Region

ČLANSTVO U EU NE ZNAČI NIŠTA: Zapadni Balkan kasni minimum 25 godina za Evropom

​Zemljama Zapadnog Balkana treba minimum 25 godina da stignu EU. Problem regiona višestruk. Nemački plan još je samo ideja, kaže Tobijas Flesenkemper

Objavljeno: 13.06.2017. 16:20h
Foto: Ilustracija: Balkan; Autor: Profimedia
Direktor projekta za Balkan na Evropskom institutu CIFE u Nici i član Savetodavne grupe za javne politike Balkan u Evropi (BiEPAG) rekao je u intervjuu Radiju Slobodna Evropa da su zemlje Zapadnog Balkana siromašnije nego što su bile pre 30 godina, zbog čega će im trebati najmanje 25 godina da stignu EU, pod uslovom da zabeleže privredni rast.

Zbog toga je Nemačka predložila plan "Berlin proces plus", podseća on, ali i dodaje da "vladajuće garniture na Balkanu mogu i sada da zloupotrebljavaju fondove koji su tek u najavi za jačanje svoje pozicije". 



"Zbog toga je Gabrijel (šef nemačke diplomatije) i potencirao da novac ide direktno građanima i civilnom društvu. Naime, sredstva iz evropskih pretpristupnih fondova se distribuiraju preko balkanskih država", objašnjava Flesenkemper. 

Međutim, ima razloga za kriticizam i sumnju kako će se ova inicijativa realizovati, navodi sagovornik RSE i podseća na iskustvo sa Paktom stabilnosti koji je pokrenut pre skoro 20 godina na sličan način da bi obezbedio fondove, ali koji nije dao bogzna kakve rezultate zbog birokratizma i sporosti. 

Drugi problem je, kako kaže Flesenkemper, taj što postoji mehanizam pretpristupne pomoći koji treba preispitati u sledećem ciklusu od 2020. godine, a treći je brzina. "Za uspostavljanje novog mehanizma je potrebno vreme. Evropljani nisu poznati po brzini u realizovanju ovakvih inicijativa, dok su ostali ekspeditivniji", ističe Flesenkemper i dodaje da je pitanje da li će nemačka incijativa brzo zaživeti.
 
NEMAČKI PLAN - SAMO IDEJA

Flesenkemper kaže i da je još uvek sve samo na nivou ideje. "Još ništa nismo čuli konkretno oko fondova, čak nema ni pravnog mehanizma. Sve je još uvek na nivou ideja", objasnio je on. 

"Međutim, znamo koje su potrebe regiona i njihovo ispunjavanje ne zavisi samo od novca. Jedna od prepreka za njegov razvoj je ogroman deficit u trgovini sa EU. Od 2006. on je narastao na 98 milijardi evra. To znači da su uspostavljeni takvi odnosi tako da evropske zemlje mogu da izvoze na Zapadni Balkan, dok ekonomije država regije nisu osposobljene za značajniji izvoz na tržište EU", kaže on i dodaje da je propuštena je prilika da se izgradi i razgranata infrastruktura. 

"Železnička i mreža auto-puteva prilično zaostaje za evropskim strandardima. Ne čini se da će se EU brzo angažovati kao što to čine ostali akteri. Postoje planovi, ali neophodni novac sporo pristiže", kaže Flesenkemper. 

Takođe, prema njegovim rečima, osim infrastrukture, bitno je i obrazovanje. "Kao što znate, kvalitet obrazovanja je opao u poslednjih četrdesetak godina, uprkos sve većeg broja privatnih škola i univerziteta. Njihova struktura i kvalitet nisu prilagođeni potrebama ekonomije. Većina građana traži posao u javnom sektoru ili nastoji da ode u inostranstvo", ističe sagovornik RSE.

Samit lidera Balkana i EU; Autor: Reuters

ČLANSTVO NE ZNAČI NIVO

Na konstataciju da se na Balkanju smatra da bi "Berlin proces plus” mogao da posluži kao zamena za punopravno članstvo u EU, imajući u vidu zamor od proširenja na Starom kontinentu, Flesenkemper odgovara da je problem sa Balkanom višestruki. 

Prema njegovim rečima, zemlje regiona su već prilično integrisane u evropsku strukturu. "Sve imaju trgovinske sporazume sa EU. Takođe, one su involvirane u vazdušni saobraćaj sa mnoštvom povezanih letova, deo su evropske energetske zajednice....Nedostaje integracija na političkom planu, tačnije, postavlja se pitanje da li je i kada će politički sistem svake od zemalja regije biti dovoljno kredibilan da ispuni obećanja i kvalifikuje se za članstvo u EU. I ove godine se pokazalo da nivo demokratije u njima nije na evropskom nivou", smatra Flesenkemper. 

On kaže da EU nastoji da smanji ekonomsko zaostajanje Balkana, ali i napominje da članstvo u EU ne znači i da je dostignut nivo Unije. 

"Dakle, nije ključno pitanje da li će balkanske zemlje postati formalno članice EU, već pristizanje evropskog ekonomskog nivora. Zato je Gabrijel kazao da treba sada investirati u strateške sektore, kako bi region mogao da smanjuje jaz. Takođe, članstvo ne znači automatski da ste dostigli evropski prosek. Neke zemlje su uspele, a druge, poput Hrvatske, nisu", zaključuje on.
 
(RSE/B92)
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Ilustracija: Balkan; Autor: ProfimediaRegion

OZVANIČENA PODRŠKA I SARADNJA: Zaev i Borisov potpisali dogovor o dobrosusedstvu (FOTO)

Ilustracija: Balkan; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ilustracija: Balkan; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Kultura sećanja i zaborava: Ručak u mrtvačnici

Ilustracija: Balkan; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Radina Vučetić: Cenzura je jača nego u Titovo vreme

Ostale vesti iz rubrike Region
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS