Region

Kontroverzna ideja: Stvaranje Velike Srbije, Albanije i Hrvatske rešenje za mir na Balkanu

Države poput BiH, Kosova i Makedonije sve više stagniraju, dok njihovi etnički homogeniji susedi, poput Albanije, Hrvatske, pa čak i Srbije, počinju da napreduju, piše ugledni američki magazin

Objavljeno: 21.12.2016. 14:24h
Foto: Wikipedia, Mapa Velike Srbije
Ugledni američki časopis Forin afers objavio je analizu političke situacije na prostoru zemalja bivše Jugoslavije, autora Timoti Lesa, u kojoj on zagovara prekrajanje granica, pa čak i stvaranje velike Srbije, Albanije i Hrvatske, a sve u cilju mira, prenela je N1TV za BiH.

Vreme je, navodi Les, za novi, radikalni pristup kako bi se zadržao mir i uspostavila stabilnost u regionu Balkana.

Ako je, kako kaže, Zapad, kao što tvrdi, zaista veran cilju očuvanja mira na Balkanu, onda je došao trenutak da se pragmatizam stavi pre idealizma i krene ka realizaciji ideje o pravilno uređenim nacionalnim državama, čija populacija će moći zadovoljiti svoje najosnovnije političke interese.



Prvo, zbog podeljenosti Evrope i SAD ponovo mora preuzeti vodeću ulogu i podržati interne fragmentacije multietničkih država na principu kako to zahtevaju manjine.

U prvom razdoblju, Vašington treba da prihvati ponudu Albanaca za federalizacijom Makedonije i zahtev Hrvatske za uspostavom trećeg entiteta u BiH, smatra Les.

U drugom, dužem razdoblju, dodaje, SAD mora omogućiti da te buduće teritorije ostvare bliske političke i ekonomske veze sa svojim većim susedima, uvođenjem dvojnog državljanstva i uspostavljanjem zajedničkih institucija, dok formalno ostaju u sastavu država u kojima su i sada.

I u trećem, konačnom razdoblju, treba omogućiti secesiju tih teritorija od postojećih država i spajanje sa matičnim zemljama, možda u početku kao autonomne regije.

Creative Commons, Etnička struktura Bosne i Hercegovine

"Hrvatski entitet" u BiH će se, piše Les, spojiti s Hrvatskom, Republika Srpska i sever Kosova sa Srbijom; Preševska dolina, zapadna Makedonija i najveći deo Kosova s Albanijom. U međuvremenu, Crna Gora, koja može ostati bez albanske enklave, mogla bi ostati nezavisna ili spojiti se sa proširenom Srbijom.

U ostvarivanju tog plana, kako navodi, Sjedinjene Američke Države neće biti deo novih temelja. Ovi predlozi mogli bi šokirati one koji zagovaraju multietičnost, jer multietičnost je lepa ideja, ali neostvariva, navodi autor.

ORešenje jeste komplikovano, navodi Les i dodaje da međutim odvajanje umesto prisilnog suživota eliminisaće rizik od ponovnog sukoba. Konačno, smatra on, Sjedinjene Američke Države moraju da završe posao koji su započele na Balkanu.

Profimedia, Dejtonski sporazum

Les, inače, bivši šef britanskog konzulata u Banjaluci i direktor agencije "Nova Evropa", koja se bavi procenom političkog rizika u istočnoj Evropi, smatra da je BiH najslabija država regiona.

Navodi da i Srbi i Hrvati žele određene izmene u Dejtonskom sporazumu, sporazumu koji je, kako ističe, osetljivi skup kompromisa koji drže ovu zemlju ujedinjenom.

U Makedoniji, politički lideri iz velike albanske manjine traže federalizaciju države zasnovanu na etničkim principu.

Na Kosovu, srpska manjina insistira na stvaranju mreže samoupravnih enklava sa što većom nezavisnošću od centralne vlade. U Srbiji, u Preševskoj dolini, Albanci agituju veću autonomiju. U Crnoj Gori, Albanci zahtevaju entitet. A na Kosovu i u Albaniji, nacionalisti se bore za jedinstvenu albansku državu.

AP, Ilustracija: Kosovski Albanac

Veliki izazov, navodi autor teksta, nalazi se pred Zapadom - da li da prepozna i uvaži legitimnost tih zahteva i radikalno promeni pristup prema Balkanu ili, pak, da nastavi sa trenutnim smerom i time rizikuje da se ponove sukobi na ovim prostorima.

"Zapad je u državama nastalim nakon raspada Jugoslavije početkom 90-ih godina prošlog veka odlučio da podrži model multietničnosti viđen kao održiv, čak i poželjan, princip koji će promovisati pravdu i sigurnost za razliku od nacionalizma koji je prepoznat kao izvor nestabilnosti u Evropi. Ali nije ni slutio šta će ubrzo uslediti.

Na nesreću, ova odluka zapadne politike je zanemarivala osnovna prava i interese manjinskih grupa koje su sebe u tim državama doživljavale kao građane drugog reda što je ubrzo rezultiralo sukobima. Kako bi zaveo mir, Zapad je poslednje dve decenije ložio ogroman napor i trud kako bi državama bivše Jugoslavije nametnuo rešenje. U početku, Vašington je imao vodeću ulogu na Balkanu, ali se u poslednjih deset godina povukao i prepustio vodeću reč Evropskoj uniji.

EU je promenila pristup u odnosu na SAD i pokušala države zapadnog Balkana motivisati članstvom u Uniju nadajući se da će ovo transformisati loše autoritarne države u demokratske, uređene političke zajednice gde će se poštovati sva ljduska prava, pa i prava manjina.

Reuters, Ilustracija

Jedno kratko vreme ova politika je izgledala kao dobitna kombinacija. Međutim, pokazala se vrlo nerealnom i neodrživom zabludom Evrope da će manjine žrtvovati borbu za svoja prava i sigurnost zbog ekonomskih benefita.

Zbog toga, iz dana u dan sve više svedočimo da "države poput BiH, Kosova i Makedonije sve više stagniraju, dok njihovi homogeniji susedi, poput Albanije, Hrvatske, pa čak i Srbije, počinju da napreduju", naveo je Les.

Da bi se situacija dodatno zakomplikovala, primećuje, Rusija koristi svoj uticaj kako bi zaustavila proces integracija BiH, ohrabrujući bosanske Srbe u njihovim nastojima za otcepljenjem. Turci, s druge strane, pružaju podršku nezadovoljnom muslimanskom stanovništvu u regiji, pre svega Bošnjacima i makedonskim Albancima.

I "kao šlag na toru", manjine pokušavaju preuzeti kontrolu nad svojom sudbinom tražeći pravo na zasebnu teritoriju u državama koje prioritet pre svega daju većini. Ova kombinacija faktora već uveliko destabilizuje Balkan, a, s druge strane, preti potkopavanju postugoslavenskog političkog rešenja, navodi, između ostalog, Les.

Reuters,Vladimir Putin na samitu BRIKSA u Ufi

Autor navodi i da autorit EU na ovim prostorima u poslednjih nekoliko godina ozbiljno je uzdrman. Evropske diplomate nisu uspele da reše političku krizu, koja dve godine potresa Makedoniju, a koja je započela kada su lideri iz vladajućih stranka, inače pobednika prevremenih izbora, bili upleteni u aferu korupcije i kriminala te prisluškivanja. EU takođe nije uspela da sklopi ugovor za normalizaciju odnosa između "Srbije i Kosova (ustvari, odnosi između dveju vlada idu silaznom putanjom)".

Možda se, dodaje Les, najozbiljniji udar na autoritet Brisela dogodio održavanjem referednuma u bh. entitetu Republika Srpska o Danu RS iako su zvaničnici EU jasno iskazali stav protiv održavanja referenduma.

Evropa bi, smatra, mogla nastaviti sa dosadašnjom politikom i time rizikovati da nezadovljstvo kod manjina poraste do tačke usijanja koja će dovesti do novih sukoba. Neki analitičari smatraju da EU treba više da se potrudi na promociji regionalne saradnje, demokratije, transparentnosti, ekonomskog razvoja... Međutim, ovo su puste želje i najverovatnije neće ishoditi rezultat.

Ima i onih koji smatraju da Brisel treba da primeni "vašingtonski pristup", odnosno da bude oštriji prema neposlušnim političarima, ali bi ovaj pristup isto bio pogrešan jer bi, na primer, bosanske Srbe zasigurno gurnulo u ruke Rusiji, zaključio je Les, prenosi N1 BiH.
  (Tanjug)
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Wikipedia, Mapa Velike SrbijeSrbija

BIVŠI ŠAMPION JUGOSLAVIJE: Albanci i Srbi da nauče decu međusobnom poštovanju

Wikipedia, Mapa Velike SrbijeRegion

SPECIJALNI TUŽILAC: Dokazi BIA u slučaju navodnog državnog udara u Crnoj Gori su neoborivi

Wikipedia, Mapa Velike SrbijeMagazin

NEWSWEEK ISTRAŽUJE MISTERIJU Ko je Lajl Stevik, čovek koji nije postojao? (FOTO)

Wikipedia, Mapa Velike SrbijeRegion

NEDOSTAJE JEDINO PRISTANAK PRIŠTINE: U julu osnivanje Tranasportne zajednice Zapadnog Balkana

Inicijalizacija u toku...
Ostale vesti iz rubrike Region
Wikipedia, Mapa Velike SrbijeRegion

NEWSWEEK INTERVJU Igor Crnadak, šef diplomatije BiH: Ako Dodik ostane na vlasti, Republici Srpskoj prete bankrot i totalna propast (FOTO)

Wikipedia, Mapa Velike SrbijeRegion

FEDERIKA MOGERINI: Zapadni Balkan je jedan od glavnih prioriteta EU

Wikipedia, Mapa Velike SrbijeRegion

PLENKOVIĆ: Hrvatska kao žrtva velikosrpske agresije želi da pomogne Ukrajini u reintegraciji okupiranih teritorija

Wikipedia, Mapa Velike SrbijeRegion

SPECIJALNI TUŽILAC: Dokazi BIA u slučaju navodnog državnog udara u Crnoj Gori su neoborivi

PRATITE NAS

Pratite našu Facebook stranicu.