Svet

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Efaraim Zurof: Poslednji lovac na naciste

Efaraim Zurof proveo je četiri decenije tragajući za počiniteljima Holokausta, ali kada ga je potraga odvela u Litvaniju, borba je postala lična

Objavljeno: 29.01.2017. 06:08h
Foto: Efaraim Zurof; Autor: Profimedia
Efraim Zurof je mnogo postigao u svojoj dugoj karijeri, ali je na jednu stvar posebno ponosan: on je najomraženiji Jevrejin u Litvaniji.

Njegova litvanska prijateljica Ruta Vanagajte slaže se s tim: nazvala ga je „mamutom“, „baukom“ i „ubicom reputacija“ - i sve to u uvodu knjige koju su zajednički napisali.

Prošlog leta Zurof je putovao po unutrašnjosti Litvanije sa Rutom Vanagajte, spisateljicom čuvenoj po delu o ženama koje su pronašle sreću posle pedesete. Cilj im je bio obilazak više od 200 stratišta iz Drugog svetskog rata. To putovanje poslužilo je kao građa za knjigu „Naš narod: Putovanje s neprijateljem“ (2016). Ona je odmah postala bestseler u Litvaniji i raspirila žučnu debatu među Litvancima, koji odavno umanjuju ulogu svoje zemlje u Holokaustu.
 


Zurof, često nazivan poslednjim lovcem na naciste, proveo je skoro četiri decenije tragajući za zločincima: od Australije do Islanda, od Mađarske do Sjedinjenih Država. Njegove metode su ponekad kontroverzne, ali mu je misija pravična: izvesti pred lice pravde sve preostale počinitelje jednog od najstrašnijih zločina u ljudskoj istoriji. Za zapadnjake, majušna Litvanija možda se čini neobičnim mestom za ovu potragu, ali je on smatra jednom od svojih najznačajnijih bitaka zbog toga što se ta zemlja nije pozabavila svojom ulogom u masovnom ubijanju Jevreja: njeni građani su pogubili gotovo svih 250.000 Jevreja koji su tamo živeli 1941. „Ni jedan jedini Litvanac nije odležao ni jedan jedini dan u zatvoru u nezavisnoj Litvaniji zbog saradnje sa nacistima i učešća u Holokaustu“, izjavio je Zurof za Njuzvik.
 

„Shvatam koliko je Litvaniji teško da prizna svoje saučesništvo. Francuskoj je bilo potrebno 50 godina da prihvati krivicu. Nemačka nije imala izbora. Ali za vaše dobro i za dobro vaše dece, što se pre pošteno suočite sa ovim, to će pre otpočeti proces isceljenja“, smatra on.

„Francuskoj je bilo potrebno 50 godina, Litvancima će takođe trebati 50 godina“, rekla je Vanagajteova.

„Ne, vama će trebati 90 godina“, uzvratio je Zurof. „Jer vaši zločini su veći, a vaša mogućnost da se s njima suočite manja. Francuzi su hvatali Jevreje i slali ih da budu ubijani u nacističkim logorima. Ovde, Jevreje je ubijao vaš narod... Znate zašto me svi u Litvaniji mrze? Zato što znaju da sam u pravu.“
Efaraim Zurof; Autor: Profimedia


NI NALIK NA INDIJANU DŽOUNSA

Zurof uvek naglašava da lov na naciste nije tako glamurozan kao što se nekima čini. „Mnogo puta mi se dešava da mi ljudi priđu i kažu da radim posao o kome su oni sanjali... Neki čak tvrde da su kao mali želeli da postanu lovci na naciste“, kaže on za Njuzvik. „Znate, ja ne pravim zasede u džunglama Južne Amerike.“

Niti ovaj posao liči na popularni film „Momci iz Brazila“, u kojem Lorens Olivije juri doktora Jozefa Mengelea, koga igra Gregori Pek, i razotkriva njegov plan da pomoću 94 klona Adolfa Hitlera obnovi Treći rajh. Film nije naročito autentičan, tvrdi Zurof i dodaje da se „jedna trećina posla lovca na naciste sastoji u tome da bude detektiv, jedna trećina istoričar, a jedna trećina lobista“ koji nebrojene sate provodi u potrazi za očevicima, pročešljavanju arhiva i ubeđivanju vlada da nešto preduzmu. Zamislite Indijanu Džounsa u „Ukletom hramu“ kako 98 odsto filma provodi u školskoj biblioteci.

Zurof nikada nije sanjao da će postati lovac na naciste. Odrastao je u njujorškoj četvrti Bruklin (rođen je 1948) i kao dečak maštao je da postane prvi ortodoksni Jevrejin koji će igrati u NBA ligi. Iako je dobio ime po dedinom bratu Efraimu Zaru, koji je ubijen u Litvaniji za vreme Holokausta, Zurofljeva karijera lovca na naciste počela je tek posle alije, to jest nakon što se preselio u Izrael 1970. i doktorirao istoriju Holokausta.

Početkom osamdesetih radio je u Izraelu za američko ministarstvo pravde u kancelariji za specijalne istrage, osnovanoj 1979. radi progona ratnih zločinaca. Od 1986. Zurof se nalazi na čelu izraelskog ogranka centra „Simon Vizental“. Pošto se tako kasno posvetio ovom pozivu, Zurof je propustio mnoga velika imena koja su Vizental i drugi priveli pravdi: Mengelea, Adolfa Ajhmana i Karla Zilberbauera, gestapovca koji je uhapsio Anu Frank i njenu porodicu. „Na to sam zaista ljubomoran“, kaže smešeći se u svojoj kancelariji u Jerusalimu. Zurof ne zna tačan broj zločinaca koje je raskrinkao. Njegovo ime poznato je od Los Anđelesa, preko Viljnjusa i Budimpešte, pa do Sidneja.

I dok poslednji preostali zločinci umiru, ubeđivanje čitavog društva da prizna užasnu ulogu u Holokaustu poslednja je i najteža bitka poslednjeg lovca na naciste.
 

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Efaraim Zurof; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Kultura sećanja i zaborava: Ručak u mrtvačnici

Efaraim Zurof; Autor: ProfimediaSvet

​NEMAČKA OSUDILA SANKCIJE RUSIJI: Moguć trgovinski rat između SAD i Evropske unije

Efaraim Zurof; Autor: ProfimediaSvet

BORBA ZA BRDO HRAMA: Izrael uklonio sve nove mere bezbednosti na ulazu u Al Aksu

Efaraim Zurof; Autor: ProfimediaSvet

​SAMO ŽELIM DA IDEM KUĆI: 16-godišnja Nemica koja se priključila Islamskoj državi traži izručenje

Ostale vesti iz rubrike Svet
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS