Srbija

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Nezvanična ispovest generala Sente, čuvara Slobinih leđa

Iako je ovo bilo pre ćaskanje nego intervju, Senta Milenković je uredniku Njuzvika otkrio neke od detalja iz 11 godina duge karijere Miloševićevog telohranitelja

Objavljeno: 13.03.2016. 08:00h
Foto: Zorana Jevtić, Senta Milenković
Gotovo dva meseca Senta Milenković se borio s bolešću, teškom upalom pluća i svinjskim gripom, kako su tvrdili mediji. Priman je u bolnicu, pa vraćan na kućno lečenje, potom je ponovo odlazio na celodnevnu brigu lekara u drugu bolnicu. Preminuo je 28. februara, bez zvanične informacije o tačnom uzroku smrti.
 


Mada su svi mediji preneli vest o Milenkovićevoj iznenadnoj smrti, komemoraciji, vremenu i mestu sahrane, o samom Senti su malo šta imali da objave. Uglavnom nekoliko šturih i znanih rečenica o tome kako je bio najčuveniji telohranitelj u Srbiji, verna senka Slobodana Miloševića i, to sam od samog Sente saznao, najčuvenije neistine da je na Gazimestanu iza tadašnjeg predsednika Srbije stajao s rukom na dršci pištolja.



PONUDE

Ukoliko su ga u poslednjih desetak godina novinari više saletali u želji da „otvori dušu“ i ispriča kako je bilo živeti uz Slobodana Miloševića duže od decenije, brinuti o njegovoj bezbednosti i nadgledati s kim se sreće - naravno, i o čemu razgovara - Milenković je bio uporniji u stavu da to ne čini. Ali planirao je nešto svoje.

Pretpostavljajući da nema razloga da budem uspešniji od svojih kolega, sa Sentom sam pre nekoliko meseci kontaktirao preko zajedničkih prijatelja, dvojice „posrednika“, koji su bili neka vrsta garancije da preko puta sebe neće imati novinara koji će ni od čega napraviti nešto. Prihvatio je da se vidimo, popijemo kafu u kafiću na Senjaku, u blizini mesta gde je živeo. Stigao je sa sporta, na kojem je bio s prijateljima. Upitao sam „fudbal ili nešto drugo s loptom“, odgovorio je - džudo. Rekao je da voli trening i šetnju, da je oboje potrebno radi zdravlja.

Nebojša Mandić, Senta Milenković

Bilo mu je znano zbog čega sam kontaktirao s njim. Poput drugih, želeo sam da čujem njegovu priču. Naravno, i da je objavim u novinama. Nikada je, sem prijateljima, a i njima „na kašičicu“, nije ispričao. Sticajem tragičnih okolnosti ispostavilo se da je tada verovatno vodio jedini razgovor s novinarom koji se nikako ne bi mogao nazvati intervjuom. Nijednom od nas dvojice nije bilo ni u primisli da će, nažalost, zapravo biti nešto slično.

I pre nego što je to jasno izgovorio, uvijeno i ni na koji način grubo ili uvredljivo, bilo je jasno da od „ispovesti“ za Njuzvik neće biti ništa. Bar u tom trenutku. Tako je i rekao. Možda kasnije. I potom donekle ponosno objasnio da odavno ima ponude iz Nemačke i Francuske da o svom životu uz Slobodana Miloševića objavi knjigu. Zapravo, Francuzi su mu, mislim, nudili mogućnost učestvovanja u snimanju dokumentarnog filma u kojem bi imao noseću rolu. Nisam siguran, ili mi je on nemušto i nedovoljno jasno ispričao šta je čija ponuda, ili ja to nisam dobro upamtio, ili je, što nije nemoguće, to svesno uvio u nepreciznost kako ga kasnije ne bih „odao“.

Kako god, vagao je između ponuda u kojima finansijski deo izvesno nije bio zanemarljiv, mada ih nije naveo, i s druge strane potrebe da „prođe još neko vreme, da istroše sve gluposti ovi što pišu o predsedniku, a nemaju pojma šta je i kako je zaista bilo“. Tako je doslovce rekao. Nisam zahtevao da objasni da li je za pisanjem knjige imao potrebu kako bi branio sada pokojnog predsednika - stalno ga je tako oslovljavao - ili zato što su ga izjedale neistine objavljivane o njemu. „Ko je od mene mogao bolje da zna s kim se predsednik viđa češće, s kim retko, koga voli da vidi, a koga ne, koga poziva na proslave, kod koga odlazi, a koga izbegava...“

Na detalj da je neko iz mog bliskog okruženja, koliko znam, više puta bio na slavljima s bračnim parom Slobodan Milošević - Mira Marković, uz blagi smešak je odgovorio: „E, koliko smo Novih godina proveli zajedno u Karađorđevu“. Bilo je jasno da apsolutno sve zna. Nije bilo potrebe za druge „provere“.

Sugerisao sam mu da sa objavljivanjem knjige, ako je ozbiljan u nameri, pohita, jer ni tema Miloševićeve ere neće beskrajno biti zanimljiva. Posebno ne mlađima. Stekao sam utisak da o činu pisanja gotovo i ne razmišlja, kao da se takvo štivo samo od sebe sastavlja, da je to prosto pitanje rutine, iako je on nema za taj posao. Nisam insistirao. Možda je imao dogovorenu pomoć za taj deo posla.

Profimedia, Senta Milenković i Slobodan Milošević

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Zorana Jevtić, Senta MilenkovićSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Zorana Jevtić, Senta MilenkovićSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Zorana Jevtić, Senta MilenkovićSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Zorana Jevtić, Senta MilenkovićMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Srbija
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS