EKOLOGIJA

KLIMATSKE PROMENE: 7 činjenica koje treba da znate! (FOTO)

​Nauka nam pomaže da shvatimo klimatske promene i šta možemo povodom toga da učinimo

Objavljeno: 09.05.2017. 17:54h
Foto: Neuobičajeno visoki talasi pogodili Veliku Britaniju; Autor: Profimedia
Ceo tekst Klimatske promene: Sedam činjenica koje morate da znate možete da pročitate u National Geographic Srbija iz aprila 2017. godine
 
* * *

Ljudima je data izvanredna moć: moć da izmene celu Zemlju radi sopstvene koristi. Ako tu moć ne iskoristimo mudro, to će doneti neizmernu štetu za sedam milijardi ljudi i bezbroj drugih vrsta. Uspeh bi mogao da donese neizmernu korist. Klimatske promene nisu mit, prevara ili zavera među naučnicima. A napori u borbi protiv klimatskih promena nisu trik političara željnih moći – nego epohalna potraga koja uključuje sve nas. Dok raspravljamo o tome u kom smeru krenuti, dobro je prisetiti se činjenica koje nas teraju na ovo putovanje.



Saznajte i Klimatske promene uništile dve trećine Velikog koralnog grebena
 
1. SVET SE ZAGREVA
 
Vrućina je 2016. godine srušila istorijski rekord postavljen 2015. godine, koji je isto tako oborio rekord iz 2014. godine. Prošlogodišnja globalna prosečna površinska temperatura, prikupljena iz merenja s hiljada meteoroloških stanica, bova i brodova, bila je 0,94 stepena Celzijusa viša od proseka XX veka. Sateliti koji sondiraju atmosferu takođe su zabeležili jasnu tendenciju zagrevanja. 

2. MI SMO UZROK

El Ninjo je doprineo prošlogodišnjim rekordnim temperaturama time što je privremeno oslobodio toplotu s Pacifika. Ali nijedan prirodni uzrok ne objašnjava 50-godišnju tendenciju zagrevanja. Količina toplote sa Sunca ciklično se smanjuje i raste svakih 11 godina; vulkanske erupcije sporadično hlade planetu. U međuvremenu, gasovi s efektom staklene bašte koje emituju ljudi postojano zadebljavaju pokrivač koji zadržava toplotu na Zemljinoj površini.

3. SIGURNI SMO U TO

Statistički rečeno, više od devet na svakih deset klimatologa saglasno je: emisije CO2 uzrokuju globalno zagrevanje. Znamo za efekat staklene bašte još od XIX veka. Švedski fizičar Svante Arenijus je 1896. godine čak predvideo da će CO2 koji se oslobađa sagorevanjem uglja zagrejati planetu. On je to video kao nešto dobro – a o tome koliko će loše biti može se raspravljati. Ali stvarno je i opasno je.

AP, Ilustracija: Zagađenje (Indija)

4. LED SE OTAPA

Prošlog leta je veliki kruzer Crystal Serenity plovio kroz Severozapadni prolaz, u kom nije bilo leda. U danima nakon toga istraživači su kod Ostrva kralja Vilijema otkrili davno izgubljenu olupinu broda H.M.S. Terror, s britanske ekspedicije Ser Džona Frenklina – koji je zapeo u ledu 1846. godine, dok je pokušavao da pronađe taj prolaz. Arktik se drastično zagrejao, a njegov ledeni pokrivač stanjio i smanjio. Gubitak leda ubrzava zagrevanje jer tamni okean upija sunčeve zrake, umesto da ih led reflektuje natrag u svemir.

Otopljeni morski led ne podiže nivo mora – on je već u moru – ali otapanje kopnenog leda sasvim je druga priča. Planinski glečeri povlače se širom sveta. Ukupan porast nivoa mora od 20 do 23 cm od 1900. godine doprinosi naglom porastu poplava duž obale. Tokom superoluje Sendi, na primer, poplave i vetar prouzrokovali su 68 milijardi dolara štete na istočnoj obali Sjedinjenih Država.

Velika pretnja su ledeni prekrivači na Grenlandu i Antarktiku. Tamo ima dovoljno leda da otapanjem podigne nivo mora za 70 metara – a taj se led topi. Izgleda da je, kada je Zemlja bila samo malo toplija, pre 125.000 godina, nestalo mnogo leda: nivo mora bio je od šest do devet metara viši. Takav porast bi danas potopio obalne gradove.

Ilustracija: Topljenje glečera i globalno zagrevanje, Foto: Pixabay

5. VREME POSTAJE ŽESTOKO

U rizičnoj igri naših vremenskih prilika klimatske promene su te koje bacaju kockice. One ne uzrokuju određenu sušu ili oluju, ali čine takve događaje manje ili više verovatnim – a kad je reč o toplotnim talasima, mnogo verovatnijim. Neobičan toplotni talas 2003. godine koji je u Evropi ubio oko 70.000 ljudi trebalo bi da bude pojava koja se ponavlja na svakih 500 godina; na trenutnom nivou klimatskih promena takve se pojave javljaju svakih 40 godina, piše u jednoj studiji objavljenoj prošle godine. Samo u Parizu, otkrilo je to istraživanje, klimatske promene bile su uzrok 506 smrtnih slučajeva 2003. godine.

Ako se ta tendencija nastavi, tvrdi se u drugoj nedavnoj studiji, ljudi u Persijskom zalivu možda će do kraja ovog veka biti suočeni s mnogo ekstremno toplih dana, takvih da će biti opasno izaći iz kuće.

Nije problem samo vrućina: globalno zagrevanje uzrokuje veću vlažnost vazduha, tako što izvlači vlagu iz kopna i mora. Gde nema kiše, suše postaju gore. Kad pada kiša ili sneg, verovatnije je da će to biti ekstremno. Manje je jasno kako klimatske promene utiču na uragane i druge tropske ciklone. Ali zagrevanje mora – iz čega oluje crpu energiju – verovatno će ih učiniti žešćim, ako i ne budu toliko česte.

Nauka nam pomaže da shvatimo klimatske promene i šta možemo povodom toga da učinimo.

AP, Uragan

6. ŽIVOTINJE PATE

Osim belom medvedu, prepoznatljivom arktičkom grabljivcu, klimatske promene zagorčavaju život još mnogim životinjama. Naučnici su 2016. godine objavili da je nestao i poslednji glodar Melomys rubicola s jednog niskog ostrva u australijskom Toresovom prolazu, kao žrtva promena koje uključuju porast nivoa mora.

Proglašen je prvim dokumentovanim slučajem sisara izumrlog zbog klimatskih promena. Takvih slučajeva će sigurno još biti.

Porast temperatura pritiska pojedine biljne i životinjske populacije, terajući vrste prema polovima, menjajući migracije i ponašanje. Populacije adelijskih pingvina na Antarktičkom poluostrvu naglo se smanjuju. Velika sprutka, arktička obalna ptica, postaje manja. Gubitak leda tera hiljade morževa na kopno Aljaske. Čitave oblasti se preobražavaju: planinski ekosistemi od Stenovitih planina do švajcarskih Alpa istisnuti su s planinskih vrhova.Natprosečna temperatura mora u proteklih nekoliko godina pokrenula je izbeljivanje korala i odumiranje koralnih grebena širom sveta.

Biće i onih kojima će nova situacija ići na ruku. Za sada su to grbavi kitovi, čije populacije cvetaju u vodama uz Antarktik, oslobođenim od leda. Morski ježevi su se takođe pokazali kao otporni. Ali klimatske promene nisu jedina pretnja koju sve veća ljudska populacija donosi drugim vrstama; mi takođe cepkamo i uništavamo njihova prirodna staništa. Pojedine vrste će se prilagoditi promenama koje su u neskladu s njihovim svetom – ali koliko njih i koliko dugo?

1 od 6 vrsta je u opasnosti od globalnog izumiranja ako zagrevanje premaši 4 °C. To bi moglo da se dogodi do 2100. godine ako ne srežemo emisije gasova s efektom staklene bašte, tvrdi se u jednoj studiji iz 2015. godine. Biološki bogate oblasti kao što su Južna Amerika i Novi Zeland biće najjače pogođene jer će karakteristike krajolika sprečiti vrste da se sele i tako održe korak s promenljivom klimom.

Reuters, Ilustracija: Polarni medvedi

7. MOŽEMO NEŠTO DA UČINIMO

Slobodna tržišta su hvaljena zbog svojih rezultata. U ovom povezanom dobu postoji i nešto poput slobodnog tržišta ideja. Stoga se zapitajte: Da klimatske promene nisu tako velika opasnost, da li bi 195 zemalja potpisalo Pariski sporazum, obavezavši se da će pokušati da zadrže globalno zagrevanje ispod 2 °C?

Iako u senci nove pretnje američke administracije da će se povući iz njega, sporazum stoji kao jedan znak nade. Grafikon dole prikazuje drugi: cena solarne energije naglo opada.

Čak i bez poreza na emisiju CO2 – što je najefikasniji način za odvikavanje privrede od upotrebe fosilnih goriva – obnovljivi izvori energije uskoro bi mogli da postanu jeftiniji izvori struje. Obnovljivi izvori širom sveta bili su zaslužni za više od polovine novih energetskih kapaciteta 2015. godine. Solarna energija u Sjedinjenim Državama sada upošljava više ljudi od ugljenika, nafte i gasa zajedno.

Napuštanje fosilnih goriva je tek početak. Svaka sitnica je važna: svaka tona CO2 koju emitujemo otopi tri kvadratna metra arktičkog leda, stoji u jednoj studiji iz 2016. godine. Pomaže svaka zgrada koja štedi energiju i svaki hektar sačuvane šume. Ali ništa od toga neće mnogo pomoći ako se svet uskoro ne prebaci na energiju koja ne uključuje ugljenik.
 
(National Geographic Srbija)
 
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Neuobičajeno visoki talasi pogodili Veliku Britaniju; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Kultura sećanja i zaborava: Ručak u mrtvačnici

Neuobičajeno visoki talasi pogodili Veliku Britaniju; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Gastarbajteri - Jugosi nakon Jugoslavije

Neuobičajeno visoki talasi pogodili Veliku Britaniju; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Travestija u srpskoj umetnosti: Od podsmeha do razumevanja

Neuobičajeno visoki talasi pogodili Veliku Britaniju; Autor: ProfimediaMagazin

​NEWSWEEK PREDSTAVLJA Nebojša Ðukelić, jedan jedini Princ televizije

Ostale vesti iz rubrike Nauka-tehnika
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS