrokuje nagib Zemljine ose koja utiče na ugao pod kojim sunčevo zračenje prodire kroz atmosferu. Kroz istoriju naše planete, u određenim intervalima, od Sunca dolazi više energije tokom sezone monsuna u zapadnoj Africi i tokom perioda vlažnosti padne više kiše na severnu teritoriju kontinenta.
 
Opštepoznato je da usled povećanih padavina, područje ozeleni i ima više reka i jezera. Ali u periodu od pre 8.000 i 4.500 godina, nešto čudno se dogodilo: prelaz sa vlažnog na sušni period dogodio se mnogo brže što se ne može objasniti samo orbitskom procesijom. To je dovelo do nastanka pustinje kakva je danas. 

Dok je Tajt pažljivo istraživao arheološke i ekološke podatke (uglavnom sedimentna jezgra i polen) primetio je određeni šablon. Tamo gde su arheološki podaci ukazivali na prisustvo pastira i njihovih domaćih životinja očigledna je promena vrsta i rasprostranjenosti biljaka. Čini se da svaki put kada su ljudi i njihove koze "tumarali" pašnjacima oni su za sobom ostavljali pustoš.

Ilustracija: Oaza; Autor: Pixabay

"Prekomernom ispašom smanjivali su atmosfersku vlažnost jer biljke proizvode vlagu koja proizvodi oblake", kaže Vrajt. On smatra da je ovo prouzrokovalo kraj vlažnih perioda više nego orbitalne promene. Ti davnašnji nomadi verovatno su koristili i vatru za uklanjanje rastinja što je ubrzalo proces pretvaranja u pustinju.

Važno je napomenuti da bi se Sahara svakako pretvorila u pustinju, tvrdi Džesika Tirnej, profesorka geoloških nauka sa univerziteta u Arizoni. Ona smatra da nisu samo ljudi imali tolikog udela u transformaciji pašnjaka u pustinju.

Umesto toga, krivac može biti stara vegetacija i promene u količini zemljinog praha. "U početku su nastale spore promene u Zemljinoj orbiti što je uticalo na smanjenje monsuna u zapadnoj Africi", kaže Tirnej. "I onda se i promena iz pustinje u vegetaciju usporile. A onda se u nekom trenutku ta prekretnica ubrzala."

Sahara; Izvor: Pixabay

Teško je odrediti šta je promeilo ovaj sistem jer je sve usko povezano. Da li su klimatske promene nastale usled delovanja ljudi ili obrnuto? Tirnej je zaintrigirana Rajtovim istraživanja i smatra da tu temu treba istražiti.

"Potrebno je izbušiti korita isušenih jezera u Sahari i ispitati polen i seme što nam može odgonetnuti zašto se tempo klimatskih promena sa kraja afričkog vlažnog perioda ne podudara sa orbitnim vremenskim skalama i nepravilan je širom severne Afrike", smatra ona.

Jedno je sigurno: ljudski rod ima najveći uticaj na ceo ekološki izgled Zemlje i neke promene mogu biti dobre po nas, a neke predstavljaju ozbiljnu pretnju dugoročnom opstanku na ovoj planeti.

 

(Smithsonian)  
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Ilustracija; Autor: PixabaySvet

HEROJSKI PODUHVAT DEVOJČICE: Osmogodišnjakinja se popela na Kilimandžaro (FOTO, VIDEO)

Ilustracija; Autor: PixabayMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Kultura sećanja i zaborava: Ručak u mrtvačnici

Ilustracija; Autor: PixabayMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Radina Vučetić: Cenzura je jača nego u Titovo vreme

Ilustracija; Autor: PixabayMagazin

NEWSWEEK ISTRAŽUJE Nepoznate fotografije Ive Andrića: Nobelovac i padobran...

Ostale vesti iz rubrike Nauka-tehnika
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS