Region

STEJT DEPARTMENT: Rusija destabilizuje Balkan, slabiji angažman SAD imaće opasne posledice

Ako bi SAD okrenule leđa Balkanu, postojala bi opasnost da se te države okrenu prevashodno Rusiji, zaključio je zvaničnik Stejt Departmenta Hojt Brajan Ji

Objavljeno: 18.05.2017. 16:38h
Foto: Hojt Brajan Ji; Autor: AP
Visoki zvaničnik američkog Stejt Departmenta Hojt Brajan Ji upozorio je da Rusija produbljuje napore u pokušajima da utiče na politiku na Balkanu, uključujući i ohrabrivanje manjeg entiteta Bosne i Hercegovine, Republiku Srpsku, na secesiju.

"Etničke tenzije na Balkanu još jednom su počele rasti. Nedavno nasilje u Makedoniji podcrtva ozbiljnost njihovih političkih problema. Kako je napredak u dijalogu između Srbije i Kosova u zastoju, stabilnost na Balkanu ostaće ranjiva, a bez neophodnih strukturnih reformi. BiH je u riziku da postane propala država. Širom regiona nacionalizam je u porastu, a retorika domaćih političara izrazito deli. Od suzavaca u kosovskom parlamentu, do izazova RS sa vlastima u Ustavnom sudu BIH, političari nacionalisti otvoreno testiraju demokratske norme i instutucije“, naveo je Ji.

ČITAJTE ŠTAMPANO IZDANJE NA NOVINARNICA.NET - 1,33 EUR ili 160 RSD

Govoreći pred Potkomitetom za spoljne poslove u sredu, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, Ji je poručio da je cilj SAD da promovišu mir i stabilnost u regionu. Ji je kao posebno alarmantno ukazao da manje grupe onih koji ne mogu ili neće da napuste svoje matične države, usled ekonomskih nevolja ostaju ranjivi na izopačene poruke nasilnog ekstremizma.
 
"Islamska država (ID) i druge nasilne grupe nailaze na uspeh u regrutovanju boraca i simpatizera na Balkanu. Konačno, Rusija intenzivno radi na podrivanju napretka na Balkanu. Od otvorenog pokušaja da podrije Vladu u Podgorici, do suptilnije podrške secesionističkoj retorici u Bosni, Rusija pokušava da odvrati napredovanje prema EU i NATO, kad god može", naveo je američki zvaničnik.

"U BIH, naročito RS postoji snažan interes i pokušaji Rusije da pojačaju uticaj preko Vlade RS i putem finansijskih, ali i preko političkih sredstava. Gde vidimo maligni uticaj Rusije, to je naročito u ohrabrivanju od strane Ruske Federacije javno, a možemo zamisliti kako tajno, secesionističkih planova i koraka određenih političara da se odvoje od Bosne i Hercegovine, što bi bilo kršenje Dejtonskog sprazuma. To bi po našem mišljenju bilo užasno destabilizujuće i vratilo unazad dugogodišnje napore i rad na stabilizovanju BiH i njen put ka EU i NATO-u, ako se na to odluče", ukazao je Ji.

Ji je više puta upozorio na "maligni uticaj" Rusije, jer kako je rekao, Moskva pokušava da spreči povezivanje sa Zapadom koristeći finansijska i politička sredstva. Na pitanje šta su po njegovom mišljenju ciljevi Kremlja u regionu, zamenik pomoćnik američkog državnog sekretara kaže: "Bilo bi veoma teško predvideti ili čitati misli Vladimiru Putinu, ali mogu reći da nam se čini da su na osnovu pokušaja posledjih meseci u regiji, težili povećanju uticaja, pokušali da ih odvrate od okretanja zapadnim institucijama, EU i NATO, te što je više moguće stvoriti zavisnost tih država od Rusije".

Reuters, Kremlj

"Po mom mišljenju, tu se ne radi o velikoj strategiji, već pre oportunističkom pristupu, kako oslabiti određene vlade koje teže Zapadu da bi država postala što je više moguće zavisna i prijateljska sa Rusijom. Tu je i komercijalni interes, na primer u energetskoj oblasti, da bi povećali zavisnost u Evropi i na Balkanu o ruskim izvorima."

Američki zvaničnik je upozorio da humanitarni centar Rusije u Nišu u Srbiji vrlo moguće ima za krajnji cilj uticanje na formiranje javnog mnjenja. Na pitanje o njegovoj proceni centra u Nišu, Ji je odgovorio:

"Veoma je važno biti oprezan. Mi imamo neka pitanja u vezi toga zašto Rusija pokušava da uspostavi humanitarni centar u Nišu, i zašto za tu ustanovu traži poseban status. Mi ne verujemo da su namere čiste. Stoga smo savetovali Srbiju da postavlja teška pitanja, zašto im je potrebna ta ustanova, zašto traže specijalan status za nju, i sta će da rade tamo što se već ne radi u Beogradu u postojećim sličnim ustanovama."

AP, Vladimir Putin

SAD su razvile, kako je rekao, više načina da odvrate "maligni" uticaj Rusije. Fokus je na borbi protiv korupcije i vladavini prava i zakona u regionu, kao i reformama koje su kamen temeljac američke strategije. Povećanje transparentnosti i odgovornosti vlada, pomaže u odvraćanju ruskih napora da iskoriste korupcijsku praksu i učine države više ranjivim na njihov pritisak.

Kako je rekao, mnoge države Balkana, poput Albanije i Crne Gore, teže dubljoj integraciji u zapadne institucije, kao što su Evropska unija i NATO i Vašington nastavlja da ih podržava u tome. Ostajući angažovani na Balkanu SAD osiguravaju i sigurnost EU i SAD.

"SAD su 21. aprila ratifikovale pristupni protokol Crne Gore i NATO. Ulazak Crne Gore u NATO 5. juna, biće rezultat godina reformi koje su urađene uz pomoć SAD i drugih partnera. Iskustvo Crne Gore predstavlja jasan primer da strukturne reforme jačaju ekonomiju i demokratiju zemlje, omogućavajući joj da bude bolji i jači bezbednosni partner i snaga regionalne stabilnosti“, naveo je Ji.

Kada je reč o borbi protiv terorizma, Ji je naglasio da u državama regiona SAD imaju snažne partnere, ali da im je pomoć potrebna. "Izvanredna regionalna saradnja sa Makedonijom, Albanijom i Kosovom sprečila je planirani teroristički napad za vreme utakmice Albanija - Izrael, u Skadru prošlog novembra. Ove nam države na Balkanu mogu pomoći samo ako su politički stabilne i ako je u regionu mir. Nastavljamo da radimo na tome, ali se još mora učiniti", veruje američki zvaničnik.

O uticaju Rusije na Balkan govorili su i drugi panelisti na saslušanju u Senatu.

AP, Ilustracija: NATO

KRITIKE NA RAČUN RUSOFOBIJE

Gregori Meks, potpredsednik i demokratski senator kritikovao je najavljene budžetske rezove u Stejt Departmentu jer se, kako je naveo, plaši šta će u tom slučaju biti sa američkim mestom u svetu, i šta će to značiti za region Balkana.

"Administracija ne daje našim diplomatama oruđe i ljudske resurse da bi delovali na diplomatskom planu na Balkanu na dnevnoj bazi. Ako se time ne pozabavimo, vakum će rasti, a u taj prostor će doći Kremlj koji će iskoristiti probleme na terenu", kazao je Meks.

"Mladi politički akteri i krhke institucije pod pritiskom su korupcije, nezadovoljnih građana i drugih izazova. Na nekim mestima postoji 'veza sa Kremljem'. Reći ću ekonomskim rečnikom - 'laki novac govori'. Korumpirani ruski novac doneo je primetan uticaj koristeći to, nadvijajući istovremeno oblak nad demokratijom i transparentnošću", naveo je Meks.

AP, Ruske rublje

Vlade, nevladini aktivisti kao i predstavnici medija moraju znati nakon ovog saslušanja da smo zabrinuti stanjem stvari na Balkanu, rekao je senator Meks i dodao:

"Rad Kremlja na destabilizaciji situacije neće proći neprimećen, ali se plašim da ukoliko svesno budemo ignorisali ili poneko čak i podržavao takav stav, biće opasnih posledica po region, kao i po SAD", rekao je Miks i dodao da “ne smemo skrenuti pogled sa Balkana".

Sva pitanja drugih senatora i odgovore Jea oko Rusije predsednik Podkomiteta Senata za spoljne poslove, republikanac, senator Dejna Rohrabaher nazvao je rusofobijom.

"O čemu se ovde radi, ovo je rusofobija. Nema više Sovjetskog saveza, oni su velika sila i imaju svako pravo da pokušaju da prošire svoj uticaj utičući na ljude u pojedinim delovima zemalja, kao što mi činimo. Mi smo svugde, naša vojska je svugde po svetu, pokušavajući da to uradi i preko armije čak. I Rusija ima svako pravo da pokuša da postane uticajna sila posebno u zemljama koje se graniče sa Rusijom“, rekao je Rohrabaher, koji je oštro kritikovao i EU i rekao da je ona na silaznoj putanji i da se raspada.

Dejna Rohrabaher; Autor: AP

'SAD PODRŽAVAJU FORMIRANJE VOJSKE KOSOVA, ALI UZ ISPUNJENE USLOVE'

Kongresmen Kris Smit, republikanac, posetio je nedavno sa pravosudnim Komitetom Kongresa Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Kosovo i Makedoniju, i saglasan je sa senatorom Meksom da SAD ne smeju da napuste Balkan. On je rekao da pred tim regionom i dalje stoje ozbiljni izazovi, ekonomski razvoj, nezavisno provosuđe i borba protiv korupcije i da veruje da je u najboljem interesu SAD da nakon što je “Balkan pronašao krhki mir” snažno podržavaju reforme, razvoj i pomirenje, te održavanje mira u tom delu sveta.

"Ovo nije vreme za nas da se povučemo na bilo koji način, već da nastavimo da razumemo važnost regiona i važnost naših savezništava u regionu, kao i samu opasnost od ostavljanja prostora drugima sa manje jasnim ciljevima", poručio je kongresmen Smit.

Na pitanje da li je optimista kada je reč o pomirenju između Kosova i Srbije Ji je odgovorio: "Ja sam optimista po pitanju perspektive za pomirenje i mir između Srbije i Kosova. Od 2013. ove dve zemlje rade na normalizaciji odnosa kroz proces pod pokroviteljstvom EU, uz snažnu podršku SAD. I dok je napredak usporen i trenutno je bolan, mi verujemo da se kreće u pravom smeru. Više sporazuma je dogovoreno, a obe vlade sarađuju, što je pre nekoliko godina za mnoge od nas izgledalo ako ne nemoguće, onda izuzetno teško. I sada su na agendi sporazumi koji su u procesu implementacije. Reč je o sporazumima koji će urediti odnose srpske populacije na Kosovu sa ostatkom zemlje".

Aleksandar Jovanović, Priština

"Ne može se reći da će biti lako primeniti te sporazume i da će to proteći glatko, siguran sam da će biti još mnogo erozije i nesaglasja i puno teškog rada, ali ključni elemenat koji me čini optimističnim je to što EU i vlada SAD ostaju posvećene da pomognu tim dvema državama zajedno sa drugim partnerima da primene ono što su već dogovorili i da idu dalje do pronalaska dugoročnog rješenja."

Države SAD podržavaju formiranje vojske Kosova, ali kada se za to ispune svi uslovi, pojasnio je Ji i to pitanje.

„Mi podržavao napore da Kosovo formira armiju. Od 2011. smo se dogovorili sa Kosovom oko strategije koja uključuje određeni broj koraka pre nego što transformiše svoje snage bezbednosti u armiju. Ta strategija uključuje da se sa njom saglase sve strane u Vladi, uključujući i srpsku manjinu. Za Kosovo bi bilo bolje da iz razloga stabilnosti ima sve ljude u zemlji kao podršku tom koraku pre nego što se preduzme. Ono što tražimo je da Kosovo sledi strategiju oko koje smo se dogovorili“, rekao je Ji.

Reuters, Hašim Tači

UTICAJ SOROŠA NA BALKANU PREUVELIČAN

Na pitanje u vezi navoda da je američki milijarder Džordž Soroš veoma angažovan na Balkanu kroz zajedničke različite programe sa američkom vladom, odnosno pitanje u koje je programe uključen i da li je to dobro, Je je odgovorio da su nedavne optužbe u vezi toga da je Sorošev Fond za otvoreno društvo duboko involviran na Balkanu preuveličavanje i da napori vlade SAD i EU nisu pod uticajem niti jednog pojednica "pa ni Soroša", već da je situacija obrnuta i da pojednici i nevladine organizacije podržavaju ono što EU i SAD promovišu u cilju podrške reformama.

"Angažman Fonda za otvoreno društvo vidimo na jačanju i promociji civilnog sektora. Bilo je neke saradnje sa njima i od strane SAD i EU na određenim projektima, ali u mnogo manjoj meri nego što bilo ko misli", kaže Ji.

Predsednik Podkomiteta Senata za spoljne poslove, republikanski senator Rohrabaher je konkretno pitao da li SAD zajedno sa Fondom za otvoreno društvo Džordža Soroša imaju uticaja u Makedoniji, odnosno da li je ambasador SAD "umesto većinu koja je dobila izbore podržavao opstrukciju i formiranje koalicije" i pomagao da stranka koja je dobila najviše ne preuzme vlast i da li je to tačna procena, Ji je ogovorio:
"Ne, to nije tačna procena već je upravo suprotno.“

Reuters, Džordž Soroš

Američki diplomata je, kada je reč o pominjanju “mešanja“, naglasio da Makedonija, kao i druge države u regionu, želi da se pridruži NATO i EU, i da je zato potrebno da ispuni određene standarde, a SAD zagovaraju vladavinu prava, nezavisno sudstvo i ljudska prava i to nije uvek popularno kod Vlada na vlasti, pa je obaveza SAD da ih podseti na važnost postizanja tih standarda.

Na insistiranje senatora Rohrabahera da pojasni situaciju u Makedoniji, Je je rekao da su SAD, nakon što je formirana većina u parlamentu, apelovale na predsednika Đorđa Ivanova da dodeli mandat za formiranje vlade u parlamentu obezbeđenoj većini.

Kada je reč o interesima i angažovanju nove administracije SAD na Balkanu, Ji je rekao da je to kontinuitet. Kako je izjavio, o politici prema Balkanu nije direktno razgovarao s državnim sekretarom Reksom Tilersonom, ali je on upoznat sa svim planovima pa je podsetio na njegovo angažovanje oko Crne Gore i NATO.

Demonstranti u Makedoniji nose plakat sa likom Džordža Soroša; Autor: Reuters

Na više puta ponovljena pitanja u vezi toga kakav će uticaj imati planirana budžetska smanjenja u Stejt Departmentu, Ji nije uspeo eksplicitno da odgovori. Više senatora je, navodeći sve izazove o kojima se razgovaralo, oštro kritikovalo najavljene rezove uz ocenu da bi to moglo naneti veliku štetu, posebno mestima kao što je Balkan.

Ako bi SAD okrenule leđa Balkanu, postojala bi opasnost da se te države okrenu prevashodno Rusiji, potom i Kini, zbog čega je, zaključio je zvaničnik Stejt Departmenta, krucijalno angažovanje SAD i EU na Balkanu.
 
Piše Biljana Jovićević za Radio Slobodna Evropa
KliknitePrevucite za sledeću vest
Povezane vesti
Hojt Brajan Ji; Autor: APAZIJA

POLUOSTRVO POD OPSADOM: Udarna pomorska grupa SAD poslata u odvraćanje Severne Koreje

Hojt Brajan Ji; Autor: APRegion

​KRIZA NIJE GOTOVA, SAMO JE U NOVOJ FAZI: Da li će nacionalisti uništiti Makedoniju

Hojt Brajan Ji; Autor: APAZIJA

​DAN NAKON DRUGOG KOREJSKOG RATA: Ovo je najveća opasnost sukoba Pjongjanga i Vašingtona

Hojt Brajan Ji; Autor: APSvet

MEKMASTER O SLUČAJU KUŠNER: Bela kuća nije zabrinuta oko veza Trampovog zeta s Rusima

Inicijalizacija u toku...
Ostale vesti iz rubrike Region
Hojt Brajan Ji; Autor: APRegion

MANDIĆ I RADUNOVIĆ OSLOBOĐENI: Nema dokaza da su lideri Demokratskog fronta pozivali na nasilje

Hojt Brajan Ji; Autor: APRegion

KRAJ KRIZE U MAKEDONIJI: Ivanov dao mandat Zaevu za sastav nove vlade

Hojt Brajan Ji; Autor: APRegion

INTERPOL RASPISAO POTERNICU ZA MAROVIĆEM: Iz bolničkog kreveta u Beogradu, u zatvorsku ćeliju u Spužu

Hojt Brajan Ji; Autor: APRegion

NEWSWEEK OTKRIVA Slučaj osječke porodice Lovrić: Odveli su mi muža jer je bio Srbin, znala sam da se neće vratiti

PRATITE NAS

Pratite našu Facebook stranicu.