Magazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Hjuston u Srbiji: U poseti bolnici „Dedinje“

Zdrav čovek ima hiljadu želja, bolestan jednu - da ozdravi, kao i da dođe u ruke najboljih lekara. Međutim, broj pacijenata je toliko ogroman da je najveći problem trenutno prostor. U planu je izgradnja „Dedinja 2“

Objavljeno: 17.03.2017. 17:16h
Foto: Dr Srđan Babić; Autor: Stefan Jokić
Gospođa je bila poprilično uzbuđena. Glasno je protestovala tokom vizite što se tog dana neće naći na stolu. Pacijenti koji imaju operaciju karotidne arterije drugi dan mogu da idu kući, već je smislila plan za predstojeći vikend. Kad ono... Prilazi joj lično direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“. Tiho da ne uznemiri druge pacijente, objašnjava, izvinjavajući se, da imaju hitan slučaj. Radi se o životu, moraće malo da se strpi. Ona se, konačno, osmehnu, prihvata situaciju, doći će na red sutradan, on s osmehom juri u salu...
 


Scena u sobi br. 6 na prvom spratu klinike nadrealna. Doktor ne zna da sam novinarka, ne vidi kako ga sa strane „špijuniram“. Gotovo da nisam poverovala sopstvenim očima i ušima. Da li je ovo moguće u zemlji Srbiji?! Moguće je, jer ovo je prof. dr Ðorđe Radak! I akademik nije „retka zver“. Ceo njegov tim je takav.
 
REČ KAO LEK

Američki naučnici nedavno su otkrili da lekari opšte prakse prekinu pacijenta posle samo 18 sekundi! Mladi kliničari u prve dve godine prakse stopiraju pacijenta posle 36 sekundi razgovora, a tzv. iskusni lekari „čekaju“ čitavu 51 sekundu. Većina tvrdi da nema vremena da pusti ljude da završe svoje izlaganje, koje obično traje manje od jednog minuta. A od tog jednog minuta možda život zavisi!

U Srbiji svakog sata jedna osoba umre od posledica moždanog udara, a u svetu oko 150 miliona ljudi doživi šlog. Trećina premine od posledica udara. Sigurno ne biste voleli da budete deo ove neslavne liste, a da stvarno to ne budete, pobrinuće se Radakov tim.

„Na našoj Klinici za vaskularnu hirurgiju dijagnostikuju se i leče oboljenja arterija i vena, uz primenu najsavremenijih procedura. Rezultati koje postižemo priznati su i van granica i uporedivi s najboljim svetskim centrima. Profesor Radak pokazuje nam svakodnevno šta je cilj - a to je najbolji mogući tretman bolesnika“, objašnjava za Njuzvik dr Srđan Babić, vaskularni hirurg, kog smo, čekajući da bolje upoznamo za srpske uslove krajnje neobičnog direktora, „ulovili“ kako nekoliko puta dnevno obilazi svoje pacijente. Samo što ih lično ne hrani!

Iako je na ovim prostorima moždani udar prvi uzrok smrtnosti kod žena i drugi kod muškaraca (52% smrtnih slučajeva), broj intervencija na vratnim arterijama je 10 puta manji nego u Evropi. Razlozi nisu samo zdravstvena neprosvećenost već i nedostatak dijagnostike i kapaciteta. Po kvalitetu zdravstvene zaštite od 34 evropske zemlje Srbija je na začelju, jedva da se po glavi stanovnika godišnje izdvaja 300 evra. Međutim, iako su države u regionu u mogućnosti da ovu više nego skromnu sumu pomnože sa četiri, brojni njihovi pacijenti hrle u Beograd. Ne bez razloga.

„Dnevno se obavi oko 50 angioloških, vaskularno-hirurških pregleda, što je 15.000 na godišnjem nivou. U laboratoriji za neinvazivnu dijagnostiku uradi se nekoliko hiljada pregleda ultrazvukom“, bombarduje podacima dr Babić.

Njih petnaestak stižu mnogo toga da urade, radni dan im često traje do kasnih večernjih sati. I niko se ne buni. Osmeh na licu imaju i dr Dragoslav Nenezić, načelnik klinike, doktori Nenad Ilijevski, Goran Vučurević, Predrag Gajin... Na Klinici za vaskularnu hirurgiju, kaže Babić, zaposleno je 17 doktora, 12 specijalista opšte i vaskularne hirurgije, dvoje specijalista interne medicine i tri klinička lekara. Radno je angažovano pet hirurga, koji su nastavnici Medicinskog fakulteta - tri profesora, jedan docent i jedan asistent, 15 lekara ima i naučno zvanje. Lekari i ostalo medicinsko osoblje publikovali su više stotina radova u eminentnim domaćim i stranim časopisima. Sa ciljem edukacije i razmene iskustava u Institutu je boravilo više desetina vrhunskih svetskih stručnjaka iz oblasti vaskularne hirurgije.

Bolnica Dedinje; Autor: Stefan Jokić

NA DOBROM GLASU

Smatralo se da je najveći broj moždanih udara izazvan krvarenjem u mozgu. Danas se zna da je čak 80 odsto teških udara rezultat nedovoljnog dotoka krvi u mozak, što je najčešće posledica začepljenja vratnih arterija.

„Stvari su se mnogo promenile od osamdesetih, kad sam ulazio u vaskularnu hirurgiju. Najveći pomak je uvođenje savremenih tehnika koje su pojednostavile proceduru, učinile je kraćom, bezbednijom, sa manjim procentom komplikacija. To je u našu kuću dovelo veliki broj pacijenata, ne samo iz Srbije već i iz okruženja. Sve bivše jugoslovenske republike znaju da je ovo centar gde se dobro radi karotidna hirurgija. Trenutno u Evropi ne postoji klinika koja uradi toliko karotidnih operacija godišnje. Imamo, dakle, ogroman broj pacijenata, a bogato iskustvo naših hirurga utiče na to da se operacije rade brzo, jednostavno, uvek po istoj proceduri, što čini da rezultati budu dobri“, objašnjava prof. dr Ðorđe Radak. Imaju i mogućnost ugrađivanja sve popularnijeg stenta - godišnje nekoliko stotina. Sam Radak obavi čak 600 najdelikatnijih operacija!

Ekskluziva ove ustanove je mogućnost primene endovaskularnih metoda u rešavanju aneurizmi abdominalne aorte. „Danas možemo oko 40 do 50 odsto aneurizmi grudne i abdominalne aorte da rešimo implantacijom stent-grafta. To znači da nema otvorene hirurgije, nema otvaranja abdomena ili grudnog koša. Kroz mali rez na preponi ulazi se uređajem koji omogućava da se u predelu aneurizme „lansira“ stent-graft. On pokrije aneurizmu iznutra i isključi je iz cirkulacije. Ta metoda je posebno pogodna za pacijente u starijem životnom dobu, koji imaju veći broj pridruženih oboljenja i ne bi mogli da podnesu operaciju u opštoj anesteziji“.

Međutim, objašnjava Radak, situacija je daleko od idealne. U Evropi se procenat aneurizmi koje mogu da se reše implantacijom stent-grafta kreće oko 70 odsto. Pacijenti s ovih prostora prilično kasno dolaze jer imaju problem s dostupnošću ultrazvučne dijagnostike.

„Svest o oboljenjima arterija i vena nije dovoljno razvijena, pacijenti kasne, naprosto ne znaju da se mnoge bolesti mogu sprečiti. S druge strane, nedovoljna svest o značaju vaskularnih oboljenja utiče na slabo planiranje zdravstvene službe. Ne registruju se realna učestalost i značaj vaskularnih bolesti. Međutim, sa razvojem ultrazvučne dijagnostike broj vaskularnih pacijenata koje otkrivamo sa značajnim oboljenjima arterija i vena povećan je više od 10 puta u odnosu na pre nekoliko godina i zato smo preplavljeni pacijentima“.

Kad raslojimo podatak da svakog dana 52 odsto ljudi umre od posledica ateroskleroze, dolazimo do toga da će najveći broj pacijenata umreti od posledica moždanog udara, sledi koronarna bolest, zatim aneurizmatska i periferna bolest.

„U zapadnim zemljama danas postoji simetrija u broju kardiologa i angiologa. U Srbiji se angiologija tek budi. Ultrazvučna dijagnostika krvnih sudova svakako je napravila revoluciju. Otkrivaju se pacijenti za koje nismo ni slutili da imaju problem s krvnim sudovima“.

Dr Ðorđe Radak i dr Srđan Babić; Autor: Stefan Jokić

STRES KAO OKIDAČ

Nažalost, živimo u društvu gde je trenutno najveći problem nezaposlenost, slaže se profesor Radak. I kako onda nekome objasniti da prestane da puši ako je ostao bez posla, ima malu platu ili je izložen dugotrajnom, hroničnom stresu?

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Dr Srđan Babić; Autor: Stefan JokićSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Dr Srđan Babić; Autor: Stefan JokićSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Dr Srđan Babić; Autor: Stefan JokićSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Dr Srđan Babić; Autor: Stefan JokićMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Srbija
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS