BLISKI ISTOK

HLADNI RAT ŠIITA I SUNITA: Zašto su Iran i Saudijska Arabija agresivniji nego ikad

Od tri neuralgične tačke sveta, Bliski istok je najranjivija. Sve ukazuje da bi Arapi i Iranci morali da preispitaju osnovu međusobnih odnosa

Objavljeno: 22.03.2017. 13:00h
Foto: Reuters, Iranski vojnici
Došlo je vreme da o bezbednosti Bliskog istoka više ne odlučuju samo arapske zemlje i Izrael i njihov decenijski konflikt. Na sceni su se pojavili novi regionalni igrači.

Bliski istok je najveći deo druge polovine prošlog veka proveo u atmosferi Hladnog rata i raznih konflikta, uključujući i regionalne, ali balans snaga počeo je brzo da se menja kao posledica Arapskog proleća i, posebno, direktnog vojnog uključivanja Rusije u konflikt u Siriji gde brani režim predsednika Bašara al Asada.
 


Amerikanci mnogo ne zaostaju, što vazdušnim kampanjama po Iraku i Siriji, što stalnim povećanjem broja savetnika na terenu, kojima su se, u pripremama za napad na sedište "Islamske države" u sirijskom gradu Raki, priključili i marinci.

Novo, u odnosu na ranija vremena, su aktivnosti Irana i Turske koje se sve dublje ukopavaju na bliskoistočnom poligonu, očekujući dobitke u budućnosti i pažljivo motreći na poteze rivala. Novcem i oružjem umešane su i neke države Zaliva, iako su geografski udaljene od epicentra.
 
RAT U SIRIJI JE ODLUČUJUĆI

Sve to sirijski konflikt čini odlučujućim za budućnost čitavog regiona čiji se razni, mahom sukobljeni interesi, susreću upravo na bojištu Sirije. Jedna od ključnih dimenzija te budućnost tiče se odnosa Arapa i Irana, države koju je u orbitu regionalne sile direktno lansirala američka invazija Iraka 2003. godine.

Oni na zapadnoj strani Arapskog zaliva – kako ga zovu – uporno optužuju državu na istoku Persijskog zaliva – kako mu je svetski priznato ime – za pokušaje izvoza Homeinijeve revolucije, mešanja u poslove regiona i pokušaja njegove destabilizacije. Iran je, tvrde, postao ekstremistička država koja u tom duhu želi da inspiriše region i poziva na savezništvo razne šiitske grupe razbacane po arapskom svetu.

Arapi Iran doživljavaju kao pretnju bezbednosti čitavog Bliskog istoka. Vrhunac je kontaminirajuće rivalstvo Irana i Saudijske Arabije, zaštitnika dva najveća ogranka islama – većinskih sunita i šiita koji čine oko 13 procenata muslimanskog sveta.

Reuters, Iranka prolazi pored murala Ajatole Homeinija u Teheranu

Kraj uspešne saradnje dve zemlje u vremenima blagodeti od nafte i prisne saradnje sa SAD-om označen je dolaskom na vlast ajatolaha Homeinija 1979. koji je pozivao na rušenje „ogavnih i bezbožničkih vehabija“ koje oličava kuća Sauda. Iako suočeni sa sličnim domaćim problemima, arherivali su svoju borbu za nadmoć preneli na frontove širom regiona.

Dok se Bliski istok dramatično menja, gde god da se pogleda, Teheran i Rijad stoje iza najmanje jednog od aktera lokalnih konflikta. Od Iraka, koji je pod snažnim uticajem Irana, do Libana, gde su šiitski Hezbolasi najsnažnija grupa etnički i verski podeljene zemlje.

Iran uticaj među Palestincima širi preko Hamasa prouzrokujući konflikte sa Egiptom. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima proglašen je za okupatora zbog tri ostrvca u Zalivu, a tvrdi se da preti Bahreinu i Kuvajtu. Teheran je optužen da stoji iza pobune Huta u Jemenu.

Saudijska Arabija, gde šiiti čine oko deset odsto stanovništva, prekinula je prošle godine diplomatske odnose pošto su Iranci – besni zbog egzekucije jednog šiitskog sveštenika u Saudijskoj Arabiji – pokušali da zapale saudijsku ambasadu u Teheranu i konzulat u Mašadu.

Reuters, Jemenski pobunjenici Huti

NEOPHODNOST ZBIJANJA REDOVA

Kakav je odgovor Arapa na iranski izazov? Jedno vreme su analitičari u političke klasifikacije regiona ubacili termin „uplašene arapske države“, one koje su dospele na prvu liniju iranske namere da se stvori „šiitski polumesec“, ali su nespremne na konflikt sa Teheranom.

Druga opcija je konfrontacija, što je teza onih arapskih komentatora koji su uvereni da će se ono od čega Arapi strahuju danas dogoditi sutra, pošto Iran nastavlja da širi svoj uticaj po arapskom svetu.

Ali, pošto je propala inicijativa Egipta o stvaranju zajedničke arapske armije – koja bi jedina eventualno mogla da ostvari želje arapskih jastrebova – razumni političari, diplomate i stratezi ukazuju na neophodnost zbijanja arapskih redova kako bi „svoje strateške interese zaštitili od dolazećih izazova i rizika“, kako kaže bivši generalni sekretar Arapske lige Amr Musa.

Saudijski kralj Salman i egipatski predsednik Abdel Fatah al Sisi, Foto: Reuters

U nedostatku zajedničkog arapskog odgovora, pokrenut je mini Hladni rat koji nosi opasne potencijale. Bliski istok je, uz Ukrajinu i tenziju u Južnokineskom moru, jedini koji može da zapali čitav svet.

Što se Ukrajine tiče, Nemačka i druge zemlje Evropske unije – ne računajući države Baltika i Poljsku – apsolutno su protiv zaoštravanja odnosa sa Rusijom oko Krima. U Americi prevladava stav administracije Donalda Trampa da Ukrajina treba da bude neka vrsta sanitarnog kordona, ako ne i most za saradnju sa Vladimirom Putinom, a ne front Trećeg svetskog rata.

Na Dalekom istoku, SAD i regionalni saveznici teško da bi dopustili da konflikti sa Kinom izazvani teritorijalnim razmiricama prerastu u ozbiljnu konfrontaciju. Peking je jasno dao do znanja da nikome neće dopustiti da osporava njegov suverenitet, ali i Kinezi se drže opreza.

Od tri neuralgične tačke sveta, Bliski istok je najranjivija.

Reuters, Vladimir Putin i Bašar al Asad

NOVI SISTEM BEZBEDNOSTI

Američka spoljna politika u regionu se preispituje. Administracija u Vašingtonu još se nije odredila prema najosetljivijim pitanjima. Arapi su nestrpljivi, ali i zabrinuti. Izrael ima svoje kalkulacije: najpoželjnije bi bilo da sunitski Arapi uđu u još oštriju konfrontaciju sa šiitskom Islamskom Republikom koja je u Izraelu označena kao „egzistencijalna pretnja“ jevrejskoj državi.

Kada se u jednačinu ubaci i Turska, koja se, kao i Iran, direktno vojno angažuje po Iraku i Siriji pokušavajući da blokira bilo kakav politički uspon Kurda, sve premise bliskoistočnog hladnog ili vrućeg rata su tu.

Budućnost odnosa Irana i Arapa najviše zavisi od država Zaliva. Konzervativne monarhije sa „prve linije“ tradicionalno su se u zaštiti od Irana oslanjale prvo na Britance, potom Amerikance. Danas, posebno od kako su velike sile 2014. potpisale nuklearni sporazum sa Teheranom, osećaju se ranjivije i nesigurnije.

AP, Bazar u Teheranu

Zalivske zemlje ne veruju u ideju da bi sporazum mogao da bude šansa za uspostavljanje novog sistema bezbednosti u Persijskom zalivu kako bi se popravili odnosi Arapa i Irana i kako bi se otvorio dijalog.

„Dijalog sa Iranom je nerealna ideja“, piše bivši glavni urednik Ašar Al-Avsata Salman al Došari.

„Ponavljanje termina kao što su otklanjanje političkih razlika pregovorima i dijalogom je u principu korektno, ali u praksi neostvarljivo kada jedna strana ne odustaje od svoje agresivne politike koja je postala strukturni deo prirode njenog političkog sistema, i kada ona želi da dijalog otvori sa pozicije da su njene milicije – rasute svuda po regionu – nedodirljive.“

Reuters, Podzemni depo u kojem se nalaze iranski balistički projektili

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Reuters, Iranski vojniciSvet

ROK OD 60 DANA ZA DOGOVOR: Katar podneo žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji

Reuters, Iranski vojniciMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Seljak je branio grudu, ćerko! Zašto se Vladimir Vukosavljević preganja sa mnogima u požarevačkoj Burjan mali

Reuters, Iranski vojniciSvet

TERORISTIČKI NAPAD U KABULU: Ubijeni svi napadači, Islamska država preuzela odgovornost (FOTO)

Reuters, Iranski vojniciSvet

ZACEMENTIRALI PRISUSTVO NA MEDITERANU: Rusija ostaje u sirijskoj vojnoj bazi još najmanje 49 godina

Ostale vesti iz rubrike Svet
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS