Srbija

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Zmijske noge Hašima Tačija: Nesuđeni nastavnik istorije koji kroji sudbinu Kosova

U Zmijinoj političkoj kulturi izbori se dobijaju uz pomoć glasača, a kada oni nisu dovoljni, i uz pomoć glasačkih listića ispunjenih u kutijama nepostojećih glasača. U ovoj političkoj kulturi, uspostavljenoj monopolizacijom i nasiljem, sud ima razumevanja

Objavljeno: 17.03.2016. 09:35h
Foto: Zorana Jevtić, Hašim Tači
Za Albance je heroj koji je oslobodio Kosovo od navodne okupacije Srbije, dok je za Srbiju neko ko je počinio stravične zločine nad Srbima, trgujući na crnom tržištu organima otetih žrtava
 


Ko je, u stvari, Hašim Tači? Jedan pogled na njegovu biografiju objavljen je u Beogradu u knjizi „Zmijske noge“. Čini se da nije bilo boljeg trenutka za štivo Vetona Suroija, koje je u ruke srpskih čitalaca došlo gotovo istovremeno sa izglasavanjem Hašima Tačija za predsednika samoproglašene države, ali i u momentu kada su ugledni svetski mediji objavljivaki da bi on mogao da bude među optuženima pred Specijalnim sudom za zločine Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Hašim Tači

U kratkom opisu knjige navodi se da je reč o „svedočanstvu o jednom vremenu, to je priča o Hašimu Tačiju, koji je poznat pod nadimkom Zmija, i o nekoliko ljudi koji i danas igraju važne uloge i čije odluke na Kosovu imaju težinu“, te da je „reč o istorijskoj knjizi“ iliti „knjizi o istoriji“. I zaista je tako. Ovo je vredno svedočanstvo o tome kako poslednjih dvadesetak godina funkcioniše Kosovo i kakvu ulogu u tome ima, između ostalih, i Hašim Tači.



HOLIVUDSKI MAMAC

Veton Suroi, autor knjige „Zmijske noge“, po zanimanju je novinar, publicista, pisac, nekadašnji istaknuti aktivista civilnog društva na Kosovu i, što je možda najvažnije kada se govori o Tačiju, jedan od političkih lidera Albanaca na Kosovu koji je učestvovao u mirovnim pregovorima u zamku Rambuje kod Pariza 1999. godine, gde je, kao član albanske delegacije, prisutan bio i Tači.

Već u uvodnom delu knjige Suroi konstatuje da bi istorija Kosova mogla izgledati drugačije da je Tači tog marta 1999. odlučio - kao što to nije - da postane nastavnik istorije, što jeste njegovo primarno zanimanje. Razgovarajući, naime, tih dana u Rambujeu o ličnim planovima za budućnost, Suroi je rekao da će nastaviti da se bavi novinarstvom, dok je Tači izgovorio: „A šta ja da budem - profesor istorije u Mališevu?“

I ne, nije postao profesor istorije u malom Mališevu. Umesto toga, narednih godina - sve do današnjeg dana - Tači će biti nezaobilazna politička figura Kosova, što je oduvek i želeo da postane. Jer, kako svedoči Suroi u svojoj knjizi, tokom pregovora u Rambujeu između predstavnika vlasti Srbije i kosovskih Albanaca Tači je sve vreme očekivao da će dobiti neku vrstu odlikovanja za ono što je devedesetih radio njegov OVK. To se, međutim, nije dogodilo, već je, naprotiv, od njega traženo da potpiše ukidanje OVK, demobilizaciju i predaju oružja. To, ali i sve ostalo što se tih dana dešavalo tokom pregovora u francuskom zamku, nije nimalo lako palo Tačiju, pa je dan pre završetka mirovne konferencije dao ostavku u rukovodstvu kosovske delegacije i odlučio da ne potpiše planirani sporazum u Rambujeu.

Fonet AP, Hašim Tači

Međutim, onda se desio holivudski obrt! Ali bukvalno holivudski. Naime, do ideje kako pridobiti Tačija da potpiše sporazum došao je Džejms Rubin, portparol Stejt departmenta, koji je današnjem predsedniku Kosova otkrio da ima prijatelja koji piše filmske scenarije u Holivudu, te bi tako mogao da napiše i jedan o njemu. Ideja da se o njegovom životu i delu snimi film u Holivudu i te kako se dopala Tačiju, te je istog trenutka prekinuo protivljenje sporazumu. Film o Zmiji, naravno, nikada nije snimljen, Kosovo je nakon sastanka u Rambujeu izvuklo neke benefite, dok će Srbija ubrzo biti bombardovana.

Osim ove nadasve zanimljive scene, Veton Suroi otkriva i jedan detalj sastanka nekoliko članova kosovske delegacije s tadašnjom državnom sekretarkom SAD Medlin Olbrajt, koji je upriličen na marginama pregovora u Rambujeu. Za ovaj događaj Suroi, inače, kaže da je jedan od najrečitijih svedočanstava o ličnostima novije kosovske istorije. Olbrajtova je, naime, pozvala vrh kosovske delegacije na ručak kako bi dobila njihov pristanak na sporazum koji je trebalo doneti tih dana, ali u jednom trenutku sekretarka SAD je krenula da ih grdi, kako piše Suroi, ne sasvim biranim rečnikom. Ipak, nakon izliva besa kazala je:

„Sve ovo vam govorim zato što sam vam prijateljica, zato što vas volim i poštujem. Evo, i dragi kamen koji mi je darovao dr Rugova (Ibrahim Rugova, predsednik Kosova, prim. nov.) pri njegovoj poslednjoj poseti držim u svom kabinetu, na samom ulazu, i svako ko dolazi pita me za njega i svakome kažem da sam ga dobila od dr Rugove sa Kosova.“

Ručak se završio bez vidljivih rezultata, a kada su, nezadovoljni, izašli sa istog, Rugova je Tačija upitao: „Hoćeš li i tebi da dam jedan kamen, sine?“, na šta mu je ovaj odgovorio: „Ne, jer ću ja osloboditi Trepču i uzeću ih sam“.
 

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Zorana Jevtić, Hašim TačiSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Zorana Jevtić, Hašim TačiSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Zorana Jevtić, Hašim TačiSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Zorana Jevtić, Hašim TačiMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Srbija
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS