Srbija

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Astrid Lindgren: „Srbi se nikad nisu pokorili prinudi!“

U Švedskoj je tek nedavno objavljen ratni dnevnik Astrid Lindgren, autorke dečjih knjiga čuvenih u čitavom svetu. Tu ona s mnogo simpatija piše o Jugoslaviji i Srbima - nadajući se, u isto vreme, da će Nemačka dobiti rat protiv Sovjetskog Saveza

Objavljeno: 23.07.2016. 08:00h
Foto: Jacob Forsell, Astrid Lindgren
Kad je započela pisanje dnevnika, Astrid Lindgren još uvek nije bila Astrid Lindgren. Tačnije rečeno: 1. septembra 1939, na dan nemačkog napada na Poljsku kojim je započeo Drugi svetski rat, mlada Šveđanka koja je zapisala prve redove u svom dnevniku još uvek nije bila ona žena na koju mislimo kad čujemo to ime čuveno širom sveta. Književnica koja je stvorila likove Pipi Duge Čarape, Ronje, razbojničke kćeri, Karlsona s krova i mnoge druge, uz čije pustolovine su milioni dece odrastali, u to vreme je bila tridesetdvogodišnja majka dvoje dece, koja je neko vreme radila kao sekretarica u švedskom kraljevskom automobilskom klubu i koja je dotad malo pisala, a još manje objavljivala. Bila je inteligentna mlada žena, zainteresovana za politiku, koja još uvek nije baš tačno znala čime bi htela da se bavi. Prosečna građanka Švedske, jedne od malobrojnih evropskih zemalja kojima je do 1945. pošlo za rukom da ne budu direktno uvučene u ratna zbivanja. Dok je Evropa tonula u krv i haos, u Švedskoj se život i dalje odvijao mirno i relativno normalno. Astrid Lindgren je, međutim, ratna zbivanja u Evropi pratila onoliko detaljno koliko je to prosečnom građaninu bilo moguće. Svakodnevno je čitala novine, slušala radio, razgovarala sa švedskim novinarima i pokušavala da na osnovu tih informacija stvori sliku šta se dešava u Evropi. Kad je svet obišla vest o nemačkom napadu na Poljsku, započela je da piše dnevnik, sledećim rečima: „Danas je počeo rat. Niko nije hteo da poveruje. Juče po podne Elza Gulander i ja sedele smo u parku Vasa, deca su trčala i igrala se oko nas, a mi smo komotno psovale Hitlera i složile se da rata verovatno neće biti - a sad ovo!“
Kungliga biblioteket Sweden, Dnevnik Astrid Lindgren

NESKRIVENE SIMPATIJE

Sedamnaest dana kasnije, kad se napadu na Poljsku priključio i Sovjetski Savez, napadajući s istoka zemlju koja je već poklekla, Lindgrenova piše: „Danas su u Poljsku ušli i Rusi, ‘da zaštite interese ruske manjine’. Poljska bi teško mogla biti izložena većem pritisku...“ A 3. oktobra 1939. u neverici piše: „Nemačka i Rusija su Poljsku podelile između sebe. Teško je poverovati da se tako nešto događa u 20. veku. Najveću korist od ovog rata ima Rusija. Tek kad su Nemci Poljsku bacili na kolena, Rusi su ušli u nju. Oni dobijaju deo plena, i to ne mali...“ Usledilo je nemačko osvajanje Belgije, Holandije, Francuske, Danske i Norveške, da bi se početkom 1941. fokus premestio na Jugoslaviju i Grčku. U dnevniku se uvek vidi da je Astrid Lindgren na Jugoslaviju i Srbe gledala s naročitim simpatijama. Dvadeset sedmog marta ona piše: „Juče, ili je to bilo prekjuče, jugoslovenska vlada priključila se Silama osovine - a danas su u večernjim listovima osvanuli naslovi da je mladi kralj Petar preuzeo vlast, da je princ Pavle pobegao, a vlada pala. Jugoslovenski narod slavi - jer neće da se pridruži Nemačkoj. Sad ćemo videti šta to znači. Verovatno će doći do rata između Nemačke i Jugoslavije. Turska još uvek stoji po strani - a Grčka se drži. Izuzetno je zanimljivo pratiti kako će dalje da se razvijaju stvari na Balkanu. Rumunija i Bugarska su poslušno oruđe Nemačke - zaista je čudesno što je Jugoslavija odbila da im se pridruži.“

Usledilo je, međutim, ono što je moralo da usledi, rat je progutao i Jugoslaviju.

„Nemačke snage su jutros prodrle u Jugoslaviju i Grčku! To se i očekivalo. Od državnog udara kralja Petra situacija je postajala sve napetija“, piše Lindgrenova pod datumom od 6. aprila 1941. Pritom jasno daje na znanje da mnogo očekuje pre svega od srpskog otpora Hitlerovoj vojsci. „Srbi se još nikad nisu pokorili prinudi. Biće izuzetno uzbudljivo da se vidi hoće li Nemci na Balkanu napredovati jednako brzo kao u Norveškoj, Holandiji, Belgiji i Francuskoj.“ Već šest dana kasnije morala je, međutim, rezignirano da prizna da Srbi nemačku ratnu mašineriju nisu mogli da zaustave, baš kao ni Česi, Poljaci, Holanđani, Belgijanci, Francuzi, Danci i Norvežani pre njih: „Stvarno je bilo brzo! Jugoslavija više ne postoji“, piše ona 12. aprila 1941, pokušavajući da sebi stvori neku sliku od zbrkanih vesti s Balkana: „’Hrvatska’“ - ime ove zemlje piše u navodnicima - „proglasila je samostalnost, a inače se čini da je sve u velikom haosu, o čemu ne mogu ništa pobliže da kažem. Srpska vojska je potpuno satrvena. U Grčkoj su Nemci još pre nekoliko dana stigli do Soluna. Narednih dana, u Grčkoj će se verovatno sukobiti nemačke i engleske vojne snage. Ratna sreća Engleza u Africi promenila se zbog dolaska Nemaca.“
Jacob Forsell, Astrid Lindgren

TUGA I ŽALOST

Naredne nedelje - na protestantski Uskrs - Lindgrenova je u mislima i dalje na Balkanu: „Tuga i žalost! Još pre nekoliko dana bili smo srećni što Jugoslavija pruža otpor i što je svrgnula vladu naklonjenu Nemačkoj, a danas praktično više i ne postoji zemlja koja se zvala Jugoslavija. U naše doba to ide brzo. Sad sa svih strana pristižu lešinari ne bi li ugrabili komad plena - Mađarska, koja aktivno učestvuje u ratu, Bugarska i Rumunija. Koliko ja mogu da razumem, Jugoslavija je doživela potpun slom.“ Astrid Lindgren, doduše, još polaže nade u grčki otpor, ali ni sama baš stvarno ne veruje u to: „Grčka se očigledno još uvek drži i nadamo se da će Englezi u južnim delovima zemlje biti spremni. Nemci se, međutim, trenutno ponovo nalaze u fazi u kojoj ih smatraju donekle nepobedivim. (...) Izgleda da su engleski gubici na moru ogromni.“ Već 28. aprila pokazalo se da je njena procena bila realna: „Grčka očigledno pruža poslednji otpor“, piše Lindgrenova, sažimajući pritom ono što je u Švedskoj o toj situaciji bilo poznato: „Kralj i vlada su napustili Atinu, a prema različitim informacijama koje proteklih dana pristižu, Nemci su ušli u prestonicu. Čini se, međutim, da rat još nije potpuno završen. U svakom slučaju, mora se reći da su Grci, koji se bore još od 28. oktobra prošle godine, bili fenomenalni.“

Imajući u vidu jugoslovensku i grčku katastrofu, Lindgrenova je dvostruko zahvalna što je političarima u Stokholmu, za razliku od onih u Beogradu, pošlo za rukom da svoju domovinu sačuvaju da ne uđe u rat: „Gotovo je nezamislivo da mi još nismo u ratu. Kako je to moguće? Videli smo kako je zemlja za zemljom uvučena u ratni požar, ali Švedska se još drži.“
Kungliga biblioteket Sweden, Dnevnik Astrid Lindgren

PREZIR PREMA SOVJETIMA

Jedan detalj iz dnevnika Lindgrenove ipak će iznenaditi današnje čitaoce, pogotovo ako ne poznaju skandinavsku istoriju. Uprkos svojoj simpatiji za otpor malih naroda Evrope Hitleru, a naročito za Srbe i Grke, Lindgrenova je bila na strani Nemačke kad je započeo rat protiv Sovjetskog Saveza. Ne može se, doduše, nikako reći da je Lindgrenova, koja je kao i gotovo svi obrazovani Šveđani njene generacije tečno govorila nemački jezik, gajila simpatije prema Hitlerovoj Nemačkoj. Ni u kom slučaju. Njena odbojnost prema Staljinovom Sovjetskom Savezu bila je, međutim, još veća. Tolika da je više volela pobedu nacionalsocijalističke Nemačke, nego pobedu komunističkog Sovjetskog Saveza.

„Nacionalsocijalizam i boljševizam, to je otprilike kao dva dinosaurusa koja se međusobno bore“, napisala je 28. juna 1941, nekoliko dana posle početka nemačke invazije na Sovjetski Savez. „Neprijatno je biti prinuđen da staneš na stranu jednog od dva dinosaurusa, ali trenutno čoveku ne preostaje ništa drugo nego da poželi da Sovjeti do guše upadnu u nevolje, nakon svega što su u ovom ratu sebi prigrabili i nakon sveg zla koje su naneli Finskoj.“ Sovjetski brutalni napad na malu Finsku i hrabra odbrana Finaca duboko su impresionirali Šveđane i ojačali njihove simpatije prema Finskoj. Mnogi Šveđani su se bojali da bi nakon Finske naredna žrtva sovjetske agresije mogla da postane Švedska, a mnogi su smatrali i da bi, ukoliko već moraju da biraju između nemačke i ruske okupacije, nemačka okupacija predstavljala manje zlo. Očigledno je tako mislila i Astrid Lindgren. Delimično možda i stoga što su nemačke okupacione snage u „germanskim“ državama Danskoj i Norveškoj postupale s mnogo manje brutalnosti nego u slovenskim državama, poput Sovjetskog Saveza ili Srbije. U Norveškoj i Danskoj su, prema Hitlerovoj ideologiji, živeli Nemcima bratski arijevski narodi, a u Rusiji, Ukrajini ili Srbiji samo slovenska „niža rasa“. Masakri poput onih u slovenskim zemljama u Skandinaviji nisu činjeni. Ne postoji norveški Kragujevac.

Astrid Lindgren je rat i dalje posmatrala izdaleka.

„Na Istočnom frontu se međusobno sukobljavaju najveće vojne snage u svetskoj istoriji. Jezivo je na to uopšte i pomisliti. Kao da nam predstoji armagedon!“ piše ona, radujući se svakom finskom uspehu u borbi protiv sovjetske vojske. Sredinom avgusta 1941, kada je Finska uspela da povrati od Rusa okupirani finski grad Viborg, Lindgrenova oduševljeno piše: „To mora da prija svakom finskom srcu. Na Viborškom zamku ponovo se vije finska zastava - mada je na brzinu sašivena od čaršava. Finci će sada ubrzo povratiti sve što su 13. marta 1940. u miru izgubili, a onda će, nadam se, prestati i pustiti Nemce da obave ostalo.“

Lindgrenova će ratna zbivanja pomno pratiti sve do 1945, s većim pauzama samo onda kad je doživljavala bračne krize i nije pisala dnevnik. Njen dnevnik predstavlja izuzetno zanimljivo istorijsko svedočanstvo jedne mlade, umne Evropljanke o tom mračnom dobu. Nakon objavljivanja na švedskom, preveden je na veći broj evropskih jezika, a srpska publika bi svakako bila na dobitku ako bi se za njegovo objavljivanje zainteresovala i neka od srpskih izdavačkih kuća.


PIŠE Mihael Martens
 
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Jacob Forsell, Astrid LindgrenSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Jacob Forsell, Astrid LindgrenSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Jacob Forsell, Astrid LindgrenSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Jacob Forsell, Astrid LindgrenMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Srbija
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS