DRUŠTVO

OVO JE PRESTONICA NASILNE SMRTI: Na 8 odsto svetske populacije - 33 odsto ubistava! (UZNEMIRUJUĆI FOTO)

Stopa ubistava u određenim zemljama Latinske Amerike toliko je visoka, da život gubi više ljudi nego u zemljama kao što su Sirija ili Avganistan

Objavljeno: 23.03.2017. 11:55h
Foto: Bande u El Salvadoru; Autor: Reuters
Ubistva su u Karakasu rutinska stvar. Tokom prošle godine, ovaj grad je poneo neslavno zvanje svetske prestonice ubijanja, sa stopom od 120 nasilnih smrti na 100.000 stanovnika. To je 20 puta više od svetskog proseka. Ipak, ni tu nije reč o zvaničnim brojkama, koje venecuelanska vlada ne objavljuje već više od jedne decenije.

Kakve god one zaista bile, prosečan stanovnik Karakasa poznaje barem jednu osobu koja će nastradati nasilnom smrću. Po istraživanju sprovedenom prošle godine, dve trećine stanovnika Venecuele prijavilo je ubistvo koje se u njihovom kraju desilo tokom poslednjih 12 meseci. Ne možemo ih kriviti što se plaše za svoj goli opstanak. 
 


Venecuela nije jedina latinoamerička država koju trpi pod terorom smrtonosnog nasilja. Uprkos neverovatnom padu stope ubistava koji je zabeležen tokom nekoliko proteklih decenija, Kolumbija je još uvek jedna od zemalja s najvećim apsolutnim brojem nasilnih smrti. Njihov sused, Brazil, država je s navećim brojem ubistava na svetu, preko 56 000 godišnje. Preko 80% Brazilaca strahuje od nasilne smrti. U Centralnoj Americi situacija je slična. Trećina stanovnika Salvadora i Hondurasa prijavila je skorašnje ubistvo u svom kraju stanovanja. 
 
Širom Latinske Amerike prerana smrt sustiže mlade. Na svakih 15 minuta, jedan Latinoamerikanac, najčešće adolescent, biva ubijen. To nas dovodi do broja od 400 smrti dnevno, odnosno 140 000 na godišnjem nivou. U nekim državama kontinenta, ubistvo je glavni uzrok smrti mladih muškaraca, ispred povreda na radu, raka, samoubistva, i bolesti.

Preko tri četvrtine ubistava izvrši se vatrenim oružjem, što daleko nadmašuje svetski prosek. Paradoksalno, ovakva praksa nasilja opstaje uprkos impresivnom napretku u pogledu smanjivanja stope siromaštva, odnosno unapređivanja obrazovanja, zdravstvene zaštite, i standarda života uopšte. 

Stopa ubistava u Latinskoj Americi ostaje visoka u vreme kada ona opada na svim drugim mestima u svetu. Na region koji okuplja svega 8% svetskog stanovništva otpada 33% svetskih ubistava. Ukoliko stvari ostanu nepromenjene, očekuje se da će stopa ubistava skočiti sa 21,5 na 100.000, kolika je trenutno, na 35 na 100.000 do 2030. godine. Sedam država se izdvaja po ovom negativnom trendu: Brazil, Kolumbija, El Salvador, Gvatemala, Honduras, Meksiko, i Venecuela. Na njih otpada jedno od četiri ubistva u svetu na godišnjem nivou. 

Ubijeni gangster u El Salvadoru; Autor: Reuters

Ni oblasti pogođene ratnim razaranjima ne mogu da se mere s navedenim pokazateljima. Između 2001. i 2014. godine u Avganistanu je stradalo 26.000 civila. U istom periodu, ubijeno je 67.000 stanovnika Hondurasa, koji ima svega jednu trećinu broja stanovnika Avganistana. Brazil je u 2015. godini prijavio broj ubistava jednak zbirnom broju smrti u sukobima u Avganistanu, Iraku, i Siriji. 

Jedan od činilaca koji doprinose visokoj stopi nasilnih smrti jeste i nizak broj rešenih slučajeva ubistva. U Evropi i Severnoj Americi, oko 80% nasilnih smrti dobije svoj sudski epilog. U Japanu ova stopa dostiže neverovatnih 98%. U Latinskoj Americi, pak, ona leluja oko 20%. U Brazilu, Kolumbiji, Hondurasu, i Venecueli, preko 90% zločina sa smrtnim ishodom ostaje bez sudske kazne. Budući da su stradali mahom muškarci iz najsiromašnijih kvartova, njihovi slučajevi su veoma niskog nivoa prioriteta. Istrage se vode traljavo, ako ih uopšte i bude. Kao posledica toga, poverenje naroda u policiju i pravosudni sistem skoro da je u potpunosti nestalo. 

Ukoliko se išta pozitivno može reći o svemu navedenom, to je da postojeće stanje nije neizbežno. Postoje brojni primeri u kojima su gradovi, pa i čitave države, u potpunosti izmenile ovu surovu sliku. Trenutno u regionu Južne Amerike i Kariba postoji preko 90 različitih programa prevencije ubistava. Pojedine metropole poput Bogote, Ciudad Huareza, Medelina, i Sao Paola oborile su stope ubistava za preko 70% tokom protekle decenije. Iako je svaki od uspešno korišćenih programa unikatan, i neprimenjiv u drugim slučajevima, oni ipak dele neke zajedničke osobine. 

Bande u El Salvadoru; Autor: Reuters

Snažni lideri, naročito gradonačelnici, bili su na čelu ovih promena. Harizmatične ličnosti poput Antanasa Mokusa u Bogoti, Rodrdiga Gerera u Kaliju, i Serhija Faharda u Medelinu, primera radi, spojili su vizionarsko planiranje i pažljivo prikupljanje podataka sa odlučnim policijskim akcijama i socijlanim programima fokusiranim na kvartove s visokom stopom kriminaliteta. Smanjivanje broja ubistava učinili su svojim prioritetom. Povrh svega, oni su shvatili da ispravan pristup problemu podrazumeva razumevanje i kontrolu faktora rizika, primenu preventivnih mera, promovisanje alternativnih oblika ponašanja, osnaživanje pravosudnog sistema, i upotrebu čvrste ruke tamo gde je neophodno. 

Kako se pokazalo, smanjivanje stope ubistava ne samo da je izvodljivo, već i nužno. Šteta koju kriminalno nasilje nanosi ekonomiji Latinske Amerike je ogromna, i iznosi približno 3,5% BDP od 261 milijarde dolara godišnje. Posledice trošenja sredstava na privatno obezbeđenje i opadanja produktivnosti koja se dovodi u vezu s kriminalitetom su drastične i snažno se odražavaju na ekonomski razvizak država koje su ostvarile zapažene rezultate u odnosu na period autokratskih vlasti iz druge polovine prošlog veka.

Ukoliko bi stopa ubistava u Latinskoj Americi u narednih 10 godina bila prepolovljena to bi spasilo oko 413.000 života. Ukoliko bi takav uspeh postigle samo Kolumbija, El Salvador, Gvatemala, Honduras, Meksiko, Venecuela, i Brazil, to bi opet spasilo 365.000 života. Iako se takav cilj možda čini isuviše ambicioznim, za njega je potrebno smanjivanje stope nasilnih smrti od svega 7,5% godišnje, što je više nego ostvarivo. Budući da tri četvrtine stanovništva Latinske Amerike živi u gradovima, treba početi od najvećih urbanih centara. 

Ubijeni gangster u Venecueli; Autor: Reuters

Kako se planirano može ostvariti? Za početak, vlasti se moraju fokusirati na oblasti u kojima su nasilni zločini najučestaliji. Ovaj tip kriminaliteta je često usko geografski određen, vezan za pojedine oblasti i krajeve u kojima živi siromašno, slabo obrazovano stanovništvo. Procena vezana za teritoriju pet latinoameričkih država, navodi da se 50% zločina odvilo na svega 8% teritorije. Dobro osmišljeno i primenjeno delovanje policije u ovim žarištima pokazalo bi se kao veoma efikasno. Iako kontroverzna, primirja s pojedinim bandama se mogu pokazati kao dobar početni korak u široj strategiji prevencije nasilja.  

Redukcija stope ubistava mora da se proglasi prioritetnim ciljem, a ne željenim efektom ovakve politike. Mnoge nacionalne i lokalne službe borbu protiv kriminaliteta još uvek mere brojem zaplenjenog oružja, odnosno količinom zaplenjenih narkotika. Kako se na osnovu istih parametara nagrađuju uspešni službenici, policija je sklona zanemarivanju borbe protiv ubistava. 

Da bi se postigli željeni rezultati, vlasti moraju da povrate narušeno poverenje stanovništva u policiju. Kvartovi s najvećom stopom nasilnih zločina su upravo oni čiji stanovnici najmanje veruju organima reda. 

Venecuelanski gangster se oprašta od svog brata; Autor: Reuters

Problemski orjentisan rad policije podrazumeva strategiju u kojoj su službenici fokusirani na pronalaženje šablona u nasilnim zločinima i efikasno reagovanje u skladu s tim nalazima. Takav rad policije dovodi do redukcije nasilja uopšte, a posebno onog sa smrtnim ishodom.

Vlasti latinoameričkih država moraju da se okrenu i dugoročnom planiranju. U današnjoj omladini nalaze se brojni budući zločinci. Edukacija i zapošljavanje ključni su činioci u određivanju sudbine mladih muškaraca. Istraživanja pokazuju da rast stope nezaposlenosti od 1% dovodi do rasta stope ubistava od 0,34%. U Medelinu, ta stopa dostiže 0,4%, a ni druge u regionu stanje nije bitno drugačije. 

Konačno, potrebno je stvoriti kulturu prevencije. Ona podrazumeva vrednovanje razvoja pojedinca u ranom detinjstvu i investiranje u edukaciju roditelja. Najuspešniji programi redukcije nasilja fokusiraju se ne samo na prostornu prevenciju, već i na programe odgajanja dece samohranih majki, kao i na razvoj sportskih i rekreativnih programa za decu i omladinu. 

Mališani koji se sistematski zanemaruju i ostavljaju izloženi lošem uticaju sredine verovatno će kad porastu završiti u zatvoru. Mere prevencije su ekonomski isplative i donose rezultate koji prevazilaze redukciju stope nasilnih zločina. Lek je poznat, vreme je da ga Latinska Amerika konačno uzme. 

 

(Foreign Affairs)
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Bande u El Salvadoru; Autor: ReutersSvet

MADURO HAPSI OPOZICIJU U VENECUELI: Briga me šta SAD misle!

Bande u El Salvadoru; Autor: ReutersMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Zid novinarskog plača: Istraga s predumišljajem

Bande u El Salvadoru; Autor: ReutersMagazin

NEWSWEEK S VUKAŠINOM VOLFOM MINIĆEM: Šibicari iz visokog društva

Bande u El Salvadoru; Autor: ReutersSvet

ODGOVOR RUSIJE NA AMERIČKE SANKCIJE KAO BUMERANG: Nova mera pogodiće upravo ruske državljane

Ostale vesti iz rubrike Svet
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS