Srbija

NEUHVATLJIVA LOGIKA U SRBIJI: Cene nekretnina padaju, a porez na imovinu raste!

Skupština grada je, naime pre četiri meseca donela odluku o uvećanom porezu na imovinu do dva odsto. Zašto rastu poreski iznosi na nepokretnosti ako njihova vrednost pada?

Objavljeno: 17.03.2017. 06:00h
Foto: Beograd; Autor: Pixabay
Porez na imovinu u Srbiji u poslednjih nekoliko godina dramatično raste, iako vrednost nekretnina pada ili stagnira. Iako je u avgustu prošle godine obećano da neće biti povećani porezi na imovinu, od tog obećanja nema ništa, bar u Beogradu, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

Skupština grada je, naime pre četiri meseca donela odluku o uvećanom porezu na imovinu do dva odsto. Zašto rastu poreski iznosi na nepokretnosti ako njihova vrednost pada? Važan pravac u odgovoru na ovo pitanje verovatno se krije u činjenici da opštine podižu porez na imovinu ne bi li bi popunile rupu u kasi otkad su – a tome je već tri godine - izgubile drugi izvor prihoda - naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta.
 


Cene nekretnina u Srbiji kad je reč o novogradnji rastu, ali kad je starogradnja u pitanju, stagniraju. To potvrđuje i Republički geodetski zavod koji je obavio veliko istraživanje vrednosti nekretnina u gradovima i opštinama u celoj Srbiji u poslednje tri godine.
 
Do rasta cena je, kažu, došlo samo u Jagodini, na svim drugim lokacijama vredost je uglavnom ostala ista, a ponegde čak i pala. Pri tome je reč o statističkom modelu koji je za procene prosečne cene nekretnina uzimao sve realizovane kupoprodajne ugovore na određenoj lokaciji.

U Beogradu je procenjivana vrednost nepokretnosti u osam opština, kaže za RSE Marija Rašković, načelnica Odeljenja Republičkog geodetskog zavoda za masovnu procenu vrednosti nepokretnosti, koja govori o tome kako su se kretale cene u nekoliko gradova u Srbiji.

„Za Novi Beograd prosečne cene za 2014. i 2015. bile su po 1.200 evra po metru kvadratnom, a za 2016. godinu 1.150 evra po kvadratu. Za Zvezdaru u 2014. godini imamo 1.100 evra po metru kvadratnom, u 2015. i 2016. godini 1.050 evra po kvadratu. Ista je situacija i za Voždovac.

Novi Beograd; Autor: Pixabay

Novi Sad ima stalno istu cenu – 850 evra po metru kvadratnom; Kragujevac je u 2014. godini imao 800, a u 2015/16. 750 evra po kvadratu; Čačak – 600 evra za 2014, a 2015/16. godinu 550 evra po metru kvadratnom“, iznosi Raškovićeva kratku statistiku.

Poreznici su, uprkos ovim pokazateljima, zasnovanim na masovnoj proceni vrednosti, stalno povećavali porez na imovinu. Tako su, recimo, prosečnu vrednost kvadrata stana u beogradskoj centralnoj opštini Vračar, od 2014. do danas uvećali za čak 22 odsto. Kako stoji na sajtu gradskog Sekretarijata za javne prihode, pre tri godine kvadrat takvog stana u toj prvoj beogradskoj zoni procenili su na 145.000, a ove na više od 178.220 dinara.

Marija Rašković kaže da se tržišna slika retko kada dramatično menja: „Tržište se nikada drastično ne menja; nema velikih skokova i velikih padova. Može da bude negde neki lokalni uticaj, koji, opet, ne vrši veliki uticaj na širu sliku. To je slika masovne procene. Poreska uprava ne koristi masovnu procenu za oporezivanje, poreska politika je nešto sasvim drugo od tržišne vrednosti nepokretnosti“.

Novi Sad; Autor: Pixabay

U Srbiji je, kad je ova oblast u pitanju, poreska politika, odnosno, individualizovano određivanje vrednosti nepokretnosti, pa time i poreza na imovinu, potpuno neregulisana oblast.

U glavnom gradu je to drastično vidljivo i uvođenjem takozvanih zona. U prvoj gradskoj zoni, recimo, postoje, često u istoj ulici ili delu ulice, i udžerice i luksuzne vile ili stanovi, pa tako, zbog lokacije u centru grada, udžerica bude nadrealno precenjena. To se u zemljama sa boljim demokratskim običajima ne može dogoditi.

Naime, pre nego što poreska uprava proceni vrednost i razreže porez, ona daje fotografski detaljan opis karakteristika konkretne nepokretnosti, tako da se ne može desiti da ruševina i luksuzna nepokretnost u istoj zoni imaju jednaku vrednost kvadratnog metra, odnosno, poreske osnovice. Osim toga, ukoliko vlasnik nekretnine smatra da mu je poreska uprava odredila nerealno visok porez, on može izvesti procenitelja čiji će nalaz oboriti poresko rešenje.

Beograd; Autor: Pixabay

Da u Srbiji, odnosno, u Beogradu, ništa slično nije zaživelo – to, na neki način, za naš radio priznaje i Violeta Nićiforović, vršilac dužnosti sekretara Sekretarijata ua javne prihode Grada Beograda:

Zakon je propisao koji su kriterijumi za utvrđivanje poreza na imovinu. Ne može Grad niti bilo koja druga lokalna samouprava da propiše neke druge elemente koji će uticati na visinu poreza. Mi ovde nemamo sistem procene kod oporezivanja već utvrđujemo prosečnu cenu iz ugovora o prometu.

Mi ne određujemo pojedinačnu vrednost svake nepokretnosti za sebe nego radimo isključivo u skladu sa zakonom prema kojem se porez na imovinu utvrđuje tako što se utvrđuje vrednost nepokretnosti, koja, opet, nije tržišna vrednost. Uzima se površina nepokretnosti, množi se sa prosečnom cenom odgovarajuće vrste nepokretnosti u zoni u kojoj se nalazi ta nepokretnost. Dakle, sigurno će biti onih koji su iznad i onih koji su ispod proseka. Tako se dobija vrednost koja se dalje umanjuje po osnovu starosti zgrade, maksimalno do 40 posto“, kaže Marija Nićiforović.

Nebojša Mandić, Knez Mihailova ulica u Beogradu

Da država mora da reformiše poreski sistem jer metodologija koju primenjuje poreska uprava pri određivanju poreza na imovinu ne valja, kaže za RSE Kaća Lazarević, licencirani agent za nekretnine.

„Oni koriste prosečno tri prodaje iz perioda januar-septembar prethodne godine, i, naravno, uzmu tri najskuplja stana koja su se prometovala u novogradnji i ispadne im osnovica, recimo, za Vračar dve i po hiljade evra po kvadratnom metru, a na Vračaru imate nekretnine i za 1.000 i za 2.500 evra. Pri tom, umanjenja kod poreza na imovinu su neadekvatna: amortizacija za zgradu staru više od sto godina je maksimalno 40 posto, a ako živite u stanu sa pet članova porodice ne više od 20.000 dinara. Znači, matematika ne valja, metodologija kojom se služi poreska uprava da bi utvrdila poresku osnovicu prosečnog kvadrata nije dobra“, kategorično tvrdi Kaća Lazarević.

Naša sagovornica veruje da su procene poreznika smišljeno nerealne zato što poskupljenje kvadrata, odnosno, poreske osnovice, znači i veći prihod od tog nameta u budžetima gradova i opština.

Tome u prilog ide i činjenica da su lokalne samouprave počele višestruko da povećavaju porez na imovinu pre tri godine do danas, baš kada im je oduzet prihod od naknade za korišćenje građevinskog zemljišta.

 

(Radio Slobodna Evropa)
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Beograd; Autor: PixabaySvet

ROK OD 60 DANA ZA DOGOVOR: Katar podneo žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji

Beograd; Autor: PixabayMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Beograd; Autor: PixabayMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Kultura sećanja i zaborava: Ručak u mrtvačnici

Beograd; Autor: PixabayMagazin

NEWSWEEK OTKRIVA Za slavu imena i spas grešne duše: Zašto srpski političari masovno grade crkve (FOTO)

Ostale vesti iz rubrike Srbija
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS