Magazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA OGNJENA TOPIĆA: Najboljeg muaj-taj boksera u Americi

Njuzvikova ekipa posetila je Ognjena Topića u Nju Džerziju i prisustvovala treningu na kojem je pokazao kako je eksplozijom snage došao do šampionskih titula u najkompleksnijem kontaktnom sportu na svetu

Objavljeno: 15.12.2016. 13:54h
Foto: Maja Mojsovski, Ognjen Topić
U svetu sporta obično se čuje za one koji sa zastavom Srbije zauzimaju pravo mesto na svetskim takmičenjima i čine da se stekne utisak da se time i ime zemlje čuje jače i dalje nego što je to istina. Jedan borac titulu svetskog i američkog šampiona u tajlandskom boksu osvojio je kao Amerikanac, ali je i dalje ostao zaljubljen u Srbiju i svoje srpsko poreklo. Za njega se baš i nije čulo. 

Subota, rano ujutru. Sunce se probija samo do nekih delova trotoara u 39. ulici, malo ispod Osme avenije, gde smo se dogovorili da se vidimo sa američkim i doskorašnjim svetskim šampionom u tajlandskom boksu. Ognjen Topić, koga sam do tada znao samo preko fotografija i snimaka na Jutjubu, sada je sedeo u svojim kolima, kojima je došao da nas odveze u svoju salu za vežbanje. Dok smo kružili zapadnom stranom Menhetna, pričali smo o životu u Americi i njegovom zanimljivom bosanskom naglasku, koji se još jasno čuje, ali i o tome kako na srpskom uvek piše na ćirilici. Čak i u mejlovima. Voli da istakne da je Srbin, mada je Srbija samo nekoliko godina bila njegov dom, i to onaj usputni, nakon što je s porodicom uspeo da izbegne iz ratom već zapaljene Bosne.

„Izbegli smo iz Jajca 1992, i to poslednjeg dana, dok je još moglo da se izađe iz grada. I danas se vrlo jasno sećam kako je grad izgledao. Ponekad mi dođu slike detinjstva i setim se kako sam se igrao klikerima, setim se nekih prijatelja i poneke tuče. Ali nikada se nakon odlaska nisam više vratio u taj grad. Možda bi mi bilo zanimljivo da ga vidim na pola sata, da obiđem ona mesta na kojima sam se igrao. Možda jedino to. Tamo više nemam nikoga, čak ni prijatelja ili poznanika. Taj rat mi je ostavio neko ružno sećanje na Bosnu i zato nemam nikakve želje da se tamo ponovo vratim.“

Maja Mojsovski, Ognjen Topić

PRETNJOM DO PODRŠKE

Na putu do sale za vežbanje Ognjen je odlučio da nas odveze putem koji ide ispod reke Hadson, a koja je, zapravo, granica između Njujorka i države Nju Džerzi. Jedna od najlepših panorama Menhetna vidi se upravo s puta koji nas vodi uz obalu ove moćne reke. Sve je delovalo pozitivno. Sunce je zaslepljivalo pogled i Amerika je delovala kao da je proleće. Ipak, u kontrastu s tom slikom Ognjen nam kaže kako je njegov život u Srbiji bio težak i sumoran i da su, nakon dolaska u jedno malo mesto u opštini Sopot, kao porodica čvrsto odlučili da i Srbiju ubrzo napuste.

„Kad smo stigli u Srbiju, smestili smo se u Popović, to je negde oko 45 minuta vožnje od Beograda, a u glavnom gradu bila nam je sva familija, tako da smo bili blizu njih. Moj otac je nekako video da će se desiti taj rat u Bosni, pa je već krajem osamdesetih krenuo da pravi kuću u tom mestu, tako da ja sebe i ne smatram do kraja nekom izbeglicom. U Popoviću smo ostali sve do 1995, kad je moj otac dobio grin kard (useljeničku vizu za Ameriku koja se dobija na lutriji, a koju zvanično organizuje američka administracija - prim. aut.) i onda smo se svi preselili u Ameriku. Sve vreme smo znali da nama nema života u Srbiji. Da nismo došli u Ameriku, sigurno bismo završili negde u Evropi ili Australiji. Bilo nam je važno samo da izađemo iz ludila rata.“

U živom kontaktu Ognjen deluje drugačije nego na fotografijama. Kad ga vidite samo u majici i šortsu, okićenog trofejima preko stomaka, deluje krupnije. I sam kaže kako svi to prvo primete. Od njega sam naučio da je za muaj-taj ili tajlandski boks važnija tehnika od gomile mišića.

Maja Mojsovski, Ognjen Topić

„Muaj-tajem bavim se 12 godina, a pre toga sam četiri godine trenirao tekvondo i stigao do crnog pojasa. Ipak, osećao sam da to nije za mene. Tražio sam nešto mnogo realnije, nešto što je bilo kao prava tuča i gde se može udarati celim telom. U muaj-taju se udara laktovima, kolenima, nogama i pesnicama, a u tekvondou nisi protivnika smeo da udaraš po glavi, već samo po nogama. Sa svojih 13 godina želeo sam da se bavim i boksom, ali, kad sam pitao roditelje, oni su bili protiv toga. Nisu hteli ni da čiju za boks, valjda zbog toga što sam kao dete imao dva ili tri potresa mozga i onda su se jako plašili da se to ne ponovi. Međutim, kad sam saznao za tajlandski boks, počeo sam samo time da se bavim, ali nisam smeo da kažem roditeljima. Moj otac je takođe nekadašnji sportista, bio je fudbaler, ali on je, kako mi je uvek pričao, sestru i mene doveo u Ameriku da završimo škole, da nađemo dobar posao i napravimo dobre karijere. Ja sam sve to razumeo, sve sam shvatao, ali moji porivi za borbom bili su jači od mene. Rekao sam ocu da moram da nastavim s treninzima, ali da se neću profesionalno boriti, i on je na to pristao. Međutim, nisam mogao da izdržim i krenuo sam da se borim i sve sam to radio roditeljima iza leđa. Stalno sam ih sve lagao. Kad bih, na primer, došao kući s modricama i posekotinama, uvek bih govorio kako sam to zaradio na treningu. I tako je to prolazilo skoro četiri godine. Nakon toga otac je slučajno video na Jutjubu jednu od mojih borbi i tada se toliko naljutio da je prestao sa mnom da razgovara. Nismo govorili četiri meseca. Bilo je baš glupo, živimo zajedno u kući, prolazimo jedan pored drugog, ali ni da se pogledamo. Bilo mi je teško da počnem s njim da razgovaram jer sam smatrao da ja ništa loše nisam uradio, ali onda smo se pomirili i više nismo razgovarali niti o mojim treninzima, niti o borbama uopšte. Sećam se da je bio Božić i tada smo svi seli i ja sam im rekao: ‘Ja ovo najviše volim, ja samo mislim o ovom sportu i ovo je jače od mene, moram da se borim i, ako hoćete, vi me podržite, a ako nećete, onda ja moram da odem. To će biti naš kraj.’ Tek onda su shvatili koliko to meni znači i da sam  u vezi s tim vrlo ozbiljan. I od tada me uvek podržavaju, i on i mama. Mada majka to i dalje teško podnosi. Ona mrzi nasilje.“



OZBILJNE POVREDE

I dok netremice gledamo kroz prozor kola, Ognjen nam pokazuje razne toponime na putu do vežbaonice. Prolazimo kroz gradić Peterson, u okrugu Pasajk, na čijim je ulicama puno Hispanoamerikanaca. Kasnije na treningu pripadnika te manjine bilo je najviše. I Ognjenov trener je Hispanoamerikanac Rej Kruz. Dok se lagano parkiramo ispred velike drvene kuće u kojoj je smeštena i vežbaonica, stičem utisak da tu decenijama nije ništa menjano. Reski miris znoja na ulazu podseća nas da su u blizini sportisti. Unutrašnjost je takođe stara, ali prelepa. Kao da je Roki Balboa tu negde. Sve izgleda kao scenografija za ovaj legendarni film iz 1976. Samo su potporne grede nove, sve ostalo je autentično. Na jednoj strani je ring, na drugoj velike traktorske gume spojene po četiri i okačene na debele lance da kao džakovi vise s plafona. Između toga je prostor za vežbanje na koji se može ući samo bos. Pre nego što je za naš objektiv krenuo da sparinguje, Ognjen nam tvrdi kako će svetsku titulu uskoro ponovo osvojiti.

„Imam dve titule iz Amerike, ja sam šampion i broj jedan u Americi u svojoj kategoriji, to je WBC i WKA. Bivši sam šampion sveta za lajon-fajt. Krajem prošle godine izgubio sam tu svetsku titulu, iako sam vodio. Naime, u muaj-taju zbog velikog rizika od povrede takmiči se samo u tri runde. Svaka traje po pet minuta. Bio sam na putu da potvrdim šampionsku titulu, ali sam zadobio veliku posekotinu na arkadi. Protivnik me je udario laktom i bukvalno mi je taj deo toliko bio pokidan da mi je obrva spadala. Zato je sudija morao da prekine meč i tako sam izgubio titulu. A što se Amerike tiče, tu imam dve titule. Prvu sam osvojio nekih godinu dana otkako sam počeo profesionalno da se bavim ovim sportom, to je znači neka 2012, a pet meseci kasnije osvojio sam još jednu američku titulu i onda krajem prošle godine postao sam i svetski šampion. Nažalost, početkom ove godine izgubio sam je zbog pomenute posekotine, ali, verujte mi, uskoro ću je opet vratiti.“
 

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Maja Mojsovski, Ognjen TopićSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Maja Mojsovski, Ognjen TopićSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Maja Mojsovski, Ognjen TopićSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Maja Mojsovski, Ognjen TopićSvet

MADURO HAPSI OPOZICIJU U VENECUELI: Briga me šta SAD misle!

Ostale vesti iz rubrike Srbija
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS