NEWSWEEK OTKRIVA

ERDOGANOV RAT IMAMIMA (II DEO) Gulenova Albanija: Turska špijunska mreža u ratu za političku elitu

U drugom delu istraživanja, Newsweek Srbija donosi priču o podacima koje su turski špijuni sakupili u Albaniji o tamošnjim strukturama bliskim Fetulahu Gulenu, koje su se kasnije "prelile na Kosovo"

Objavljeno: 06.04.2017. 17:32h
Foto: Redžep Tajip Erdogan; Autor: AP
Nemačke vlasti pokrenule su istragu protiv 20 turskih državljana za koje sumnjaju da za zvaničnu Ankaru špijuniraju pristalice turske opozicije u emigraciji, preneo je Die Welt u utorak, 4. aprila. Prema navodima lista, istraga je pokrenuta nakon što su zakonodavne vlasti otvorile pitanje dokumentacije koju su turski zvaničnici dostavili Berlinu.

Naime, turska ambasada je dostavila listu od preko 300 imena, adresa i telefonskih brojeva ljudi koji su navodno povezani sa izgnanim propovednikom Fetulahom Gulenom, optuženim da stoji ize neuspelog pokušaja puča u Turskoj prošle godine.

Nemački tužioci su pokrenuli istragu oko toga kako je Turska uspela da sakupi toliku količinu informacija o individuama na nemačkoj teritoriji. Prema prvim pretpostavkama, preko 6.000 turskih doušnika trenutno je aktivno u ovoj zemlji.
 


Newsweek Srbija je prethodno, na osnovu poverljivih izveštaja obrađenih u okviru Evropske istraživačke mreže (EIC), pisao o turskoj versko špijunskoj mreži u Srbiji i BiH
 
U prvom delu serijala ERDOGANOV RAT IMAMIMA otkrili smo kako su "nakon odlaska Srba, postojeće (Gulenove) strukture iz Albanije prelile na Kosovo". U drugom delu istraživanja, Newsweek Srbija donosi priču o podacima koje su turski špijuni sakupili u Albaniji o tamošnjim strukturama bliskim Fetulahu Gulenu. Ova saznanja predstavljena su u poverljivom izveštaju Jasina Sengula, savetnika za verska pitanja u turskoj Ambasadi u Tirani.

U dokumentu podnesenom 27.09. prošle godine, navodi se kako je Albanija "glavni centar Gulenovih terorističkih aktivnosti na Balkanu", odnosno da je prisutna u svim sferama društva - obrazovanju, medijima, preduzetništvu, zdravstvu, turizmu i izdavaštvu.

Uspon organizacija i instutucija povezanih sa Fetulahom Gulenom, kao i njegove fondacije Gulistan, počeo je 1991. godine nakon pada komunizma, investicijama u izgradnju do tada gotovo nepostojećeg obrazovnog sistema u najvećim albanskim gradovima među kojima su Tirana, Skadar i Drač. Nakon uspostavljanja neophodne osnovne infrastrukture, pristalice Gulena otvorile su Memorijalnu međunarodnu školu u Tirani (MIST), koja je sa godišnjom školarinom od najmanje 15.000 evra jedna od najskupljih obrazovnih institucija u regionu i kao takva direktno targetira decu najbogatijih i najuticajnijih ljudi u zemlju.

Tirana; Autor: Profimedia

KLJUČNI INSTRUMENTI

Iz izveštaja turskog savetnika jasno se vidi da se od institucija i organizacija povezanih povezanih sa Gulenom izdvajaju dve, kao najjači elementi gulenističkog uticaja. To su "Asocijacija novi horizonti" (Horizontet e Reja) i privatna privredna komora ACITAD.

Uz pomoć Asocijacije novi horizonti, koja se bavi zapošljavanjem i karijernim savetovanjem studenata, Teroristička organizacija Fetulah Gulen (FETO), kako je zvanična Ankara naziva, strateški je povezala razrađen sektor obrazovanja sa poslovnim strukturama neophodnim da se veliki broj studenata iz tih institucija zaposli. "Asocijacija novi horizonti funkcioniše ne samo kao agencija koja regrutuje (radnike) za kompanije, već se bavi i zapošljavanjem i koordinacijom u javnim i političkim institucijama albanske države", navodi se u dokumentu.

Za one koji se ostvare u preduzetništvu i državnom poslu, tu je ACITAD, privatna privredna komora koja okuplja albanske biznismene. "Komora pokušava, s jedne strane, da se nametne u susednim zemljama u kojima žive Albanci, a s druge, da pruži pomoć u investicijama mladim Albancima, i kroz te investicije izgradi poverenje u FETO. Na ovaj način, organizacija smanjuje i zavisnost od inostranstva", piše u izveštaju.

Redžep Tajip Erdogan i Edi Rama; Autor: AP

RAT ISPOD RADARA

Erdoganov obračun s Gulenom i njegovom organizacijom, koja je sudeći prema turskom izveštaju u Albaniji izuzetno jaka i uticajna, propratile su i određene mahinacije. Turski savetnik za verska pitanja u Tirani navodi kako se "najveći broj zaposlenih povezanih sa FETO može naći u kompanijama koje pripadaju (turskom) Džalik Holdingu", a među njima je i ALB Telecom u kojem se sprovodi "tajna čistka, a očigledno je da otpuštaju one sa bliskim vezama sa FETO".

Istovremeno, ALB Telecom, koji je u vlasništvi jedne od najvećih telekomunikacionih kompanija u turskoj, optužena je u izveštaju za "prisluškivanje svih preduzetništva koje nisu pod njihovom kontrolom, a povezana su sa Turskom".

U dokumentu stoji i kako je "u tajnosti otvorena 'Američka bolnica'", čija je izgradnja predstavljena kao američka investicija, iako su u njoj zaposleni većinom doktori s turskim poreklom. 

Fetulah Gulen; Autor: Reuters

MEDIJSKA KONTROLA

Pristalice FETO navodno su izrazito aktivne u sferi albanskih medija, toliko da "drže Fakultet za žurnalistiku pri Univerzitetu u Tirani potpuno pod kontrolom". Uz pomoć uticajnih ljudi kako na sopstvenim, tako i na državnim univerzitetima, diskurs koji promoviše FETO je dominantan u albanskim medijima. Pod njihovom kontrolom navodno su prve albanske internet novine "Gazeta Start", novine "Drita Islame" povezane sa Albanskom islamskom zajednicom, Udruženje albanskih novinara, medijski servis Albeu.com i mnogi drugi individualni novinari, kolumnisti i medijski eksperti.

Na kraju izveštaja, turski savetnik za verska pitanja zabrinuto zaključuje: "Sa univerzitetima, akademijama, madrasama (verskim školama), medijskim kompanijama, štamparijama i jezičkim kursevima koje finansiraju ove fondacije, oni su postali duboko ukorenjeni (u Albaniji) i zauzeli su veoma moćne pozicije. Njihove medijske kompanije i publikacije oslikavaju njihove aktivnosti u diskreditovanju Turske. Ako imate u vidu da se deca političara i uticajnih ljudi obrazuju u ovim školama, možete dobiti jasniju sliku situacije u Albaniji".

Tirana; Autor: Profimedia

Uticaj organizacija bliskih Fetulahu Gulenu na Balkanu, a pre svega u Albaniji, pretežno muslimanski naseljenim delovima Srbije i u BiH, kako pokazuje i ovaj izveštaj, zadaje ozbiljnu glavobolju turskom režimu koji Gulena optužuje da stoji iza neuspelog pokušaja puča prošle godine.

U obračunu s kontroverznim imamom, turske državne institucije, odnosno pre svih Direktorat za verska pitanja Dijanet, ne prezaju od angažovanja turskih verskih zvaničnika za špijunažu na inostranoj teritoriji - od Balkana do Velike Britanije.

Istrage koje su pokrenule Nemačka i Austrija, međutim, ukoliko se dokaže da su osumnjičeni imami zaista špijunirali za Ankaru, imaće drastične posledice kako po već zaoštrene odnose Turske sa Zapadom, tako i za same vinovnike.


PIŠE Novak Lukovac

   
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Redžep Tajip Erdogan; Autor: APSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Redžep Tajip Erdogan; Autor: APSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Redžep Tajip Erdogan; Autor: APSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Redžep Tajip Erdogan; Autor: APSvet

SUĐENJE PUČISTIMA U TURSKOJ: Oko 500 ljudi tereti se za pokušaj vojnog udara

Ostale vesti iz rubrike Region
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS