Srbija

Hoće li uskoro osvanuti ulica Milana Nedića?

Hoće li uskoro osvanuti i ulica Milana Nedića, predsednika srpske vlade za vreme nacističke okupacije? Kako je s rehabilitacijama krenulo - verovatno

Objavljeno: 17.12.2015. 13:11h
Foto: Gutter Credit, Milan Nedić
Naravno da ne postoji jedna večna istina o proteklim događajima i njihovom značenju jer istorija podrazumeva dijalog sadašnjosti i prošlosti. Ali tvrdnje da se nešto uopšte nije dogodilo, a jeste, vešto usklađene s promenjenim političkim(i kulturnim) okolnostima, ne bi smele da piju vodu. 

Međutim, svedoci smo, posebno poslednjih godina dvadesetog i početkom ovog veka, da su upravo politički motivi bitni, ako ne i glavni razlozi zbog čega istorijski revizionizam izaziva negativne reakcije.

Revizionista pretpostavlja da interpretacija određenog perioda ili pojedinačnog istorijskog događaja, koju kao ispravnu prihvata većina istraživača, treba da bude znatno izmenjena. Može, ako ima dokaza. U tom smislu možemo se složiti s ocenom da, kada je bivša Jugoslavija u pitanju, pravno savladavanje po mnogima autoritarne prošlosti pretpostavlja i rehabilitaciju političkih osuđenika i kažnjenika. Posebno onih koji su bili tretirani mimo svih važećih pravnih normi.

Dugačak spisak

U Srbiji je Zakon o rehabilitaciji usvojen aprila 2006. Stalo se na pola puta jer neophodnih pratećih zakona nije bilo, kao ni otvaranja dosijea. Istoričarka Branka Prpa tada je primetila da nije sporno da sve žrtve imaju pravo na rehabilitaciju, ali da je sporno da se kroz tako nedorečeni zakon na mala vrata progura oprost kolaboracionistima.
Profimedia, Milan Nedić
Prve izjave političara i nekih Prpinih kolega, istog dana kada je donet zakon (odmah je zahtevana rehabilitacija Draže Mihailovića), zaista su i pokazale da se njegove odredbe shvataju kao legitimizacija nečije ideologije i nacionalne politike, a ne kao ispravljanje sudskih i administrativnih grešaka koje su posledica povrede načela svake pravne države i ljudskih prava, smatra pravnica Vesna Rakić Vodinelić.

Draža je malo pričekao. Počelo je s premijerom kraljevine Jugoslavije Dragišom Cvetkovićem, koji je 25. marta 1941. potpisao pristup Trojnom paktu. Okružni sud u Nišu poništio je 2009. odluku državne komisije FNRJ od 15. septembra 1945. kojom je on proglašen državnim neprijateljem i ratnim zločincem, odnosno sve posledice koje su proistekle iz te odluke.

Nastavljeno je iste godine u Okružnom sudu u Šapcu, koji je rehabilitovao dvojicu kvislinških žandarma Bogdana Lončara i Milenka Brakovića, ubijenih tokom pokušaja da spreče dizanje ustanka u Srbiji 1941. Potom je izmenjen i dopunjen tekst prvog zakona (Zakon o rehabilitaciji, Sl. glasnik RS 92/2011).

Politička motivacija da se sudi određenim pojedincima oduvek je postojala, i to ne samo kod nas. Svi znamo kako su prošli Sokrat, Galilej, Jovanka Orleanka, Tomas Mor... Ne mogu se više poreći egzekucije, bez ikakve sudske odluke, onih za koje se sumnjalo da su održavali odnose sa okupatorima tokom Drugog svetskog rata. Francuzi su, recimo, priznali da je u periodu od 1948. do 1952. obavljeno 6.000 egzekucija.

Tek onda se krenulo na tzv. pravno pročišćenje. Prethodno je, naravno, Anri-Mariju Petenu, koji je potpisao primirje sa nacističkom Nemačkom 1940, suđeno kao glavnom kolaboracionisti. I on i svi ostali kvislinzi dobili su ime po jednom od najpoznatijih osuđenika Vidkunu Kvislingu, vođi Nacionalsocijalističke partije Norveške. Na listi su se tako našli Vilijam Džojs (Irac rođen u SAD) u Velikoj Britaniji, slovački sveštenik Jozef Tiso, visokopozicionirani političari u Grčkoj...

Na ovim prostorima dugo se malo ko dvoumio da su to Ante Pavelić, Stepan Bandera, Sekula Drljević, Dimitrije Ljotić, Milan Nedić, Kosta Pećanac...
Wikipedia, Milan Nedić
Zamena uloga

No, ideologija je  čudo. Kako je, pre nešto više od 20 godina, počeo da slabi antifašizam u Srbiji (i u drugim republikama bivše Jugoslavije), tako su počele da se favorizuju gubitničke snage. Tome je utro put Slobodan Milošević.

„On je prvi kompromis napravio po dolasku na vlast tako  što je svoje verne birače zadovoljavao favorizovanjem partizana, ali je nove privlačio rehabilitacijom četnika", smatra istoričarka Dubravka Stojanović. I kada su demokrate došle na vlast, nije bilo mnogo drugačije. Mic po mic, kaže Prpa, antifašisti su saterivani u mišju rupu. Dobri i loši momci zamenili su uloge.

Koliko bi neka ličnost trebalo da bude velika u istoriji i kulturi nekog naroda da bi zaslužila spomenik u vidu naziva ulice - prosudite sami. U Beogradu su u zaborav otišli Lenjin, Boris Kidrič, Đura Đaković, Žarko Zrenjanin.

Nisu, naravno, zaostajale ni komšije. Mile Budak i Jure Francetić su se odomaćili u Mostaru, u Goraždu je jedna škola nedavno nazvana po imamu Huseinu efendi Đozi, koji je služio u nacističkoj vojsci kao pripadnik zloglasne SS Handžar divizije. Zagrebačke ulice i trgovi ne pamte više imena Radeta Končara, Ognjena Price, Nade Dimić... Ustaše su izvučene iz istorijskog otpada i zamenile ih.

Hoće li uskoro osvanuti i ulica Milana Nedića, predsednika srpske vlade za vreme nacističke okupacije? Kako je s rehabilitacijama krenulo -verovatno. Proces je u toku. A već ga imamo u jednoj školi. Ni manje ni više nego u kragujevačkoj Prvoj gimnaziji i ni manje ni više nego kraj spomen-učionice streljanih đaka 21. oktobra 1941. A to, smatraju mnogi, neće biti vrh rehabilitacionog ludila. Neka se spremi Dimitrije Ljotić...
Profimedia, Milan Nedić
Gotovo da nije bilo onih koji su reagovali februara 2011, kada je osvanula vest da se među fotografijama poznatih kragujevačkih đaka nalazi i „osporavana i hvaljena istorijska ličnost koja je vodila brigu o srpskim izbeglicama". Tako, između ostalog, piše ispod Nedićeve. Fotografija je tu stajala od 2009. Uplašeni, zabrinuti, letargični ili neobrazovani i nezainteresovani, ljudi su ćutali. Tek kada je za oko, slučajno, kako je sam priznao, zapala jednom novinaru, oglasio se Ivica Dačić, koji je istog lika bez pardona već skinuo sa zida u zgradi Vlade Srbije. I SUBNOR, naravno.

Tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, ujedno prvi čovek Demokratske stranke, nije hteo da se bakće ovim pitanjem. Ni danas u DS im to ne ide od ruke. Uostalom, njihov viđeniji član, profesor i savetnik u beogradskom Institutu za savremenu istoriju Bojan Dimitrijević, koji se zalaže za Nedićevu rehabilitaciju, ovih dana izjavljuje da se „pitanja zločina može staviti na dno lestvice njegove krivice. On je bio svestan da će stradati kao žrtva svoje blage duše i samilosti, pa bilo ko da pobedi u ratu".

Nedićevu kvislingšku ulogu svojevremeno je relativizovao i Čedomir Antić. Milan Radanović, koji je dugo istraživao (ne)dela Nedićeve vlade, smatra da su Dimitrijevićeve tvrdnje skandalozne: „Kolaboracija je sama po sebi zločin, a Nedić je personifikacija političke i vojne kolaboracije tokom Drugog svetskog  rata."

Nedićevi žandarmi su Nemcima predali najmanje 1.500 Roma 1941, Jaša Amuli nudi dokaze da je od 12.500 srpskih Jevreja streljano njih 11.000. To je i razlog što su, hvaleći Nedićevu pomoć, Nemci iz Beograda već početkom 1942. izveštavali da su rešili jevrejski problem u Srbiji. O tome je pisao Franc Redemaher, specijalista za jevrejska pitanja u nemačkom MIP 29. maja, a 8. juna 1942. 

I imovina je važna

O tome se u srpskim školama slabo uči. Čak ni u pomenutoj kragujevačkoj gimnaziji. Šta reći na odgovore školaraca upitanih da li im smeta da hodaju ispod Nedićeve fotografije i znaju li ko je on: „U 'Otpisanima' (TV serija) smo valjda videli da je on, kao, bio neki pajtos s Nemcima!"

„Nedić se nije obazirao na Jevreje, Rome, civilne žrtve, streljane đake... Nije pokušavao da sakrije fascinaciju nacionalsocijalizmom. Naprotiv, proglašavao ga je idealnim društvenim uređenjem i tražio da se i buduća nova Srbija, u čije stvaranje nije sumnjao, oblikuje po uzoru na njega. Njegova vlada je zahtevala da se Nemačkoj pruži svaka pomoć, pre svega borbom protiv partizanskih bandita i jevrejske zavere", objašnjavala je istoričarka Olivera Milosavljević (u međuvremenu preminula).

Nedić je sve Rome i Jevreje udaljio iz državne službe, onemogućio im školovanje, izdao proglas kojim se Jevrejima oduzima sva imovina...

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Gutter Credit, Milan NedićSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Gutter Credit, Milan NedićSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Gutter Credit, Milan NedićSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Gutter Credit, Milan NedićMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Srbija
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS