Svet

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Tajna sudbina Roberta Levinsona: ​Agent CIA kome se u Iranu gubi svaki trag

Knjiga „Iščezao: američki špijun koji je nestao u Iranu“ daje odgovore na intrigantna pitanja vezana za aferu koji je umalo rasturila CIA

Objavljeno: 17.02.2017. 11:41h
Foto: Robert Levinson; Autor: Reuters
Robert Levinson, agent FBI u penziji, pre devet godina je nestao na ostrvu Kiš, svojevrsnom Velikom Kajmanu u Iranu, gde često dolaze trgovci oružjem, falsifikatori, krijumčari i, naravno, špijuni. Gotovo je sigurno da su ga kidnapovali iranski operativci. Godine će proći pre nego što na videlo dospe istina da je Levinson radio za jednu grupu u CIA koja se bavila analizom i nije imala šta da traži u vođenju špijuna amatera.

Sve ovo - i mnogo, mnogo više o „slučaju Levinson“ - pronašao je i sklopio u celinu istaknuti reporter lista Njujork tajms Bari Majer u svojoj knjizi „Iščezao: američki špijun koji je nestao u Iranu“. Sudeći po Majerovom opisu, ukoliko je ikad postojao slučaj koji bi mogao rasturiti CIA, pa da se započne nešto novo, to bi mogla biti afera „Levinson“.
 
ČITAJTE ŠTAMPANO IZDANJE NA NOVINARNICA.NET - 1,33 EUR ili 160 RSD

Dugo je već istina o Levinsonovom nestanku bila jedna od najbolje čuvanih vašingtonskih tajni. Po zvaničnoj verziji, Levinson, stručnjak za organizovani kriminal koji je radio kao „slobodnjak“ nakon odlaska u penziju iz FBI 1998, bio je angažovan zbog „privatnog posla“ u vreme odlaska na Kiš. U tome je bilo tek malo istine: Levinsonov „privatni posao“ bio je špijuniranje za CIA. Nekadašnji federalac je za paravan smislio čak sopstvenu priču: istražuje slučaj falsifikovanih cigareta u Iranu, u ime firme „Britiš ameriken tobako“ (BAT), bivšeg klijenta. Sastavio je i pismo, svoje lažno naimenovanje, na memorandumu BAT.

Istina je bila, međutim, da je Levinson na Kiš otišao u nadi da će za doušnika pridobiti Dauda Salahudina, rođenog u Sjedinjenim Državama i begunca koji je pre više decenija ubio jednog iranskog disidenta u ezgilu, nedaleko od Vašingtona DC. Mali broj reportera koji se bave pitanjima nacionalne bezbednosti konačno je saznao da je Levinson radio za analitičare CIA koji su se otrgli kontroli i prekršili agencijska pravila koristeći ga kao špijuna, da su zvaničnici agencije navodno lagali kongresne predstavnike o tom slučaju, te da su neke osobe bile otpuštene zato što su prekoračile ovlašćenja. Premda nepotpuna, bila je to sjajna priča.
 
ZATAŠKAVANJE

Krajem 2013. godine, međutim, pošto se nije desio pomak u „slučaju Levinson“, a „mirisalo“ je na zataškavanje, agencija Asošijejted pres i list Vašington post objavili su istinitu priču. Novinari Met Apuco i Adam Goldman napisali su da je En Jablonski, veoma cenjena viša analitičarka CIA, Levinsonu ponudila da šalje izveštaje grupi (CIA) za nezakonite finansijske transakcije. Grupa je pratila trgovinu oružjem na crnom tržištu i pranje novca. Šest meseci posle Levinsonovog nestanka, vrlo visoki zvaničnik CIA izjavio je Senatskom komitetu za obaveštajne poslove da „nisu ništa znali o toj epizodi“, piše Majer.

Ali da li je iko u CIA dao zeleno svetlo za njegovu misiju u Iranu? „U decembru 2005, dok je Bob ubeđivao En u vezi s poslovima koje bi mogao preuzeti kad mu ugovor s CIA bude odobren“, piše Majer, „uputio joj je dugačak dopis o potencijalu koji bi Daud imao kao informant.“ Međutim, interna istraga CIA sprovedena nakon njegovog nestanka „nije našla ‘oružje koje se dimi’“, rekao je jedan istražitelj CIA Levinsonovoj ženi Kristini.

„Ako ljudi iz agencije ikad progovore - ili budu prisiljeni tako da učine - možda ćemo dobiti odgovor na to pitanje“, kaže Majer. „Ali... nema ničega u dokumentima koje sam pregledao što bi ukazalo da je iko u CIA Levinsonu ikad sugerisao... da se povuče.“

Levinson je zapravo obigrao zemaljsku kuglu za En Jablonski i „zatrpao“ je desetinama izveštaja, piše Majer, a „teme su obuhvatale od kriminala u Rusiji do krijumčarenja narkotika, i ilegalne trgovine oružjem“. Bila je oduševljena. Prenela mu je imejl-poruku šefa njene jedinice, Tima Sampsona. „Ovaj tip je vražji zlatni rudnik.“ Ali je takođe znala da je vođenje agenata protivno pravilima agencije „zato što smo mi samo ‘analitički pogon’“. Čak je poslala i imejl Levinsonu, upozoravajući ga da njihovi finansijski aranžmani ostanu „samo među nama, devojkama“ i da svoje obaveštajne izveštaje Fedeksom šalje na njenu kućnu adresu, a ne na kancelariju.

Ipak, smetalo joj je što mora da izbegava „da razljuti ljude koji bi trebalo da prikupljaju ovu vrstu materijala za nas, ali su prezauzeti skakanjem kroz birokratske obruče i pravdanjem“, pisala je Levinsonu. „Ljudi“ na koje je En Jablonski mislila bili su oni u Direktoratu za operacije CIA, odgovorni za regrutovanje i vođenje inostranih špijuna. S njene tačke gledišta, nisu pribavljali ništa korisno o tajnovitoj mreži nuklearnih snabdevača i perača novca u Iranu.

Robert Levinson; Autor: AP

CRNA RUPA

Analitičare je dugo sekiralo hvalisanje i milostivost koje su špijunski krugovi pokazivali prema njima. Ali s usponom Al Kaide devedesetih, žene-analitičari u oblasti terorizma naročito su ispoljile dar za „povezivanje tačkica“. Posle napada 9. septembra 2001. preuzele su vodeću ulogu u traganju za Osamom bin Ladenom. Šef ogranka koji je nadgledao Grupu za nelegalne finansijske transakcije, piše Majer, sazvao je sastanak i „izjavio da će oni pod njegovim budnim okom ‘uništiti’ svoje rivale u tajnom delu agencije“.

Godinama su anonimni izvori CIA govorili - a predstavnici CIA negirali - da Iran predstavlja crnu rupu. Tako su 2006, kad je Levinsona angažovala En Jablonski, rukovodioci CIA bili skoro histerični zbog praznina u obaveštajnim podacima u vezi s iranskim nuklearnim planovima i operacijama u Iraku, okupiranom od Sjedinjenih Država. Levinson je bio njihov čovek - ili barem jedan od njih.

Vraćajući se sa sastanka u sedištu CIA održanom juna te godine, nekadašnji agent FBI živahno je hodao, seća se njegova dugogodišnja prijateljica Ajra Silverman, novinarka koja je u penziju otišla s TV mreže NBC nakon slavne karijere. Dok su sedeli za ručkom, Levinson je pričao o svom sastanku u Lengliju. „Iran“, rekao je, „predstavlja specijalitet dana.“

Silvermanova je 2002. godine bila u Teheranu i intervjuisala odbeglog ubicu Salahudina, i ostali su u kontaktu. Pokazivao je znake nezadovoljstva iranskim režimom. Možda je bio spreman da se nagodi sa Sjedinjenim Državama. Levinson se nadao da je tako. Svakako je bio odlučan da to istraži.


PIŠE Džef Stajn
 
KliknitePrevucite za sledeću vest
Povezane vesti
Robert Levinson; Autor: ReutersSvet

TUSK NAKON SASTANKA SA TRAMPOM: Nismo našli zajednički jezik oko više pitanja

Robert Levinson; Autor: ReutersSvet

​PROCURILI TRANSKRIPTI: Tramp hvalio Duterteov nasilni obračun sa dilerima i odao nove poverljive informacije

Robert Levinson; Autor: ReutersSvet

REZULTAT TRAMPOVE POSETE BRISELU: NATO se pridružuje borbi protiv Islamske države

Robert Levinson; Autor: ReutersSvet

PROKOCKANO POVERENJE: Policija Mančestera otkazala saradnju sa SAD zbog curenja informacija

Inicijalizacija u toku...
Ostale vesti iz rubrike Svet
Robert Levinson; Autor: ReutersSvet

U KANCELARIJU SA SVOJIM LJUBIMCEM: Mačke kao terapija protiv stresa na poslu

Robert Levinson; Autor: ReutersSvet

​TRAGEDIJA SAMOUNIŠTENJA: Kako su Amerika i Rusija vodile nuklearni rat... same protiv sebe (FOTO, VIDEO)

Robert Levinson; Autor: ReutersSvet

VIŠE OD POLITIKE: Masovna tuča pristalica i protivnika Erdogana ispred ambasade u Vašingtonu (VIDEO)

Robert Levinson; Autor: ReutersSvet

PREDSEDNIČKI IZBORI U IRANU: Hasan Rohani favorit za šefa države (FOTO)

PRATITE NAS

Pratite našu Facebook stranicu.