NAUKA

NEWSWEEK NAJAVLJUJE Neće biti više dijalize, razvijen bionički bubreg! (FOTO)

Mikročipovi uskoro zamenjuju oštećene bubrege. Pilot studija u kojoj će se ispitivati nanosilikonski bubreg na bolesnicima započinje ove godine u SAD

Objavljeno: 11.04.2017. 11:16h
Foto: Bionički bubreg; Izvor: Univerzitet Kalifornija u San Francisku
U Srbiji je danas na dijalizi više od 4.500 pacijenata. Sa transplantiranim bubregom živi preko 800 osoba. Pacijenti ne mogu da žive bez tretmana i njihova patnja je ogromna. Mnogi ne dočekaju transplantaciju, statistika kaže da nas svake godine napusti više od 750 bolesnika. Ali, uskoro bi ove tužne brojke mogle da budu zbrisane. 

Pilot studija u kojoj će se ispitivati bionički bubreg na bolesnicima započinje ove godine u SAD primenom silikonske nanotehnologije, najavljuje za Newsweek prof. dr Rajko Hrvačević, internista-nefrolog.
 


„Zahvaljujući silikonskoj nanotehnologiji, u saradnji Univerziteta Kalifornija u San Francisku i Vandebilt Univerziteta (dr Vilijam H. Fisel IV i bioinženjer Šuvo Roj) razvijen je veštački, tzv. bioarteficijelni bubreg, koji će biti moguće implantirati u organizam bolesnika“.
 
Bionički bubreg je, tvrde u Kaliforniji, savršena replika naših bubrega. Sastoji se od brojnih mikročipova u čijem srcu se nalazi pokretač koji je u stanju, baš kao i zdravi bubrezi, da organizuje  filtriranje štetnih supstanci i otrova iz krvi, u koje spadaju i lekovi, kao i sve prisutniji dodaci hrani. Isto tako, u mogućnosti su da stalnost unutrašnje sredine održavaju preciznim podešavanjem izlučivanja vode i elektrolita prema njihovom unosu. Time uspešno regulišu arterijski pritisak i to su pokazala sva dosadašnja ispitivanja.

„Ključni deo novog biohibridnog bubrega čine mikročipovi koji funkcionišu kao filteri. Oko njih se nalaze tubulske ćelije proizvedene u bioreaktoru, koje vrše funkciju bubrežnih cevčica i omogućavaju zadržavanje korisnih supstanci u telu bolesnika“, objašnjava Hrvačević.

I do sada je bilo pokušaja da se napravi veštački bubreg. Pre četiri godine uspešno je presađen životinjama i počeo je da proizvodi urin. Međutim, naučnici nisu bili u potpunosti zadovoljni.

Profesor Šuvo Roj; Izvor: privatna arhiva

Istraživači su, zapravo, koristili stari bubreg koji su čistili od svih nepodobnih i istrošenih ćelija kako bi dobili kalup sličan saću košnice. Potom su bubreg rekonstruisali ćelijama uzetih od donora koje su se uspešno vezivale za kalup, sa mrežom krvnih sudova i drenažnim cevčicama. Tada su laboratorijska testiranja potvrdila da je, u poređenju sa prirodnim, veštački bubreg u stanju da proizvodi 23 odsto urina. Međutim, posle presađivanja pacovima, proizvodnja urina pala je na svega pet odsto.

Dr Harald Ot, vođa istraživanja, nije klonuo duhom.

„Vraćanje čak i delića prirodne funkcije bubrega moglo bi da bude dovoljno za početak. Rad bubrega od 10 do 15 odsto svakog pacijenta već čini nezavisnim od hemodijalize Mislim da bi potencijalni klinički učinak uspešnog tretmana bio ogroman. Samo u SAD trenutno na presađivanje bubrega čeka 100.000 bolesnika, a godišnje se obavi svega 18.000 transplantacija“.

Profesor dr Rajko Hrvačević; Izvor: privatna arhiva
 
Novi bionički bubreg svakako budi nadu milionima pacijenata koji u životu opstaju samo zahvaljujući dijalizi.  

„Američki naučnici uveravaju da su šanse za odbacivanje bioničkog bubrega – nula, što nije slučaj prilikom transplantacije s čoveka na čoveka i bubrega i bilo kog drugog organa. Odbacivanja tuđih organa su uvek moguća i dodatno komplikuju zdravlje i život pacijenta. Danas se nudi rešenje: novi, bionički bubreg se pravi od renalnih ćelija“, kaže Hrvačević.

Ovakvim pristupom rešava se problem nedovoljnog broja organa za transplantaciju. Nesumnjiva prednost bioarteficijelnog bubrega je što on ne zahteva primenu imunosupresivne terapije, odnosno terapije protiv odbacivanja presađenog bubrega, koja svakako generiše brojne komplikacije, posebno infekcije i maligne bolesti.
Prvi prototip, koji je ovih dana u SAD prikazan javnosti, veličine je šolje za kafu. On uspešno uravnotežava nivo natrijuma i kalijuma u organizmu, uz regulisanje krvnog pritiska. Dr Viktor Gura, iz tima američkih istraživača, tvrdi da će „uređaj“ biti dostupan za prodaju za samo dve godine. Ova vest svakako budi nadu mnogima i u Srbiji. Bionički bubreg se ovde očekuje s nestrpljenjem  jer su naučnici, više nego ikad pre, uvereni da je današnja silikonska nanotehnologija u ovoj oblasti zaista svetlo na kraju tunela. 
 
   
Piše Branka Mitrović
 
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Bionički bubreg; Izvor: Univerzitet Kalifornija u San FranciskuSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Bionički bubreg; Izvor: Univerzitet Kalifornija u San FranciskuSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Bionički bubreg; Izvor: Univerzitet Kalifornija u San FranciskuSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Bionički bubreg; Izvor: Univerzitet Kalifornija u San FranciskuMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Nauka-tehnika
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS