Srbija

NEWSWEEK OTKRIVA ​Koliko je zaista jaka veza Srba i Jevreja, a koliko Srbije i Izraela

Povezanost srpskog i jevrejskog naroda pre svega počiva na ideji da smo gotovo uvek zajedno stajali na "pogrešnom kraju cevi". Politička saradnja, nažalost, nikada nije ispratila uzajamnu naklonost

Objavljeno: 30.12.2016. 13:09h
Foto: Fonet, Ilustracija
Srbija i Izrael su po mnogo čemu slične zemlje - obe su teritorijalno male i nalaze se u veoma nestabilnim regionima, često su na meti kritika vodećih svetskih medija i pod pritiskom međunarodnih institucija da popuste pred zahtevima istorijskih protivnika.

Premda su diplomatski odnosi između Beograda i Jerusalima bili obustavljeni od Junskog rata 1967. do 1991. godine, prijateljstvo i zajednička istorija srpskog i jevrejskog naroda prevazilazili su, bar na apstraktnom nivou javnosti, političko-ideološke razlike koje su postojale u ovom periodu.

Nakon posete Tomislava Nikolića Jerusalimu 2012. i zatim Aleksandra Vučića 2014. godine, izraelski premijer Benjamin Netanijahu je izjavio kako je saradnja dve zemlje na "istorijskom nivou".

AP, Aleksandar Vučić i Benjamin Netanijahu

"Prijateljstvo jevrejskog i srpskog naroda seže hiljadama godina unazad, još iz doba Rimske republike. U modernom dobu, naši narodi su bili ujedinjeni u zajedničkoj borbi i patnji tokom užasnih godina Drugog svetskog rata. Pretrpeli smo brutalne zločine nacista, a Izrael nikada neće zaboraviti ulogu Srbije u borbi protiv nacizma. To je vaša medalja časti, koju ponosno nosite, i zbog koje ste zauvek u našim srcima.", rekao je Netanijahu tokom Vučićeve posete.

Iako je Netanijahu prevideo činjenicu da u doba Rimske republike, koja je trajala do 1. veka pne., Srbi verovatno nisu bili na Balkanu (a i ako jesu, svakako nisu poznavali jevrejski narod i njegove kulturno-istorijske osobenosti), istorijske veze dva naroda su ipak jake i u kontrastu sa u realnosti nepostojećom saradnjom na političkom nivou.

Wikipedia, Dejvid Roberts: Opsada i uništenje Jerusalima od strane Rimljana pod komandom Tita

Povezanost srpskog i jevrejskog naroda pre svega počiva na ideji da smo gotovo uvek zajedno stajali na "pogrešnom kraju cevi". Traumatično sećanje na logore Aušvic i Jesenovac bilo je dovoljno da oživi diplomatske odnose dve zemlje u trenutku kada je zbog (ne)dela srpske armije u bivšim jugoslovenskim republikama većina zapadnog sveta razmatrala sankcije i vojnu intervenciju protiv Beograda.

Osim toga, iako je Beograd već u avgustu 1942. proglašen za "judenfrei" (očišćen od Jevreja), Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj Jevreji nikada nisu proganjani i ubijani od strane domaćeg stanovništva - jedino od strane okupatora koji su ujedno proganjali i Srbe.

Međunarodni pritisci na Izrael da se povuče iz Judeje, Samarije i delova Jerusalima u mnogome podseća na "kosovsko pitanje" - i Srbija i Izrael polažu pravo na teritoriju koju naseljavaju pretežno muslimani, a koja je u narodu percipirana kao "duhovna kolevka srpske/jevrejske kulture".

Reuters, Spomenik stradalima u Jasenovcu - Jasenovac

Čak ni srpsko priznanje Palestine - koje je proizašlo iz Titove politike "nesvrstanih" - nije izazvalo Izrael da prizna Kosovo kao nezavisno. 

"Mi smo prijatelji oduvek i zauvek i ništa to prijateljstvo neće uzdrmati, iako se ne slažemo sa vašom odlukom da priznate Palestinu", rekao je svojevremeno ambasador Izraela u Beogradu Josif Levi.

Ali odakle takvo čvrsto držanje pri pojmu "prijateljstvo" u svetu moderne pragmatične politike interesa?

AP, Benjamin Netanijahu

Možda najbolju polaznu tačku, s istorijske tačke gledišta, predstavlja Zemun u 19. veku.

Naime, i rabin Jehuda Alkalaj, čije su ideje preteča cionizma, i Teodor Hercl, koji je začetnik cionizma, živeli su u devetnaestovekovnom Zemunu. 

Pod uticajem srpske borbe za oslobođenje od Turaka i stvaranje moderne nacionalne države Srbije, rabin Alkalaj je začeo ideju o povratku Jevreja u Svetu zemlju, koju je Teodor Hercl, kasnije razradio. Rabin Alkalaj se zalagao za vraćanje Jevreja u zemlju Izraela („Erec Jizrael“), a svoje misli počeo je da širi već 1834. godine.

U knjizi "Putevi miline", Alkalaj je pisao: "Šta mi Jevreji činimo? Lutamo iz grada u grad po zemljama sveta i tražimo egzistenciju, ali ne odlazimo u Erec Jizrael, pa makar tamo jeli hleb suvi i pili vodu nevoljnički.".

Wikipedia, Rabin Jehuda Alkalaj (levo) i Teodor Hercl (desno)

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Fonet, IlustracijaMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Fonet, IlustracijaMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Kultura sećanja i zaborava: Ručak u mrtvačnici

Fonet, IlustracijaMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Radina Vučetić: Cenzura je jača nego u Titovo vreme

Fonet, IlustracijaMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Travestija u srpskoj umetnosti: Od podsmeha do razumevanja

Ostale vesti iz rubrike Srbija
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS