Magazin

DEJAN SAVIĆEVIĆ ZA NEWSWEEK: Ljudi se ovde trude da vam zagorčaju život

Ovo je čudna sredina: kada ste napolju i postignete uspeh, svi se tobože vama ponose; međutim, čim se vratite, kao da jedva čekaju da vas sruše. Doživljavaju vas kao neprijatelja. Ne razumem zašto, kaže čuveni Genije

Objavljeno: 20.12.2016. 18:27h
Foto: FSCG, Dejan Savićević
Veliki crnogorski i jugoslovenski slikar Vojo Stanić jednom je pokušao da objasni kako nastaju njegove slike.

„Slika mora da ima cjelovitost, bez obzira na to koliko je sitničavo rađena. Dok radiš detalje, misli na cjelinu. To izgleda lako, ali ono što izgleda lako često je najteže. Najteže je biti genije, ali - njemu je lako.“

Je li lako Dejanu Savićeviću, jedinom fudbaleru na svetu koji je proglašen za genija?
„Novinar italijanske Gazete delo sport Ðenaro Bovolenta prvi me je nazvao Il Genio“, kaže mi Dejan Savićević. „Međutim, tek u maju 1994, nakon što je u finalu Lige šampiona Milan porazio Barselonu sa 4:0, u Italiji je moj nadimak postao opšteprihvaćen.“

Tokom te sada već čuvene utakmice u Atini, Savićević je dao još čuveniji gol, zbog čega je veliki golman španske reprezentacije Andoni Zubizareta kažnjen: otpušten je iz Barselone. Fudbalski znalci tvrde da ne čudi što je upravo snimkom tog Savićevićevićevog nezaboravnog i nebranjivog lob udarca, emitovanog na video-bimu, 1999. započela proslava stote godišnjice fudbalskog kluba Milan.

„Pred taj put u Atinu, u Milanelu, kampu Milana, posjetio nas je predsjednik kluba Silvio Berluskoni. Održao nam je prigodan govor, poželio nam srećan put, dobru igru... Već je bio krenuo ka izlazu, a onda se iznenada okrenuo i obratio mi se gotovo svečanim tonom:

‘Ako si genije, pokaži se sjutra, u meču sa Barselonom!’

To su čuli svi igrači, trener, novinari... Sjutradan sam zaista odigrao utakmicu života“, seća se Savićević, kome je ponudu da igra za Milan uputio ne trener, već upravo vlasnik i predsednik kluba Silvio Berluskoni. Onima koji su sumnjali u to da je Savićević ona Milanova idealna desetka, Berluskoni je odgovarao:

„Kada Savićević igra, na stadionu se, sama od sebe, upale sva svetla; čim izađe, pada mrak.“

FSCG, Dejan Savićević

DUGO GREJAO KLUPU

Iako ga je predsednik nekada veoma uspešnog italijanskog fudbalskog kluba nesumnjivo obožavao, Genije je u početku u Milanu dosta dugo grejao klupu. I to voljom trenera Fabija Kapela.

„Sa Kapelom sam prvi put ušao u sukob negdje u zimu 1992, pred utakmicu Lige šampiona Milan - Anderleht“, kaže Savićević. „Naime, tokom treninga sam čuo kako me je Kapelo stavio na spisak za put u Brisel, ali kao rezervnog igrača. Istog trenutka sam prekinuo trening i otišao da ga pitam o čemu je riječ.

U Milan sam došao kao formiran igrač, sa osvojenim Kupom šampiona, Interkontinentalnim kupom, statusom standardnog reprezentativca Jugoslavije; nijesam bilo ko! Rekao sam mu: ‘Ako mi ne dozvolite da igram, ne idem u Brisel!’

Malo je reći da je Kapelo bio šokiran. Zacrvenio se, počeo je da urla:

‘Moraš da ideš, čuješ li me?! Moraš!’

‘Ako mi dozvolite da igram, idem; ako ne - ostajem u Milanu!’, rekao sam i otišao u svlačionicu.

Poslije desetak minuta, pozvao me je Galijani, drugi čovjek Milana.

‘Dejo, nemoj da praviš probleme; idi na put’, molio me je. ‘Ne mogu da dobijem predsjednika Berluskonija, negdje je na Sardiniji; čim s njim stupim u kontakt, reći ću mu da ti se javi, da to sredite. Hajde, spremaj se!’

Nijesam htio da čujem! Galijani je nastavio da moli, da objašnjava da moram da slušam trenera, da od kluba za to dobijam platu...

‘Pa šta?!’, prekinuo sam ga. ‘Evo, daću vam platu, samo me pustite da igram!’

Rekao sam da ne mogu dalje da razgovaram, da sam bijesan i da ću mu kasnije javiti šta sam odlučio. Čim sam završio razgovor sa Galijanijem, isključio sam telefon, sjeo u kola i otišao u Švajcarsku. Nastao je haos!“

Naravno, italijanski novinari ubrzo su saznali za sukob Savićevića i Kapela, pa su se u Milanu mogli čuti i predlozi da se Genije po hitnom postupku isključi iz kluba. Nikada se, naime, do tada nije dogodilo da neki igrač odbije da ode na put zbog toga što ga je trener upisao kao rezervu. Iako svestan šta je uradio, Savićević nije hteo da popusti „ni za živu glavu“! Pored toga, znao je da samo predsednik kluba o tome odlučuje. A Berluskoni je, kao i obično, bio na Savićevićevoj strani.

„Poslije tog incidenta, tokom utakmice sa Monakom u Ligi šampiona, na San Siru sam doživio ovacije. Ali ni to nije opametilo Kapela, daleko od toga. U aprilu 1994. Milan je, recimo, meč sa Udinezeom odigrao sjajno. Tokom prvog poluvremena sam bio ubjedljivo najbolji na terenu; tokom drugog, u prvih desetak minuta, napravio sam dvije stopostotne šanse, dodao loptu Lentiniju, koji je promašio prazan gol. Sjećam se da sam u jednom trenutku pogledao prema klupi i vidio Van Bastena kako se zagrijava. Na kraj pameti mi nije bilo da mi Kapelo sprema zamjenu. Međutim, čuo sam da sudija prekida igru, okrenuo se i vidio da podiže broj deset. Nisam mogao da vjerujem!

‘Genije, ideš na klupu! ‘, čuo sam nekoga od saigrača.

Cio stadion mi se okrenuo naopačke. Izletio sam sa terena, bacio dres na klupu i uputio se direktno ka Kapelu:

‘Šta je?! Zašto me opet mijenjate?!’, urlao sam.

Vidio sam da pomoćni trener izbezumljeno maše peškirom.

‘Marš u pizdu materinu!’, odbrusio sam i otišao u svlačionicu.“

Kapelo je ćutao, nije želeo da se raspravlja. Kasnije, kada je utakmica završena, Savićević je napravio novi skandal: odbio je da se sa ekipom vrati u Milano. Naravno, na kraju se, kao kakav deus ex machina, u sve umešao neizbežni Silvio Berluskoni, koji je posle razgovora s Kapelom pozvao Savićevića i obećao mu da se tako nešto neće ponoviti. I nije se ponovilo.

Profimedia, Dejan Savićević

OSLUŠKIVANJE LOPTE

Dejan Savićević nije, kako se to obično misli, fudbalsku karijeru započeo u titogradskom FK Mladost, već - na ulici, u dvorištu, na školskom igralištu. To iskustvo mu je, kako sam kaže, kasnije mnogo pomoglo. Objasnio je i zašto.

„Zato što sam, za razliku od djece koja su igrala na gradskim, uređenim stadionima i igralištima, morao da vodim računa o svakoj nijansi: naučio sam da osluškujem loptu, da je osjetim, da unaprijed predvidim gdje će otići. Sve finte, sve važne driblinge naučio sam na ulici. Kao trinaestogodišnjak, igrao sam s ljudima koji su od mene bili stariji više nego duplo. A to je posebna škola. Tu se kalite.

Igrate, iako nemate sudiju koji bi vas zaštitio i svirao faul. Takva pozicija nije laka: imate trinaest godina i strašno vas nervira to što vas ostali ne uvažavaju. Tretiraju vas kao dijete, što je u tim godinama strahovito uvredljivo. E onda gledate da se nametnete. Kako? Ulica vas očvrsne, nauči da uzvraćate udarce; pomogne vam da shvatite da ekipu i publiku ne osvajate samo darom i talentom nego i bezobrazlukom, drskošću.“

O Savićevićevoj drskosti na terenu je, ne bez simpatija, često pisao i veliki Bogdan Tirnanić.

„Tokom karijere, moj najbolji saigrač uvijek je bila - lopta! Kao fudbaler, bio sam izraziti individualac, koji je više od bilo čega volio dribling. Uživao sam u tome da izdriblam jednog, dvojicu fudbalera, da dodam loptu... Kada sve saberete, vidjećete da sam u karijeri imao najviše takozvanih zadnjih pasova“, kaže Savićević.

Pisac i najveći jugoslovenski poznavalac fudbala Božo Koprivica u knjizi „Samo bodovi mogu obećati“ tvrdi da su Dejan Savićević i Miloš Milutinović dva najdarovitija fudbalera u jugoslovenskom fudbalu. Oni su „jedina dva igrača koja su na vrhuncu moći mogla da budu broj jedan na svetu. Zašto samo njih dvojica? Zato što su sve radili u pokretu, u brzini. Njihov dribling bio je uvek prema napred, prema golu. Imali su silovit dribling telom: kao vidra, kao jelen, kao ris. Zato što su imali strašno osećanje prostora, tačan, blag pas. Pas kao kineski akvarel i pas preko pola, pola i više terena, kao talas i čist kao pučina u podne. I zato što su bili veliki strelci. Savićević je gotovo uvek posle driblinga išao na šut. Kakva je to uznemirujuća glad za golovima. Golovi uvek lepi za oko. Uzbudljivi, katarzični“.

Šta je zapravo dribling? Kako ga Genije definiše?

„Dribling je muški princip, moć; u njemu je najveća čar ovog fantastičnog sporta. Dribling je način da protivniku pokažete da ste jači. Tu se vidi majstorstvo. U fudbalu je najvažnije zauzeti poslednjih trideset metara; ako ste majstor, tu pravite višak igrača i stvarate šansu za gol. Ostalo može biti i stvar trenera, strategije i taktike, pomoću kojih postavljate sistem igre. Ali ako u poslednjih trideset metara nemate kvalitetnog igrača koji na određenim pozicijama mora da stvori šansu, koji je sposoban da odigra jedan na jedan, do cilja ćete teško doći. Kao fudbaler, čini mi se da sam imao urođeni talenat za dribling.“

Može li se dribling naučiti, pitam.

„A, ne, ne... Dribling imate ili nemate. Iako nijesam vjernik, rekao bih da je u pitanju božji dar. Pele, Maradona ili Mesi rođeni su sa tim darom. Postoje fudbaleri koji nemaju talenat, ali imaju upornost; to zovem mehaničkim driblingom. Za razliku od Mesija, Kristijano Ronaldo, na primjer, dribla mehanički. Šta to znači? Ako prema protivniku krećete izvodeći fintu i ako pritom ignorišete njegov stav, njegovu emociju ili reakciju, to se zove mehanički dribling. Dakle, nešto ste unaprijed naučili, izvježbali i ne interesuje vas saigrač, koga doživljavate kao sredstvo. Za razliku od Ronalda, Mesi, recimo, krene u napad, vaga na lijevu stranu i, ako protivnik to ne prihvati, ne proguta mamac, on pokušava zdesna. Neće da ga pobijedi onamo gdje je ovaj slab, nego tamo gdje je najjači. Mesi prati saigrača, uvlači ga u igru, u nadmetanje, sa njim ulazi u odnos.“

Savićević dodaje da je, dok je profesionalno igrao fudbal, uvek više voleo takozvani prirodni dribling; mehanički je prezirao. Bilo mu je važno da s protivnikom ostvari odnos, da gleda kako reaguje onaj koga pokušava da nadigra. Zašto?

„Zato što to znači da ga uvažavam. E sad, dribling je takav: ako protivnika jednom pređete, možete se vratiti na sredinu terena i ponovite fintu. Ni to nijesam volio. Naprosto, ako ste nadmoćni, ako ste bolji igrač, nema potrebe da protivnika ponižavate. Usresredite se na dribling, na zadnji pas, u kojima je uživanje, strast, radost igre“, objašnjava Savićević, dodajući sa žaljenjem da je danas u fudbalu sve manje strasti.

Profimedia, Dejan Savićević

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
FSCG, Dejan SavićevićSrbija

MINISTARSTVO ODBRANE: Preko 20.000 migranata zaustavljeno u pokušaju da uđu u Srbiju

FSCG, Dejan SavićevićMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA: Šta se krije ispod površine: Nove tehnologije na bazi grafena daju nezamislive uvide u umetnost!

FSCG, Dejan SavićevićSrbija

IZVEŠTAJ STEJT DEPARTMENTA O TERORIZMU POTVRDIO: Na Kosovu jača nasilni islamski ekstremizam!

FSCG, Dejan SavićevićSrbija

​JOHANES HAN I KETRIN VENT ZA NEWSWEEK: Pažljivo pratimo situaciju u vezi sa Adria media group

Inicijalizacija u toku...
Ostale vesti iz rubrike Region
FSCG, Dejan SavićevićRegion

POSLE VIŠE OD GODINU DANA IZA REŠETAKA: Makedonski novinar Zoran Božinovski oslobođen iz pritvora

FSCG, Dejan SavićevićRegion

DODIK PODRŽAO ČOVIĆA: Sistem u kom jedan narod bira predsednika drugom narodu je apsurdan

FSCG, Dejan SavićevićRegion

EVROPSKA INVESTICIONA BANKA: 80 miliona evra za region, 120 miliona za Srbiju

FSCG, Dejan SavićevićRegion

"BESNI PAS" MATIS SA HRVATSKIM MINISTROM ODBRANE: U Americi proučavamo "Oluju" kao primer dobro vođene operacije!

PRATITE NAS

Pratite našu Facebook stranicu.