Region

​KRIZA NIJE GOTOVA, SAMO JE U NOVOJ FAZI: Da li će nacionalisti uništiti Makedoniju

Kriza se neće završiti ni sada kada je Zaev preuzeo dužnost - ona će samo ući u novu fazu. Gruevski i VMRO-DPMNE će nastaviti s pokušajima da destabilizuju vladu i izazovu nove izbore kako bi izbegli robiju

Objavljeno: 28.05.2017. 06:00h
Foto: Pristalice VMRO-DPMNE; Autor: AP
Sporni izbori 2016. razotkrili su jake podele. Oštra polarizacija izvela je demonstrante na ulice. Istraga se vodi protiv najmoćnijeg čoveka u državi, koji se trudi da osujeti proces. Umesto da ustanu protiv ovog kršenja prava, američki republikanci ili sležu ramenima, ili pružaju indirektnu podršku zaraćenom lideru. Moskva posmatra situaciju s razdraganošću dok pokušava da poseje sumnju u državne institucije i sam koncept demokratije.



Iako su paralele zastrašujuće, ne radi se o Sjedinjenim Državama, već o Makedoniji, balkanskoj zemlji koja sve brže postaje primer onoga što se dešava sa zemljom kada njeni lideri ne obraćaju pažnju na vladavinu prava. Dok stabilnost Makedonije visi o koncu, republikanski senatori u američkom Kongresu neodgovorno su su uskočili u vatru, čime su samo izazvali intenziviranje ruskog mešanja.
 
PROPAST POLITIČKOG PEJZAŽA

Postupci makedonske vlade motivisani su, kao i u SAD, pretnjom krivičnog gonjenja. Bivši autokratski premijer Nikola Gruevski već je pod nekoliko istraga koje su pokrenute prošle godine od strane specijalnog tužioca. Prve optužbe pojavile su se 2015. kada je lider opozicione partije Socijaldemokratski savet Makedonije (SDSM) objavio snimke prisluškivanih razgovora koji su razotkrili sistematsku zloupotrebu vlasti od strane visokih zvaničlnika vlade Gruevskog, pa čak i potencijalnu zaveru za zataškavanje ubistva.

Senzacionalna otkrića izazvala su velike proteste, tenzije i nasilne sukobe.

Intervencija EU i SAD u krizi rezultirala je sporazumom iz Pržina, kojim je stvoreno specijalno tužilaštvo, a do tada nepobedivi Gruevski morao je da siđe s vlasti u januaru 2016. godine, tri meseca pred nove izbore. Kako je njegova vlada u potpunosti kontrolisala pravosuđe, Gruevski je računao, doduše pogrešno, da će lako uticati na specijalnog tužioca, kao i da nijedan sud u Makedoniji neće prihvatiti snimke ilegalnog prisluškivanja. Neuspeh u pridržavanju uslova sporazuma, naročito što se tiče fer i slobodnih izbora, pomerio je glasanje za decembar. Kada su izbori završeni, nacionalistička partija Gruevskog VMRO-DPMNE za malo je obezbedila većinu u parlamentu - osvojili su 51 poslaničko mesto u odnosu na 49 koliko je dobila Zaevljev SDSM, od ukupno 120 mesta u parlamentu. Gruevski takođe nije uspeo da formira koalicionu vladu, pošto su albanske partije to odbile zbog njegovog zahteva da se ukine specijalno tužilaštvo.

Plan B Gruevskog bio je raspisivanje novih izbora pod izgovorom da je politička kriza došla do ćorsokaka, nakon meseci blokiranja odabira predsednika Sobranja od strane VMRO-DPMNE. On je zatim pokušao da utiče na izbore kombinacijom nameštanja i zastrašivanja. Od marta, predsednik Đorđe Ivanov, omiljeni saradnik Gruevskog, nije dao Zaevu mandat za formiranje vlada, izazivajući na taj način eskalaciju krize. Pre dve nedelje, status kvo doveo je do nasilnih sukoba. Zaev je uspeo da okupi dovoljan broj ljudi i izglasa novog predsednika parlamenta, Albanca Taljata Džaferija. Besni zbog odabira Albanca za predsednika parlamenta, pristalice VMRO-DPMNE upale su u parlament dok je policija samo posmatrala, a neki su se čak i priključili besnoj rulji, prebijajući članove opozicije. Šokantne fotografije sa lica mesta, na kojima se vidi Zaev razbijenog nosa i krvavog čela, ubrzo su obišle svet.

Zoran Zaev; Autor: Reuters

Gruevski i Ivanov proglasili su sebe za patriotske branioce etničke makedonske većine protiv vlade koju bi vodile Socijaldemokrate i albanski koalicioni partneri, za koje tvrde da bi ugrozili makedonsku nezavisnost, teritorijalni integritet i suverenitet. VMRO-DPMNE je sugerisao kako su Zaev i Socijaldemokrate izdajice zbog odobravanja navodno secesionističke "Tiranske platforme", koja je predstavljala niz zahteva većinski albanskih političkih partija koji bi morali da budu ispunjeni za njihov ulazak u koaliciju. Jedan od ciljeva platforme jeste i uvođenje albanskog jezika kao drugog zvaničnog jezika u celoj zemlji.

Ipak, Gruevski je i sam tolerisao platformu u očajničkom pokušaju da dobije parlamentarnu većinu s albanskim partijama koje su ga prethodno odbile. On je delio vlast sa albanskom Demokratskom unijom za integracije (DUI) od 2008, a novi predsednik Sobranja u to vreme je bio ministar odbrane ui njegovoj vladi. U stvari, Gruevski je optužio Albance za iredentizam tek kada je DUI odbio da ga podrži i okrenuo se opoziciji. Kako bi zataškao svoje poteze i dao Zaevu mandat, Ivanov je insistirao da se Zaev obaveže da će garantovati teritorijalni integritet Makedonije.

Kriza se neće završiti ni sada kada je Zaev preuzeo dužnost - ona će samo ući u novu fazu. Gruevski i VMRO-DPMNE će nastaviti s pokušajima da destabilizuju vladu i izazovu nove izbore kako bi izbegli robiju. Još jednom, spoljni igrači kap šti su SAD, EU i Rusija imaće odlučujući uticaj na Makedoniju.

Nažalost, Makedonija je privukla pažnju republikanaca u američkom Kongresu, pre svefga zbog zabrinutosti za filantropski rad investitora Džordža Soroša. Nekoliko republikanskih senatora i kongresmena pozvali su državnog sekretara Reksa Tilersona da istraži "kako se upotrebljavaju američka sredstva.. od strane USAID-a za podršku političkih grupa levog centra i kako oni uvode levičarsku politiku suverenim nacijama" kroz rad Soroša i njegove pro-demokratske Fondacije za otvoreno društvo (OSF). USAID i OSF su velikodušno pomagali demokratski proces u Makedoniji i regionu tokom prethodnih 25 godina, uključujući i projekte vlade Nikole Gruevskog. Prema direktoru OSF za Evropu Goranu Buldioskom, lažne optužbe su prvi put iznesene "na pamfletu koji je podeljen u kongresu od strane makedonske grupe "Stop operaciji Soroš" koju je osnovao Cvetin Čilimanov, urednik makedonske državne novinske agencije i bivši zaposleni predsedništva. Taj pamflet su republikanski senatori u potpunosti prihvatili. Istovremeno, Rusija i autokrate kao što su Gruevski i mađarski premijer Viktor Orban označili su Soroša i OSG kao "pretnju po nacionalnu bezbednost", opzužujući milijardera za pružanje podrške organizacijama i grupama koje nastoje da naruše suverenitet tih zemalja. U regionu gde je autoritet SAD i dalje dominantan, promovisanje teorija zavere od strane Vašingtona predstavlja podstrek ne samo za slične Gruevskom i Orbanu, već i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Taljat Džaferi; Autor: Fonet/AP

REGIONALNE OPASNOSTI

Uprkos tome što s Makedonijom deli istu pravoslavnu veru i ćirilično pismo, Rusija istorijski nije preterano obraćala pažnju na ovu zemlju, naročito u poređenju sa Srbijom i Bugarskom. Sve to se promenilo nakon skandala sa prisluškivanjem 2015. kada se vlada Nikole Gruevskog suočila s potencijalnim padom. Rusija je smatrala da je ova vlada saveznik u njenim planovima za suprotstavljanje EU u regionu. Tokom poslednjih nekoliko godina, rusko Ministarstvo spoljnih poslova izdaje sve učestalija saopštenja podrške Gruevskom, a nedavno je i znatno povećala broj osoblja u ambasadi u Skoplju. Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov više puta je kritikovao Zapad zbog intervenisanja protiv Gruevskog i čak optužio zapadne zemlje da se "mešaju u unutrašnja pitanja Makedonije kako bi realizovali projekat stvaranja Velike Albanije".

Implikacije ove kontroverze daleko su veće od Makedonije - opasnost preti uopšte zapadnim naporima da učvrste demokratske vrednosti i stabilizuju vlade na Balkanu kako bi se sprečile nove eskalacije međuetničkog nasilja. Već sada, zahvaljujući nacionalističkim izjavama ćllanova VMRO-DPMNE, tenzije između Makedonaca i ALbanaca su u usponu. Albanci, zajedno sa Sorošem, proglašeni su za kolaboraciju sa onima koji prete samom postojanju zemlje.

Antidemokratski cinizam je takođe u usponu i u Srbiji, gde su demokratske institucije i sloboda medija meta napada premijera i novoizabranog predsednika Aleksandra Vučića. U međuvremenu, Rusija nastavlja da se predstavlja u Srbiji i Makedoniji kao alternativa evroatlantskim integracijama, gurajući agendu "neutralnih suverenih država" na Balkanu.

Polarizacija je, međutim, sve prisutnija i u BiH gde predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, vodi sve agresivniju kampanju ka secesiji. Samoproglašena država Kosovo, koja deli granicu s Makedonijom, poprište je ogorčenih nesuglasica i nasilja između većinski albanskog stanovništva i srpske manjine na severu. Zbog toga se može pretpostaviti da ako Makedonija utone u haos, reprekusije u regionu će se osetiti veoma brzo.

Nikola Gruevski i Đorđe Ivanov; Autor: Fonet

BUDUĆI KORACI VAŠINGTONA

U ovoj osetljivoj situaciji, veoma je važno za Vašington da preuzme vodeću ulogu. Kao i uvek, evropske prestonice samo povremeno obraćaju pažnju na Balkan. Na početku, SAD bi trebalo da pritisne Berlin i Brisel da se uključe ne samo pružajući novčanu pomoć, već i izolacijom i sankcijama protiv protagonista krize i onih koji narušavaju demokratiju kako bi se dočepali vlasti. Na unutrašnjem planu, državni sekretar Reks Tilerson bi trebalo da utiče na republikance i prekine njihove opasne napade na USAID i Soroša.

Nakon toga, Tilerson se mora okrenuti problemu koji su svi njegovi prethodnici zanemarili, a to je grčko-makedonska prepirka oko zvaničnog imena Makedonije.

Zbog nepriznavanja naziva Makedonija, Atina je blokirala zemlju na putu ka NATO i EU. Sporazumom kojem su 1995. posredovale SAD dogovoreno je da Makedonija može ući u bilo koju međunarodnu organizaciju pod nazivom "Bivša jugoslovenska republika Makedonija". Ipak, Atina nastavlja da prkosi Međunarodnom sudu pravde koji je već osudio Grčku za kršenje sporazuma i tako ne odustaje od blokiranja makedonskog članstva u EU i NATO. Rezultat toga jesu otvorena vraza za Gruevskog i njegovu jeftinu verziju nacionalizma i autoritarizma. Jedino ulazak u NATO i EU može zaista da stabilizuje demokratske institucije u zemlji i stiša tentije koje vode jedino ka nasilju, secesiji i rasparčavanju zemlje.

Samo odlučnost Vašingtona i produktivna saradnja sa Evropom, mogu pomoći Makedoniji i regionu da izbegnu najgore.


PIŠU Edvard P. Džozef i Ognjen Vangelov za Foreign Affairs

   
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Pristalice VMRO-DPMNE; Autor: APRegion

OZVANIČENA PODRŠKA I SARADNJA: Zaev i Borisov potpisali dogovor o dobrosusedstvu (FOTO)

Pristalice VMRO-DPMNE; Autor: APSvet

ROK OD 60 DANA ZA DOGOVOR: Katar podneo žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji

Pristalice VMRO-DPMNE; Autor: APMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Seljak je branio grudu, ćerko! Zašto se Vladimir Vukosavljević preganja sa mnogima u požarevačkoj Burjan mali

Pristalice VMRO-DPMNE; Autor: APSvet

RASTU TENZIJE OKO AL AKSE: Izrael postavio kamere na svetilište, muslimani prete novim protestima

Ostale vesti iz rubrike Region
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS