Srbija

Srpski muzičar uprkos slepilu živi svoj san: Volja i mašta pobeđuju sve nedaće (FOTO)

Zahvaljujući požrtvovanju porodice, predanosti nastavnika, pomoći kolega i ličnoj snalažljivosti, Stefan Pantić je na putu da ostvari svoje snove

Objavljeno: 04.02.2016. 20:25h
Foto: Marina Lopičić, Stefan Pantić
Majka, držeći sina podruku, malo pogrbljena, nagnuta ka njemu, smerno, kao da prvo premerava tlo pod sobom pa zakorači, svakodnevno pešači centralnim beogradskim ulicama. Reklo bi se, došla kod sina, studenta iz provincije, pa joj on pokazuje grad. Vodi je kroz velegrad, polako, nežno, strpljivo, kao u usporenom filmu.

Sin jeste student iz provincije, treća godina Fakulteta muzičke umetnosti, odlične ocene, uspešan, talentovan... Ali - slep! Majka ide svuda s njim, vodi ga do fakulteta i nazad, do menze na ručak, u šetnju, u nabavku, svuda gde zatreba. Živi sa sinom u studentskom domu.

Stefan Pantić iz Aranđelovca pohađao je Osnovnu školu za slepe „Veljko Ramadanović“ u Beogradu i bio smešten u internatu pri školi, a kad je trebalo da krene u srednju muzičku, majka Gordana, keramičar po struci, dala je otkaz posle dvadeset i dve godine rada i preselila se sa sinom u prestonicu.
Marina Lopičić, Stefan Pantić
Majka

„Odlučili smo - mora da se školuje dalje. Uradićemo sve!“, kaže majka.

Iznajmili su stan u Zemunu kako bi bio blizu škole „Kosta Manojlović“, gde je Stefan nastavio školovanje. Otac i stariji brat ostali su u Aranđelovcu.

„Neko mora da zarađuje“, smeška se Gordana onim čudnim osmehom iza kojem se uvek skriva neka oporost.

Muž je nedavno ostao bez posla, pa sada, znate i sami, bez para se ne može, sve mora da se plati... Putuje po Srbiji, gde god ima nešto da se odradi privatno, sad je u Iđošu.“

To je ta oporost! Ali takvih je priča u Srbiji milion, ništa novo; rado bih je prekinula; skrećem pogled, a ona nastavlja:

„Niko od nas nema trenutno ni zdravstvenu knjižicu, opština Aranđelovac Stefanu plaća dom, ali za tu pomoć od 4.200 dinara treba hiljadu papira pribaviti - dokazi, potvrde... A kako to da pribavim kad ja ne mogu od Stefana da se odvojim, moram svuda s njim. Stefan svakodnevno ima obaveze - časovi, vežbe...
Marina Lopičić, Stefan Pantić
I odjednom, kao da je izgovorila magičnu reč - nema više gorčine, tuge, glas se podiže za nekoliko oktava, lice ozareno.

„Talentovan je, ali i vredan. Da bi postigao isti rezultat kao njegove kolege koje vide, mora da uloži mnogo više napora. A znate kakvu memoriju ima, jednom nešto čuje i već je naučio.“

Ponovo je gledam u oči. U njima sija ta magična reč - Stefan!


Igrice, filmovi i Fejs

Još kao osnovac, ovaj dečak iz Aranđelovca pokazivao je izuzetnu nadarenost; bio je odličan đak, a uporedo je išao i u osnovnu muzičku školu. Kao srednjoškolac, uz dobre ocene iz ostalih predmeta, posebne rezultate postizao je svirajući harmoniku. „Muzika koju na harmonici stvara petnaestogodišnji Stefan Pantić ostavlja bez daha sve koji ga čuju“, pisale su tada novine o njemu. Učestvovao je na brojnim takmičenjima i uvek donosio nagrade i priznanja. Na međunarodnoj smotri u Puli osvojio je prvo mesto, u Sarajevu drugo, a onda su se ređale pobede - osvojio je više od 15 nagrada. U školi su bili ponosni na njega.
Marina Lopičić, Stefan Pantić
Tako je i na fakultetu. Vredan, pristojan, vedrog duha, uporan, sjajan student... Svi ga hvale.

„Trudim se da dam sve od sebe jer ne bih voleo da mi neko pokloni ocenu zbog hendikepa. Želim da budem kao svi ostali. Za to mi treba malo više rada i truda, ali postižem i zadovoljan sam.“

Glas mu je veseo. Dok pričamo, sedi za klavirom, a prsti nestašni, „sviraju“ u vazduhu, pa slučajno, s vremena na vreme, „pobegnu“ i padnu na dirke. Nasmeje se. Kažem mu da je šarmantan, smeje se.

„Čujem da voliš igrice, da možeš satima da sediš za računarom i igraš. A kako to postižeš?“

Pa jednostavno, po zvuku. Naučim napamet.“

Meni ne zvuči jednostavno!
Marina Lopičić, Stefan Pantić
„Ranije sam baš često igrao igrice, sad nemam toliko vremena. Pratim i serije, volim filmove, naročito akcione... Tu mi mnogo pomaže znanje engleskog. Taj sam predmet u školi zapostavljao, a onda sam, uoči upisa na fakultet, shvatio kako mi je neophodno znanje jezika i zapnem pa naučim. Sad sve filmove pratim bez prevoda, koristim literaturu koja kod nas nije prevedena, član sam raznih Fejsbuk grupa zahvaljujući tome.“

Sve pomoću sluha i govornih programa.
 

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Marina Lopičić, Stefan PantićSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Marina Lopičić, Stefan PantićSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Marina Lopičić, Stefan PantićSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Marina Lopičić, Stefan PantićMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Srbija
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS