Svet

NOVI TRAMPOV ZAOKRET: Krupnim koracima ka vojnim intervencijama

Iako je tokom kampanje kritikovao Baraka Obamu i Hilari Klinton za vojne intervencije po svetu, Donald Tramp već kreće njihovim stopama

Objavljeno: 15.04.2017. 06:00h
Foto: Američki predsednik Donald Tramp u Kongresu; Izvor: Reuter
Odluka Donalda Trampa da američke snage ispale desetine raketa na vazdušnu bazu sirijskih snaga – u znak odmazde za napad hemijskim oružjem za koje SAD krive režim Bašara el Asada – jedan je od najznačajnijih poteza njegove dosadašnje vladavine i, na neki način, predstavlja najveće iznenađenje. 

Početak Tramovog mandata obeležila je konzistentnost njegove retorike u kampanji i delovanja kao predsednika, uključujući ukidanje regulativa o zaštiti životne sredine, pokušaj da se uvede zabrana ulaska u Ameriku građanima muslimanskih zemalja i agresivno sprovođenje imigracionog zakona.

Kampanju je, međutim, vodio kao neko kome je "Amerika na prvom mestu" i ko će izbegavati da naciju uvodi u sukobe po svetu. 
 


"Jednog dana bombardujemo Libiju i oslobađamo se diktatora kako bismo omogućili građanima demokratiju, a sledećeg dana gledamo kako ti isti građani pate dok im se zemlja raspada", rekao je Tramp aprila 2016. u govoru kojim je naznačio svoju spoljnu politiku.

"Mi smo čovečna nacija, ali su nam intervencije Obame i Hilari Klinton ostavile slabost, zbunjenost i nered." 

Posledice hemijskog napada u Siriji; Autor: AP

Kada je potpredsednik Majk Pens u kampanji govorio da Amerika treba da zauzme čvršći stav protiv Asadovog režima, Tramp je to odbacio rekavši da se "Sirija bori protiv Islamske države (ID)". U intervjuu za Gardijan, tadašnji predsednički kandidat je izjavio da se treba fokusirati na ID, a ne na Siriju. 

Istu retoriku je nastavio i posle izbora, pa je koliko prošle nedelje rekao: "Nisam, i ne želim da budem, predsednik sveta". 

SLAGANJE SA HILARI 

Vazdušni udari koje je sada naredio predstavljaju zaokret u stavovima i najavljuju agresivniju spoljnu politiku. Možda su se okolnosti promenile, pa je i Tramp.

Možda se osetio primoranim da deluje, jer se upotrebom hemijskog oružja "prešlo mnogo, mnogo granica", ali bi se tada odmah vratio na nacionalnu bezbednost o kojoj je govorio prošle i pretprošle godine, pa bi ovaj vojni odgovor bio istaknut kao presedan. 
 
Tramp je, međutim, veče posle napada udare opisao kao deo politike "Amerika na prvom mestu", jer je vitalni interes nacionalne bezbednosti Amerike da spreči i osujeti širenje i upotrebu smrtonosnog hemijskog oružja: "Izbeglička kriza se produbljuje, a region nastavlja da se destabilizuje, što predstavlja pretnju po SAD i saveznike". 

Bez obzira na formulacije, bombardovanje sirijske baze bilo je akcija da se pomogne Sirijcima koji nisu u savezu sa Asadom, što je istovremeno bioi human potez – "prelepe bebe su surovo ubijene", kako je rekao Tramp – i intervencionizam.

Tramp do sada nije tako govorio o spoljnoj politici, a sam čin je na neki način predstavljao američko delovanje u svojstvu svetskog lidera, svetskog policajca, što je kontradiktorno onome što je do nedavno govorio. 
 
Dovoljan dokaz da je u pitanju odstupanje od uobičajene retorike predstavljaju oni sa kojima predsednik slaže: Hilari Klinton je rekla da Amerika treba da bombarduje sirijske aerodrome nekoliko sati pre nego što se to i desilo.

Tramp je tokom kampanje napadao Klintonovu da jedva čeka da upotrebi vojnu silu i redovno odbacivao njene stavove o svetskim pitanjima. "Zbog Sirije ćemo završiti u trećem svetskom ratu ako budemo slušali Hilari Klinton", rekao je u oktobru. 

PREDSEDNIČKI ČIN 

Iako iznenađujuća, Trampova odluka je takođe značajna iz najmanje nekoliko razloga, a jedan je prekid obazrivije politike Baraka Obame, koji je takođe razmatrao vazdušne udare na Siriju, ali je odustao.

Takođe, Asadov režim sarađuje blisko sa Rusijom, a Tramp je trpeo kritike da je previše popustljiv prema Rusima, što znači da je bar u ovom slučaju zauzeo čvrst stav protiv interesa Moskve. 

Treće, vojni udari su izvedeni bez autorizacije UN, saradnje sa drugim državama ili formalnog odobrenja Kongresa, zbog čega je Tramp pretrpeo kritike iz nekoliko pravaca. Čak je i republikanski senator Rend Pol rekao da je za napade potrebna autorizacija Kongresa. 

Posledice hemijskog napada u Siriji; Autor: AP

Nije još jasno kako će javnost reagovati na Trampov potez. Anketa CBS Njuza i Njujork Tajmsa iz 2013. pokazala je da većina Amerikanaca (57%) smatra da SAD ne treba da intervenišu u Siriji.

U Galupovom prošlogodišnjem istraživanju, 34% ispitanika je smatralo da SAD treba više da se umešaju u rat u Siriji, ali je većina i dalje mislila da učešće treba da bude na istom ili manjm nivou.

Ipak, oba istraživanja sprovedena su dok je Obama bio u Beloj kući i različiti pogledi na njega i Trampa mogu uticati na to kako Amerikanci gledaju na politiku prema Siriji, a fotografije dece ubijene u hemijskom napadu mogu takođe izmeniti javno mnjenje. 
 

Na kraju, autorizacija vojne akcije dok se obraćate naciji predstavlja pravi predsednički čin, našto što Tramp do sada nije radio.

To ga stavlja u centar delovanja, umesto da stvar prepušta Kongresu, a to komplikuje strategiju demokrata koji se generalno suprotstavljaju svemu što predsednik predloži. 

AMERIKA NA NOVOM TERENU 

Trampovu politiku ili mrze demokrate i republikanci, ili samo demokrate. Prve reakcije na vojne udare su pokazale da bi ovaj potez mogao da izokrene tradicionalne stranačke sklonosti, pa bi neki liberalniji republikanci mogli da budu protiv udara, a neki bivši Obamini saradnici da ih podrže. 

"Ispravno je pokazati Asadu da će, kada počini tako zastrašujuće zločine, za to platiti cenu", rekao je vođa demokrata u Senatu Čak Šamer u saopštenju posle napada.

"Trampova administracija je dužna da izađe sa strategijom i konsultuje se sa Kongresom pre nego što je sprovede u delo." 

Reuters, Zalihe hleba na razrušenoj ulici u Alepu

Šamer je pohvalio Trampa ("ispravna stvar") i kritikovao ga ("konsultovati se sa Kongresom"), što je verovatno najdvosmislenija izjava koju je izrekao o predsedniku ove godine.

Bar na kratko vreme, i Tramp i njegovi protivnici su se našli na novom terenu. 


(FiveThirtyEight) 
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Američki predsednik Donald Tramp u Kongresu; Izvor: ReuterSvet

MADURO HAPSI OPOZICIJU U VENECUELI: Briga me šta SAD misle!

Američki predsednik Donald Tramp u Kongresu; Izvor: ReuterMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Zid novinarskog plača: Istraga s predumišljajem

Američki predsednik Donald Tramp u Kongresu; Izvor: ReuterSvet

ODGOVOR RUSIJE NA AMERIČKE SANKCIJE KAO BUMERANG: Nova mera pogodiće upravo ruske državljane

Američki predsednik Donald Tramp u Kongresu; Izvor: ReuterSvet

OZBILJNA I RASTUĆA PRETNJA: SAD i Japan strahuju od narednih poteza Severne Koreje

Ostale vesti iz rubrike Svet
Inicijalizacija u toku...
PRATITE NAS