Srbija

Zoran Ivošević za NEWSWEEK: Kako Ustav Srbije diktira Vučićevu i Nikolićevu izbornu kombinatoriku

U igri za kandidaturu na predsedničkim izborima za sada su Šešelj, Nikolić, Jeremić, Janković, ali i Vučić, Dačić, Mihajlovićeva i drugi. Kako predizborna kombinatorika suštinski zavisi od njihovih sadašnjih i pređašnjih funkcija, objašnjava Zoran Ivošević

Objavljeno: 09.02.2017. 15:25h
Foto: Zoran Ivošević; Autor: Beta
U prvoj polovini ove godine dogodiće se izbori za predsednika Republike. To je izvesno jer mandat aktuelnom predsedniku ističe 31. maja 2017. godine. Pošto izbori za novog predsednika još nisu raspisani, ne zna se ko će se sve kandidovati, ali su neka imena najavljena (Šešelj, Nikolić, Obradović, Stamatović, Jeremić, Janković a "u igri" su Vučić, Dačić, Mihajlovićeva, Čanak i dr.). Prevremeni parlamentarni izbori nisu izvesni ali jesu mogući.

Svi punoletni i poslovno sposobni građani Srbije imaju izborno pravo da "biraju i budu birani" i da putem izbora "stupaju na javne funkcije" jer im to jemče odredbe čl. 52. i 53. Ustava. Ta prava imaju i funkcioneri koji žele novi mandat na istoj ili drugoj funkciji. Zato i nisu u obavezi da zbog izborne kampanje daju ostavku na raniju funkciju. Jedini izuzetak je "zaštitnik građana" zbog zakonskog ograničenja.
 


S obzirom na rečeno, ni Aleksandar Vučić ne bi morao dati ostavku na dužnost predsednika Vlade, ako bi se kandidovao za predsednika Republike. U tom slučaju ostao bi na čelu Vlade i ukoliko ne bi bio izabran za predsednika Republike. Ali, ako bi bio izabran, morao bi dati ostavku jer ne bi istovremeno mogao biti i predsednik države i predsednik Vlade. Tada bi, shodnom primenom člana 132. stav 5. Ustava, bio dužan da kao novi predsednik Republike pokrene postupak za izbor nove vlade, a ako ona ne bi bila izabrana u roku od 30 dana, morao bi da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše nove parlamentarne izbore.
 
Ukoliko se Vučić odluči da odmah po kandidovanju podnese ostavku, predsednik Republike bi, u smislu člana 132. stav 5. Ustava, bio u obavezi da pokrene postupak za izbor nove vlade, a ako je Narodna skupština u roku od 30 dana od konstatacije ostavke ne izabere šef države bi morao da raspusti skupštinu i raspiše nove parlamentarne izbore. Tada bi mandat Vlade prestao, ali bi ona, u "tehničkom mandatu", mogla da obavlja samo tekuće i neodložne poslove, s tim što bi novi parlamentarni izbori, po članu 109. stav 5. Ustava, morali bi biti okončani u roku od 60 dana od dana raspisivanja.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić nakon zaustavljanja voza na liniji Beograd - Kosovska Mitrovica; Autor: Fonet

I Tomislav Nikolić, aktuelni šef države, može učestovati u trci za novi mandat, jer prema članu 116. Ustava ima pravo na dva uzastopna petogodišnja mandata. Njemu će, po članu 13. Zakona o predsedniku Republike, tekući mandat prestati kad istekne vreme na koje je izabran, čak i onda ako se to desi pre okončanja novih izbora. Izbore za šefa države raspisuje predsednik Narodne skupštine 90 dana pre isteka mandata, tako da se okončaju u narednih 60 dana od dana raspisivanja. Ali, ako budu istovremeni sa parlamentarnim izborima, moguća su i pomeranja. U slučaju prevremenog prestanka funkcije, šefa države zamenjuje predsednik Narodne skupštine.

Kako sada stoje stvari, Nikolić će se kandidovati samo ako dobije podršku Srpske napredne stranke. Najavljuje se i mogućnost kandidovanja bez te podrške. Ukoliko bi pomenuta stranka kandidovala Vučića ili nekog trećeg, Nikolić bi se možda zadovoljio i ambasadorskim mestom u Moskvi što je, takođe, najavljeno.

Tomislav Nikolić, Foto: Zorana Jevtić

Zaštitnik građana Saša Janković je po prihvatanju kandidature za predsednika Republike dao ostavku, jer nije mogao postupiti drukčije pošto mu član 10a Zakona o Zaštitniku građana zabranjuje da dok je u mandatu daje političke izjave. On je tu odredbu dosledno poštovao, ali pošto se izborna kampanja ne može zamisliti bez političkih izjava, ostavka je bila neminovna. Zaštitniku građana su pripadnici najjače političke stranke prigovarali da se bavi politikom, ali su se istovremeno i čudili što mu neke političke stranke, odnosno pokreti, daju podršku a da ne znaju kakvi su njegovi politički stavovi". Čudno, jer ako se neko bavi politikom onda moraju biti poznati i njegovi politički stavovi. 

Janković se zalagao za vladavinu prava, ljudska i manjinska prava, podelu vlasti, socijalnu pravdu, načela građanske demokratije i druge civilizacijske vrednosti, ali se nije bavio politikom koja te principe često žrtvuje iz lukrativnih razloga. Bavljenje politikom nije isto što i davanje političkih izjava. Čovek je "političko biće" pa se bavi politikom i kad izađe da glasa i kad se na izborima opredeluje za određene političke ideje ili opcije. Ali to nije obuhvaćeno zabranom.

Saša Janković na Newsweek konferenciji o slobodi medija; Autor: Zorana Jevtić

Vuk Jeremić nema problema sa ranijim mandatom, ali ima značajno političko iskustvo u zemlji i Organizaciji Ujedinjenih nacija. Zbog toga ima i ozbiljne šanse na izborima za predsednika Republike. I on je objavio da će biti kandidat. Njegova i kandidatura Jankovića najviše smeta Naprednoj stranci Srbije, pa im njeni članovi često remete komunikaciju sa građanima.

Politička mudrost nalaže da se ova dva kandidata ne konfrontiraju. Tako će privući i veći broj građana koji su u dužem periodu bili u stanju izborne apatije. A to može dovesti i do uspešnog izbornog rezultata. Ako bi pobedio Janković, mogao bi mandat za sastav vlade poveriti Jeremiću. A ako bi pobedio Jeremić, mogao bi Jankoviću poveriti mandat za sastav vlade ili učiniti da Janković uđe u Ustavni sud Srbije kako bi i od njega napravio ono što bi po Ustavu morao biti.

Vuk Jeremić; Autor: Fonet

Vojislav Šešelj je prividni opozicionar sa solidnim političkim rejtingom koji mu je omogućio i poslanički mandat. Taj mandat, međutim, neće biti smetnja za kandidaturu na predsedničkim izborima, ali nad njim je rizik od podnete žalbe na oslobađajuću presudu Haškog tribunala. Ako ta žalba bude usvojena, on će ponovo biti u ozbiljnom problemu. A on bi mogao uticati i na rezultat predsedničkih izbora.

Vojislav Šešelj; Autor: Damir Dervišagić

O ostalim mogućim kandidatima rano je govoriti, što zbog neznatnih šansi, što zbog nejasne kandidature.


PIŠE Zoran Ivošević

(Autor je bivši sudija Vrhovnog suda Srbije)

   
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Zoran Ivošević; Autor: BetaSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Zoran Ivošević; Autor: BetaSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Zoran Ivošević; Autor: BetaSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Zoran Ivošević; Autor: BetaMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Srbija
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS