Svet

NEVEROVATAN DEMOKRATSKI EKSPERIMENT: Kako je Rusija u 12. veku uspostavila vladavinu naroda

Oba demokratski uređena "polisa" nalazila su se na samoj granici ruskog sveta i bili su prinuđeni da vode česte ratove protiv Šveđana, Letonaca, Litvanaca

Objavljeno: 25.03.2017. 06:00h
Foto: Trg u Novgorodu; Izvor: Wikipedia Creative Commons
Pogrešno bi bilo pretpostaviti da će apetit za demokratijom u Rusiju doći spontano, vremenom. Doći će samo u slučaju da građani osete da je njihov glas zaista važan. Takvu lekciju savremena Rusija može da nauči od istorijskog fenomena demokratskog uređenja srednjovekovnih Novgoroda i Pskova. 

Obeležavajući stotu godišnjicu Oktobarske revolucije, u Rusiji se vodi debata o periodu između februara i oktobra 1917. godine u kome je, prema mišljenju pojedinaca, vladala demokratija za koju je tadašnja država bila nespremna. Ipak, ne radi se o prvom istorijskom primeru uspešne primene demokratije i njenih institucija na ruskom tlu.  
 


Zamislite mesto na kome ljudi mogu slobodno da biraju političke i verske vlasti, imaju obavezu održavanja sopstvenih gradova, i težnju da izglade klasne razlike. Takvo mesto postojalo je u dvanaestovekovnoj Rusiji, u gradovima Novgorod i Pskov. Bili su to napredni trgovački polisi na severozapadu zemlje koji se, nažalost, retko pominju u razgovorima koji Rusiju predstavljaju kao istorijski osuđenu na autokratiju i odsustvo vladavine prava. 
 
PRIČA O DEMOKRATIJI O NOVGORODU I PSKOVU

Nakon analiziranja političke organizacije Novgoroda i Pskova u 12. veku, osvrćući se na široko učešće ljudi u političkom životu i organizaciji gradske uprave, kao i na prava i slobode koje su građani uživali, čovek mora da se zapita: kako je Rusija postigla takav stepen demokratičnosti u tako dalekoj prošlosti? 

Republika Novgoroda uopšte nije bila mala. Njena teritorija pokrivala je čitav severni deo današnjeg evropskog područja Rusije. Ipak, većina gradskih centara nalazila se oko puteva koji su povezivali vikinški sever i vizantijski jug. Ostatak zemlje bio je slabo naseljen. 

Pskov je bio manji, ali veoma slično ustrojen, delimično i zato što je period svoje istorije proveo kao sastavni deo Novgorodske republike, da bi ga kasnije pripojilo Moskovsko vojvodstvo.  

Oba polisa nalazila su se na samoj granici ruskog sveta i bili su prinuđeni da vode česte ratove protiv Šveđana, Letonaca, Litvanaca. Samo protiv Švedske vođeno je 26 ratova za svega tri veka. Obema državama upravljala je skupštinska ogranizacija koja se zvala Veće. Svi punoletni muškarci imali su prava da uzmu učešća u njegovom radu.  

Prinčevi su upravljali Većem poput tehnokratka 21. veka. Njihovu vlast je ograničavao „pakt“ koji su potpisali s narodom, koji im je čak zabranjivao da se nastane u samom centru grada. Umesto toga, živeli su u prigradskom naselju koje je po njihovoj dinastiji ponelo ime Rjurikovo gorodište. 

Iako je izvršna vlast formalno bila u prinčevim rukama, suštinsku nadležnost  on je delio sa savetom plemstva i novgorodskim arhiepiskopom.Ovaj arhiepiskom zvanično nije bio najveći crkveni velikodostojnik u Rusiji, ali je veštim manevrisanjem uspeo da izbori nezavisnost od kijevskog mitropolita. 

Veće u Pskovu; Izvor: Wikipedia Creative Commons

Njega je biralo Veće, dakle sam narod. Ovakva praksa nije bila samo mrtvo slovo na papiru, već je dosledno primenjivana i tek nakon izbora u Novgorodu, arhiepiskop bi mogao da bude hijerotonisan u Kijevu. Veće je moglo  ne samo da bira, već i da smenjuje crkvene velikodostojnike, o čemu svedoči i jedan bizaran slučaj iz 1228. godine, kada je arhiepiskop proteran iz grada zbog veoma kišne godine. 

U pogledu verske samostalnosti, Novgorod je otišao dalje nego bilo koje drugo mesto tog vremena. Ipak, nesporan je bio uticaj plemstva na kretanja u običnom narodu koji je često bivao ostavljan izvan glavnih tokova odlučivanja. 

Prema rečima Dmitrija Likačeva, ruskog medievaliste i lingviste, crkvena organizacija oslikava demokratizaciju svakodnevnog života. Starije crkve građene su tako da je deo za hor bio odvojen od dela za obične vernike, ali od 12. veka nadalje, takva praksa nestaje. 

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Trg u Novgorodu; Izvor: Wikipedia Creative CommonsMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Kultura sećanja i zaborava: Ručak u mrtvačnici

Trg u Novgorodu; Izvor: Wikipedia Creative CommonsMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Radina Vučetić: Cenzura je jača nego u Titovo vreme

Trg u Novgorodu; Izvor: Wikipedia Creative CommonsMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Gastarbajteri - Jugosi nakon Jugoslavije

Trg u Novgorodu; Izvor: Wikipedia Creative CommonsMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Travestija u srpskoj umetnosti: Od podsmeha do razumevanja

Ostale vesti iz rubrike Svet
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS