Srbija

Politički gangster ili mirotvorac: Muhamed Dahlan, Palestinac sa srpskim državljanstvom

Palestinskog političara koji je spojio šeika Muhamedabin Zajeda i premijera Srbije Aleksandra Vučića pristalice vide kao sledećeg predsednika Palestine, i pored brojnih optužbi za pronevere i špijunažu

Objavljeno: 08.03.2015. 18:46h
Foto: Profimedia, Muhamed Dahlan
Princ prestolonaslednik Ujedinjenih Arapskih Emirata šeik Muhamed bin Zajed el Nahjan prvi put je došao u Srbiju pre dve godine i brzo je uspostavio bliske lične odnose s tadašnjim prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem. U medijskim istupima jedan drugog su nazivali prijateljem; domaćin je sa gostom s Bliskog istoka ovekovečen u nekoliko protokolarnih, ali i neformalnih poseta, a u pozadini na fotografijama u njihovoj senci stalno se pojavljivao isti čovek tamnije puti.

Reč je o Muhamedu Dahlanu, savetniku krunskog princa Abu Dabija, koji je nedugo posle te posete dobio srpsko državljanstvo, a od predsednika Tomislava Nikolića orden zbog učvršćivanje odnosa Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Navodno, baš je Dahlan zaslužan za dovođenje UAE u Srbiju i obećanja vredna nekoliko milijardi evra u investicijama.

ČITAJTE ŠTAMPANO IZDANJE NA NOVINARNICA.NET - 1,33 EUR ili 160 RSD

U isto vreme, ovaj Palestinac, ključni oponent palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, na Zapadnoj obali je osuđen na dve godine zatvora zbog klevete. Trenutno mu se sudi i zbog korupcije i pronevere 17 miliona dolara. Abas ga je optužio i da je upetljan u atentat na Jasera Arafata, kao i da je naredio nekoliko ubistava.

„Naša saradnja sa Srbijom nema veze s tim šta mi mislimo o Dahlanu i s tim što su vaše vlasti njemu dale državljanstvo. To je stvar Srbije. Proces zbog pronevere protiv njega je u toku, pa ne bih mogao više o tome“, kaže Muhamed Nabhan, ambasador Palestine u Srbiji.
 
Presuda u ovom slučaju trebalo bi da bude doneta ove nedelje.



CRNA GORA PA SRBIJA

Ko je ovaj moćan čovek i otkud on ovde? Još 2006. njegov stariji brat Abrado sa sinovima otvara građevinske firme u Srbiji i Crnoj Gori. Prema podacima do kojih je došla Balkanska istraživač ka mreža BIRN, Abradu je Dahlan te godine u Beogradu osnovao firmu „Alfursan“, koja se bavila nekretninama. Suvlasnik kompanije, njegov sin Šadi, radi i u kompaniji svog strica Muhameda Dahlana „Levant internešenel“, registrovanoj u Crnoj Gori.

Dahlan tamo poseduje nekoliko firmi. Crnogorsko državljanstvo dobio je 2010, uz garancije premijera Mila Đukanovića. Pojedini arapski mediji tvrde da upravo on stoji iza firme „Kvins bič development“, s kojom je Vlada Crne Gore potpisala ugovor za Kraljičinu plažu Dubovica. Sumnja se, a to tvrde i u Abasovom kabinetu, da Dahlan poslove u regionu koristi kako bi oprao novac za čiju ga proneveru terete palestinske vlasti.

Malo je znano da je Dahlan došao u Crnu Goru krajem devedesetih, baš pred NATO bombardovanje SR Jugoslavije. Tada aranžman nije bio poslovne, već bezbednosne prirode.

„On je jedan od pitomaca zapadnih obaveštajnih službi, zadužen za specijalne operacije na Bliskom istoku. U Crnu Goru prvi put je došao 1999. u sklopu programa obuke crnogorske policije. Tad su policija i vojska bile podeljene -policija je podržavala Đukanovića, a vojska Miloševića. Osim njega, tu je bio i britanski obaveštajac Entoni Monkton“, tvrdi predsednik crnogorskog Pokreta za promene Nebojša Medojević. 



Verovatno je još tad uspostavio kontakte s crnogorskim zvaničnicima, koje je kasnije preneo vladajućoj porodici iz Abu Dabija. Međutim, sad ta veza postaje poslovna. Đukanovićevi oponenti tvrde -koruptivna.

„Milo spaja Dahlana s Vučićem, uz podršku Amerikanaca. Tako dolazi i do kontakta sa šeikom iz Abu Dabija, a prvi posao bio je u vezi sa namenskom industrijom“, uverava Medojević.

Prvi posao u koji je šeik uložio novac bio je razvoj raketnog sistema ALAS, a najavljeno je ulaganje tri milijarde dolara u projekat „Beograd na vodi“. Jedini posao koji je doveden do kraja je da je „Etihad“ postao vlasnik 49 odsto „Er Srbije“. Bivši ministar privrede Saša Radulović tvrdio je da je taj ugovor nepovoljan po Srbiju.

Dok mediji na Bliskom istoku bruje o Dahlanu, ovaj palestinski opozicionar odbacuje optužbe i bezbrižno uživa u društvu moćnih političara iz regiona. Na jednoj od fotografija Dahlan, navodno, sedi u stanu srpskog premijera u društvu Đukanovića i Vučića. njega, opet navodno, založio i bivši američki predsednik Džordž Buš?

U jednoj od depeša Vikiliksa iz septembra 2007. navodi se citat anonimnog izvora koji tvrdi da je Buš na sastanku s Abasom u Njujorku tražio da se Dahlan ne zanemaruje uprkos greškama koje je napravio, a koje su vodile do toga da Hamas preuzme vlast u pojasu Gaze.

Vikiliks je objavio depeše koje otkrivaju da je imao veze s Libijom jer se 2010. u Španiji sastao s Gadafijevim sinom Saifom.

„Dahlan je nesumnjivo bezbednosno interesantna osoba s dobrim kontaktima u obaveštajnoj zajednici, naročito s američkim i izraelskim službama. Ima indicija i da je trgovao oružjem, ali nije bezbednosna pretnja, niti pravi štetu Srbiji“, tvrdi izvor Njuzvika iz bezbednosnih krugova.

Dahlan je prošle godine iznajmio luksuznu vilu na Dedinju, za period do kraja 2022. godine, koju je pre toga koristio Boris Tadić. Rezidencija od 405 kvadrata opasana je crnim metalnim panelima i pokrivena kamerama, ograda je osvetljena dodatnom rasvetom, a iznad nje uzdižu se samo krov i zeleni vrhovi četinara.

Međutim, bezbednost tog, za domaće uslove luksuznog objekta, koju je uživao bivši predsednik Srbije, nije zadovoljavala stroge Dahlanove kriterijume, pa je uoči njegovog dolaska u Beograd kuća sređena. Prema podacima do kojih je došao BIRN, krajem maja 2014. zahtevano je da ograda od punih metalnih panela bude viša za jedan metar i celom dužinom su sprovedeni kablovi za video-nadzor i rasvetu. Naručene su i dve kamere postavljene na dve obližnje raskrsnice. Tako je ovom palestinskom političaru pružena maksimalna bezbednost.



BUDUĆI PREDSEDNIK

Izgleda da Dahlan presudu za proneveru, koja se očekuje ove nedelje, ipak neće dočekati u svojoj vili u Beogradu.

Na telefon u njegovoj rezidenciji na Dedinju niko se danima ne javlja, kapije ovog zdanja ostale su zatvorene i posle upornog pritiskanja zvona, a stražarska kućica ispred vile je prazna. Deluje kao da Dahlan, iako zakup vile od DIPOS plaća 3.600 evra mesečno, ovde ne boravi često. Slučajno ili ne, tek Dahlanova kuća se nalazi u blizini Ambasade Palestine.

„On nikad nije kontaktirao s nama u ambasadi, nemamo veze s njim“, kaže ambasador Nabhan. Palestinski izaslanik je, naravno, diplomatski uzdržan, ali se možda u tome krije još neki razlog - Muhamed Dahlan važi za ozbiljnog oponenta Mahmuda Abasa. Mnogi već računaju da će ga naslediti na mestu predsednika. Iako ima firme u Srbiji i Crnoj Gori, najviše vremena provodi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Nijedno mesto u arapskom svetu nije toliko drugačije od Pojasa Gaze koliko Abu Dabi. Bogati emirat u Persijskom zalivu ima bleštave nebodere, gran-pri trkalište i vlastiti Luvr. Ipak, stiče se utisak da je Dahlanu, 53-godišnjem političkom lideru u egzilu, rodom iz Gaze, uprkos luksuzu u kojem živi, Abu Dabi samo privremeno boravište. U ovom gradu živi četiri godine, otkad ga je predsednik Abas isključio iz vladajuće partije Fatah i optužio za korupciju i klevetu. Raskol između njih dvojice prekinuo je Dahlanovu karijeru, koja je mnogo obećavala. Tokom 20 godina bio je uticajni šef bezbednosti u Pojasu Gaze, savetnik Jasera Arafata, pregovarač s Izraelom i Abasov ministar unutrašnjih poslova.
Sad nastoji da nasledi svog rivala i postane naredni predsednik Palestine. „Ovde lepo živim, ali verujte mi, moje srce je tamo. Kad bi sutra bili raspisani izbori, vratio bih se“, kaže on.



Iako se izbori ne očekuju u bliskoj budućnost, Dahlanovo manevrisanje privlači pažnju zbog krupnijeg pitanja koje muči i ljude na palestinskim teritorijama i one u inostranstvu - koliko još dugo Abas može da se održi? Palestinski lider, koji je preuzeo vlast posle Arafatove smrti 2004, idućeg meseca puni 80 godina. Ne gasi cigaretu i ima podeblji medicinski karton s brojnim zdravstvenim tegobama, uključujući i karcinom. Uprkos tome, nikad nije imenovao zamenika, niti ima prirodnog naslednika. Za Palestince je to samo još jedan faktor nestabilnosti. Za SAD i Evropu time se otvara mogućnost za politički vakum, koji bi Hamas mogao da iskoristi kako bi proširio svoju vladavinu s Gaze na Zapadnu obalu.

U intervjuu Njuzviku Dahlan se predstavlja kao protivteža Hamasu, kao jedna od malobrojnih političkih ličnosti s dovoljno uticaja i moć i da porazi islamiste. Jasno je stavio do znanja da koristi novac i političke veze -dva resursa kojih izgleda ima u izobilju -da bi povratio ugled na teritoriji koju je napustio.

„Stanovnici Gaze su žrtve Hamasa, Izraelaca i Abasa. Svi oni govore o patnjama naroda, ali niko ništa ne preduzima“, kaže Dahlan. U protekloj godini sakupljao je novac u zemljama Persijskog zaliva i delio da siromašnim žiteljima Gaze, delimično posredstvom dobrotvorne organizacije kojom upravlja njegova supruga. Takođe, vrši pritisak na egipatskog predsednika Abdela Fataha el Sisija da otvori granicu između Gaze i Sinaja kako bi Palestinci mogli da nađu utočište od kaznenih izraelskih ekspedicija.



Kad je Egipat to uradio prošlog meseca (mada svega na nekoliko dana), Dahlan je na svom Fejsbuku to pripisao sebi u zaslugu: „Otvaranje graničnog prelaza Rafa prvi je korak u nizu mera egipatskog rukovodstva usvojenih za vreme moje nedavne posete Egiptu, a cilj im je da se olakša breme našeg naroda.“ Egipatska vlada nije komentarisala tu izjavu.

Da li su Palestinci spremni da prihvate Dahlana, nije nimalo sigurno. Kritičari ga prikazuju kao političkog gangstera, koji je zatvarao protivnike i obogatio se zahvaljujući procentu od velikih finansijskih poslova između Izraelaca i Palestinaca, što on odlučno demantuje. Drugi ga povezuju s mirovnim sporazumima iz Osla devedesetih godina, koji su probudili nade u veću nezavisnost i slobodu Palestinaca, ali nisu doneli ni jedno ni drugo.

Iako Dahlan još zastupa rešenje po principu dve države, obični Palestinci većinom u to ne veruju - 58 odsto njih smatra da takva ideja nije više praktična, kako je pokazala anketa koju je u januaru sproveo Palestinski centar za politiku i istraživanje javnog mnjenja.



Ipak, bilo bi pogrešno otpisati ga. Među šačicom ličnosti koje se predstavljaju kao potencijalni predsednici, on se izdvaja svojom harizmom i političkim umećem. Ima verne pristalice, a mnogi od njih su članovi bezbednosne agencije kojom je nekad rukovodio. Na mitingu koji su oni organizovali u Pojasu Gaze u decembru učestvovalo je više hiljada ljudi, što je veliki broj u području pod kontrolom Hamasa, gde se na političko neslaganje ponekad uzvraća brutalnom silom. Mada ankete ne ukazuju na njega kao na izrazitog favorita (s izuzetkom Marvana Bargutija, koji je odavno u zatvoru), Dahlanova popularnost poslednjih meseci raste. „Preovladava uverenje da on nešto čini za stanovnike Gaze“, ocenjuje Nabil Kukali, direktor Palestinskog centra za javno mnjenje.

RAĐANJE MOĆNIKA

Za ljude upoznate s palestinskim načinom pripovedanja Dahlanova životna priča ima sve elemente zapleta - proterivanje, otpor, buđenje nade i teško razočaranje. Kao sin izbeglice iz područja koje je danas u sastavu Izraela, Dahlan je odrastao u jednoj od najsiromašnijih četvrti Gaze i na kraju se pridružio Fatahovim jastrebovima, militantnoj grupi koja je organizovala napade na Izraelce. Između svoje dvadesete i tridesete godine često je boravio u izraelskim zatvorima, gde je naučio hebrejski i postao priznati vođa otpora. Kad su Palestinci podigli prvi ustanak na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze krajem 1987, Izrael ga je deportovao u Jordan, zajedno s ostalim organizatorima Intifade.

Dahlan se pobedonosno vratio u Gazu 1994. s implementacijom Prvog sporazuma iz Osla. U izgnanstvu se peo lestvicama hijerarhije Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) i postao blizak saradnik Jasera Arafata, koji ga je postavio za šefa glavne bezbednosne agencije u Gazi. Lider PLO mu je takođe dodelio ulogu u pregovorima s Izraelom, od kojih su mnogi Palestinci očekivali državnost za samo nekoliko godina.

Sredinom devedesetih nalazio se na vrhuncu moći. Dahlanove snage bezbednosti brojale su 20.000 ljudi u Gazi, a zahvaljujući vezama u regionu, postao je dragocen igrač kako za izraelske tako i za američke bezbednosne agencije. U svojim memoarima „Moj život“ američki predsednik Bil Klinton ga je opisao kao jednu od „najnaprednijih“ ličnosti u palestinskom rukovodstvu. Džordž Tenet, šef CIA, negovao je s njim bliske odnose.



Međutim, neuspeli mirovni proces potkopao je njegov položaj. Hamas, u čijim su samoubilačkim napadima poginule na desetine Izraelaca, optužio je Dahlana da samovoljno zatvara njegove aktiviste i podvrgava ih torturi, što je on demantovao. Mnogim Palestincima njegovi bliski odnosi s Izraelom i SAD postali su sumnjivi.

Dahlan optužuje Izraelce da su uništili mirovni proces besomučnom gradnjom novih naselja na palestinskim teritorijama: „Svojim postupcima na terenu oni ubijaju rešenje o dve države.“ Međutim, priznaje da su i Palestinci činili pogrešne korake. Jedan od njih bilo je Arafatovo odbacivanje Klintonovog mirovnog plana 2000, u skladu s kojim je Palestincima nuđena država na više od 90 odsto teritorije Zapadne obale i Pojasa Gaze.



„Pogrešili smo što nismo prihvatili tu ponudu“, ističe on.

„ABU MAZEN ME MRZI“

Prelomni trenutak za Dahlana dogodio se 2007, kad je Hamas potukao borce Fataha u jednonedeljnom građanskom ratu i preuzeo kontrolu nad Gazom. Organizacija je pobedila na parlamentarnim izborima na palestinskim teritorijama godinu dana pre toga, ali je bila suočena s međunarodnom izolacijom i nije uspela da konsoliduje političku vlast. Iako se Dahlan za vreme borbi nalazio u Nemačkoj na operaciji kolena, poraz snaga kojima je komandovao godinama predstavljao je veliki neuspeh - utoliko sramniji što su mnoge od njenih pripadnika obučavali Amerikanci. To je takođe dovelo do razlaza između njega i Abasa, a tiha razmena optužbi eskalirala je u otvoreno neprijateljstvo.

U narednim godinama svađa je postajala sve žučnija, otkrivajući intrige vladajuće klase koje često ostaju skrivene prosečnom Palestincu. Abas je isključio Dahlana iz najvišeg rukovodećeg tela PLO, optužio ga za krađu miliona državnog novca i poslao vojnike da mu pretresu kuću u Ramali. Na sastanku iza zatvorenih vrata prošle godine, čak je natuknuo da je Dahlan možda odigrao određenu ulogu u Arafatovoj smrti, iako je priznao da za to nema dokaze. Vođa PLO umro je u bolnici u Parizu, a tačan uzrok smrti ostao je nepoznat. Mnogi Palestinci su ubeđeni u to da su ga Izraelci otrovali uz pomoć ljudi iz užeg Arafatovog kruga. Dahlan kaže da i on sumnja u umešanost Izraela, ali ismeva ideju da je sam u tome učestvovao.

Dahlan nije bio ništa manje oštar u napadima na palestinskog predsednika. On tvrdi da Arafat u početku nije želeo da ode na lečenje u Pariz zbog toga što se plašio da će Abas to da iskoristi i preuzme vlast. Takođe, postavio je pitanja u vezi s finansijama Abasova dva sina. Obojica su biznismeni, koji su za očevog mandata dobili ugovore o američkoj pomoći za poslove na Zapadnoj obali.

„Pošto znam sve činjenice, Abu Mazen (Abas) me mrzi. Ja to razumem. Ali to mu ne daje pravo da tvrdi da sam korumpiran kao on. „

Odgovarajući na optužbe, jedan zvaničnik je u Abasovo ime demantovao bilo kakve prljave radnje i rekao da Dahlan nastoji da odvrati pažnju s vlastitih nedela. U vezi sa tvrdnjom da se Arafat plašio da će mu Abas preoteti vlast, rekao je da „ona nije vredna reagovanja“. Što se tiče Abasovih sinova, pomenuti zvaničnik rekao je da Dahlanove insinuacije odražavaju njegovu želju da se osveti palestinskom lideru i ništa više od toga.

Šta Palestinci misle o ovom sporu? Gasan Hatib, bivši član Abasovog kabineta, danas profesor političkih nauka na Univerzitetu Birzejt kod Ramale, kaže da je međusobno blaćenje toliko bestidno da je ljudima teško da na to ne obraćaju pažnju. Međutim, on je ubeđen da se u korenu sukoba nalazi stara dobra borba za vlast:
„Optužbe su postale irelevantne zbog toga što nema načina da se proveri šta je tačno a šta nije. Ovde je reč o nadmetanju za vlast, za uloge i odgovornost.“

Neizvesno je da li Dahlan danas može da se vrati na Zapadnu obalu i u Pojas Gaze, a još manje da li može da učestvuje na izborima. Palestinski sud mu je prošle godine u odsustvu sudio za klevetu (u jednom intervjuu rekao je da su palestinske snage bezbednosti pomagale u zaštiti izraelskih doseljenika na Zapadnoj obali) i osudio ga na dve godine zatvora. Na drugom suđenju, koje je trenutno u toku, optužen je za krađu 17 miliona dolara državnih fondova. Dahlan je angažovao francuskog advokata da pobije te optužbe, ali kaže da su sudovi oruđe režima i tvrdi da su njihove presude beznačajne.



OPSTANAK I KRVOPROLIĆE

Čak i ako vrati, izbori nisu na dnevnom redu palestinskih vlasti. Abasov četvorogodišnji predsednički mandat istekao je 2009, a godinu dana kasnije i mandat palestinskog parlamenta. Ali Abas smatra da glasanje ne može da se organizuje dok Hamas i Fatah ne postignu sporazum o ponovnom ujedinjenju Zapadne obale i Gaze.

Iako je tokom godina sklopljeno nekoliko sporazuma o pomirenju, svi su propali pre nego što su izbori mogli da budu raspisani. Profesor Hatib ocenjuje da taj raskol odgovora i Fatahu i Hamasu:

„Dve glavne frakcije ne razmatraju ozbiljno izbore jer ne uživaju naročit ugled u javnosti. Oni tvrde da izbori nisu mogući zbog raskola, ali ja mislim da im je to samo izgovor.“

Za Dahlana bi to mogao da bude dovoljan razlog da ostane u Abu Dabiju i usmeri energiju na druge stvari. Iz ovdašnjeg bezbednog utočišta rukovodi konsultantskom agencijom, koja posluje širom arapskog sveta i u Evropi.

Međutim, Dahlan tvrdi da mu je glavna preokupacija težak položaj Palestinaca. Posle godina neprijateljstava, sastaje se sa starim rivalima iz Hamasa -u Abu Dabiju i Egiptu (odbacuje tvrdnje da kontaktira s izraelskim zvaničnicima, uključujući i ministra spoljnih poslova Avigdora Libermana).

On čak ima plan za probijanje ćorsokaka -osnivanje zajedničke vlade Fataha i Hamasa na principima arapske mirovne inicijative i raspisivanje izbora u roku od šest meseci: „Rekao sam im da imamo krvoproliće, ali da nam je zajedničko to što nastojimo da pomognemo Palestincima da opstanu.“

Na terasi koja gleda na lepo uređen vrt, njegove reči zvučale su ohrabrujuće. Međutim, u bedi Gaze zvučaće možda drugačije.

PIŠU Den Efron i Ratko Femić
 
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Profimedia, Muhamed DahlanMagazin

NEWSWEEK U KLUBU KNJIŽEVNIKA Iva i Buda: Akademici za ugostiteljstvo i srećan život

Profimedia, Muhamed DahlanSvet

RASTU TENZIJE OKO AL AKSE: Izrael postavio kamere na svetilište, muslimani prete novim protestima

Profimedia, Muhamed DahlanMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Astrologija koja košta života: Indijska zodijak ubistva

Profimedia, Muhamed DahlanSvet

PALESTINSKI UBICA TROJE IZRAELACA: Umreću za Al-Aksu!

Inicijalizacija u toku...
Ostale vesti iz rubrike Srbija
Profimedia, Muhamed DahlanSrbija

RADNICI FIJATA: Protokol za prekid štrajka neprihvatljiv, nema poziva za pregovore

Profimedia, Muhamed DahlanSrbija

NASTAVLJA SE GENERALNI ŠTRAJK: Radnici kragujevačkog Fijata i danas u protestnoj šetnji

Profimedia, Muhamed DahlanSrbija

KRIK OTKRIVA: Nasilnik sa Vučićeve inauguracije deo ekipe Saleta Mutavog

Profimedia, Muhamed DahlanSrbija

RODOLJUB ŠABIĆ: Poziv da podnesem ostavku doživljavam kao pritisak na nezavisne institucije

PRATITE NAS

Pratite našu Facebook stranicu.