Magazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Erdoganovi demoni: U koži političara koji ne veruje nikome

Turski predsednik sebe vidi kao čoveka koji vodi borbu na život i smrt s opasnim protivnicima. Na njegovom primeru se dobro vidi koliko je čovek na vlasti usamljen

Objavljeno: 02.02.2017. 16:43h
Foto: Redžep Tajip Erdogan; Autor: Reuters
Kad mu je bilo sedam godina, njegov otac je kući doneo časopis s fotografijama uznemirujuće prirode. Na njima je bio čovek u zatvoreničkom odelu, ruku vezanih na leđima, na putu do vešala. Na sledećoj fotografiji čovek je bio mrtav. Obešen, s konopcem stegnutim oko vrata i zatvorenih očiju.

„U to vreme nisam mnogo razumeo. Ali doživeo sam očev i majčin bes kada su videli kako taj čovek odlazi u smrt - u kući je vladalo veliko i neprijatno uzbuđenje. Zato što je na gubilište odveden čovek koji je tako mnogo postigao.“
 


To su reči kojima je Redžep Tajip Erdogan decenijama kasnije opisao svoje sećanje na fotografije čoveka u zatvoreničkoj odeći. Čovek na slikama bio je Adnan Menderes, prvi demokratski izabrani premijer Turske.
 
Menderes, pobožni musliman koji je ponovo uveo islamsku versku nastavu u škole, Turskom je vladao od 1950. do 1960. Nakon deset godina na vlasti svrgnut je vojnim pučem, a 17. septembra 1961. je pogubljen. Doživeo je sudbinu koja bi 55 godina kasnije možda pretila i turskom predsedniku Erdoganu da je puč od 15. jula 2016. uspeo.

Niko osim samog Erdogana, naravno, ne zna da li je to što se u detinjstvu sreo s onim jezivim fotografijama zaista predstavljalo doživljaj koji je označio njegovo političko buđenje ili je on to od njega naknadno napravio. Sigurno je, međutim, da Erdogan neprestano spominje sudbinu Adnana Menderesa.

„Ono što su uradili Adnanu Menderesu i što hoće da urade nama, isto je“, rekao je u martu 2014, tokom kampanje uoči turskih predsedničkih izbora, misleći pritom na pokret islamskog propovednika Fetulaha Gulena, koji živi u egzilu u Americi, a protiv koga se još u to vreme borio. A kad mu je opozicioni lider Kemal Kilidždaroglu iz Republikanske narodne partije DŽHP u jednoj parlamentarnoj debati u maju ove godine prebacio da se „hrani krvlju“, Erdogan mu je oštro uzvratio: „Ako se neko hrani krvlju, to ste vi iz DŽHP, jer ste vi pripremili pozornicu za Menderesovo pogubljenje.“

Reuters,Turski parlament

UMALO BRZ KRAJ

U razgovorima i intervjuima Erdogan sudbinu Adnana Menderesa često preslikava na sebe i na današnje vreme, nastojeći da objasni da se i on bori na život i smrt protiv opasnih protivnika. Protivnici se menjaju, veza s Menderesom ostaje - a tačno je i da je Erdogan ugrožen. Tu ugroženost je delimično i sam prouzrokovao, ali u njegovom životu je bilo dovoljno trenutaka u kojima je, i protiv svoje volje, morao da se suoči s moćnim protivnicima i pritom nikako nije mogao biti siguran neće li u toj borbi podleći.

Jednom se već činilo da se mu to i dogodilo.

Ubrzo nakon spektakularnog početka, karijera mu se naizgled završila. S nepunih četrdeset godina, Erdogan je u martu 1994. izabran za gradonačelnika Istanbula, grada moloha koji je već tada imao više stanovnika nego dvadesetak evropskih država. Erdogan se pokazao kao vešt tehnokrata i upravljač, nadmašivši sva očekivanja. A naročito očekivanja svojih protivnika.

Tada je, međutim, u jednom istupanju u predizbornoj kampanji 1997. citirao stihove nacionalističkog pesnika Zije Gekalpa o islamu u politici: „Minareti će biti naši bajoneti, kupole naši šlemovi, a džamije naše kasarne.“ Stih je, doduše, poticao iz zbirke pesama koju je ministarstvo prosvete u Ankari preporučilo turskim nastavnicima za korišćenje u nastavi, ali Erdoganu to ništa nije pomoglo.

Pravosuđe, koje se tada još uvek nije povinovalo njegovoj volji, već volji njegovih kemalističkih protivnika, osudilo ga je na kaznu zatvora. Godinama kasnije malo je nedostajalo da isto to pravosuđe zbog islamističke propagande zabrani njegovu Partiju pravde i razvoja (AKP) osnovanu 2002. i neobično uspešnu.

Ova iskustva sa sudijama i državnim tužiocima svoje zemlje obeležila su bivšeg robijaša Erdogana.

Redžep Tajip Erdogan; Autor: Reuters

SUDIJE I ERDOGAN

Jedan od njegovih najvažnijih političkih projekata već godinama je nastojanje da obezbedi novu podelu uloga. To mu je i pošlo za rukom. U današnjoj Turskoj nisu više sudije te koje Erdogana šalju u zatvor, već Erdogan i njegova partija šalju u zatvor sudije. Erdogan je stvorio sistem pravosuđa koga više ne mora da se boji, već sistem mora da se boji njega. To, međutim, važi samo dok je na vlasti. On se nalazi u položaju ukrotitelja koji drži pod kontrolom grabljivu zver. Onog trena kad mu iz ruke ispadne bič, zver će ga proždrati. „Upravo to je, naime, i Erdoganov najveći problem: on nema izlaza. Čim AKP izgubi izbore, završiće pred sudom ili će morati da napusti zemlju“, reči su kojima je vladarevu dilemu dva meseca pre puča opisao bivši poslanik AKP Suat Kiniklioglu.

To je i sudbina nastavnika Valtera Vajta iz televizijske serije „Čista hemija“, koji se u trgovinu drogom upušta kako bi pomogao porodici jer računa da će ubrzo umreti i želi da svojim najbližima ostavi nešto novca. Čovek koji se iz čistih motiva upustio u prljave poslove kasnije više ne može iz njih da se izvuče, već tone sve dublje. „Naprosto ne postoji scenario koji bi mu dopustio da uživa u penziji u letnjikovcu na Egejskoj obali“, kaže Kiniklioglu.

Ovaj bivši oficir turskog ratnog vazduhoplovstva, rođen u Nemačkoj, jedan je od mnogih političkih talenata koje je Erdogan u svom usponu do vrha izvukao iz anonimnosti, neko vreme vodio sa sobom, a zatim ponovo odbacio. Kiniklioglu je od 2007. do 2011. bio poslanik AKP u turskom parlamentu. Bio je predsednik Spoljnopolitičkog odbora i jedan od najistaknutijih predstavnika spoljne politike u Erdoganovoj partiji. Mnogi su ga videli čak i kao budućeg ministra inostranih poslova svoje zemlje. A onda ga je Erdogan odbacio.

Na parlamentarnim izborima 2011. nije više bio na listi kandidata. U intervjuu za nemački časopis Cajt Kiniklioglu je nedavno dao vrlo poučan portret svog bivšeg pokrovitelja. Prema njegovim rečima, Erdogan je do 2010. bio „impresivno dobar“, u tome da „bude strpljiv i ne pokazuje svoje pravo lice. Trudio se da nas pridobije, u vreme kada je morao da stekne legitimitet u zemlji i inostranstvu“.

Nakon uspeha ustavnog referenduma od septembra 2010, koji je Erdoganu dopustio da reorganizuje pravosudni sistem, šef AKP se potpuno promenio, tvrdi Kiniklioglu.

„Bila je to njegova pobeda nad starim vlastodršcima i kraj njegove otvorene vladavine spremne na kompromise.“ Erdogan je posle toga svoju partiju očistio od potencijalnih kritičara. Ko god je znao strane jezike ili bio otvoren i liberalan, uklonjen je iz partijskih redova. „Na mesto tih ljudi došli su mlađi, veći islamisti, a pre svega odani Erdoganu. Oni koji nisu postavljali nikakva pitanja.“

Redžep Tajip Erdogan; Autor: AP

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Redžep Tajip Erdogan; Autor: ReutersSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Redžep Tajip Erdogan; Autor: ReutersSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Redžep Tajip Erdogan; Autor: ReutersSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Redžep Tajip Erdogan; Autor: ReutersSvet

KORAK NAPRED ZA PRAVA ŽENA: U Jordanu ukinut zakon po kom žena mora da se uda za svog silovatelja

Ostale vesti iz rubrike Svet
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS