Magazin

NEWSWEEK ISTRAŽUJE Gem, set, meč - prodato! ​Da li se beli sport pretvara u prljavu igru

Muški tenis je po korupciji zasenio fudbal. Sumnjivih mečeva ima desetostruko više, a uglavnom se dešavaju na malim turnirima i donose neverovatne zarade kladioničarima

Objavljeno: 16.04.2017. 06:00h
Foto: Ilustracija; Autor: Profimedia
Istraga je pronašla mnogo igrača koji lakše dolaze do zarade lažiranjem poraza nego pobedom, a među njima je 16 koji se nalaze u prvih 50, čak i među top-teniserima. Uslovi su idealni: jedan igrač i ogroman novac u igri. Što je najgore, iako upozoren, ATP se ne oglašava, žrtvujući sitnu ribu da bi sačuvao nekadašnji ugled i biznis u vrtoglavom usponu
 
* * *

Dogodilo se pre deset godina u Poljskoj, ali oni koji prate i vole tenis sećaju se kako je klupko počelo da se odmotava.

Nikolaj Davidenko, osmi teniser na svetu, lako je sa 6:2 dobio prvi set protiv Martina Vasala Argvela. Rus je Argentincu već na početku drugog seta oduzeo servis i napravio brejk. Dok je publika u poljskom gradu Sopotu aplaudirala vižljastom Davidenku, diveći se njegovom dijamantski čistom ravnom forhendu, u kladioničarskoj kući „Betfer“ u Londonu hvatali su se za glavu. Što je Davidenko bivao bolji na terenu, njegov suparnik je dobijao veće šanse u kladionici. Ogromne sume novca stavljane su na autsajdera Argvela, rangiranog na 87. mestu, da bi suma dostigla 3,6 miliona funti, nezapamćen iznos za teniski meč tako niskog ranga.

Najveći ulozi dolazili su upravo iz Rusije, sa devet povezanih računa. Da li su vlasnici tih računa znali nešto što bukmejkeri nisu?
 


Šef „Betfera“ alarmantno je pozvao glavnog menadžera ATP da mu kaže da se u Sopotu dešava nešto čudno. Menadžer ATP odmah je telefonirao upravi turnira, a na teniskom terenu počela je prava drama.

Davidenko je počeo da hramlje i nekoliko puta zatražio medicinski tajm-aut, žaleći se na bolove u palcu i članku noge. Argvelo je van svih očekivanja dobio drugi set. A onda je, nakon samo tri odigrana gema u trećem, Davidenko predao meč.

„Betfer“ je opklade na ovaj meč proglasio nevažećim, prvi put u svojoj istoriji. Da to nisu učinili, svih devet ruskih kladioničara dobili bi po 350.000 funti. Bio je to svetski skandal. Rus je negirao sve optužbe, ATP je otvorio istragu, ali dokaza nije bilo. Davidenko je igrao još sedam godina i povukao se 2014, uz sumnjivu reputaciju tenisera sklonog nameštanju mečeva. Njegovo ime je, uz Argvelovo, jedino koje može da se nađe na listi sumnjivih. A ima ih mnogo.
 
SLUČAJ DAVIDA SAVIĆA

Nakon skandala u Sopotu, već sledeće godine stvorena je Jedinica za očuvanje integriteta u tenisu (TIU), koja je dobila zakonska prava da od igrača u koje se posumnja zahteva da predaju mobilni telefon i podatke o bankovnim transakcijama. Problem je što se ova pravila ne mogu primenjivati retroaktivno, te su se Davidenko i Vasalo Argvelo izvukli, a nova istraga protiv njih nikada nije pokrenuta.

Od 2008. do 2016. TIU je disciplinski kaznio 13 tenisera, sve niskoplasirane, a petorica su dobila doživotnu zabranu bavljenja tenisom.

Prvu je maja 2011. dobio Austrijanac Danijel Kelerer, „najomraženiji igrač na turnirima“, koji se svađao, pljuvao protivnike i ismevao skupljače loptica. Na vrhuncu karijere bio je 55. igrač na ATP listi.

Nažalost, među petoricom izbačenih iz sveta tenisa je i srpski igrač David Savić.

Beograđanin David Savić imao je 26 godina kada mu je 4. oktobra 2011. izrečena doživotna zabrana igranja tenisa i 100.000 dolara kazne. Bio je 659. igrač na svetu. Nikada nije igrao na turnirima više kategorije, već samo na fjučersima i čelendžerima. U karijeri je zaradio oko 87.000 dolara. Kada se pogleda lista njegovih mečeva, vidi se da mu je najveća zarada 400 dolara, a uglavnom 118 po turniru.

U pisanoj izjavi za TIU Savić je izjavio da mu je doživotnu zabranu namestio „trenutno top-teniser“, koji je rekao TIU da ga je Savić pitao da namesti meč i ponudio mu novac. Poznavao je tog igrača za vreme juniorskog perioda, ali nisu bili u kontaktu poslednjih 11 godina. Nije rekao njegovo ime jer je sudija to zabranio.

„Izabran sam da budem žrtveni jarac“, rekao je. „Bez dokaza, samo da budem primer drugima.“

Nije želeo da kaže ni reč za Njuzvik.

„Svakog meseca zove me neko iz medija, navikao sam“, toliko je rekao.

Ko je „top-teniser“ čije su reči bile dovoljan dokaz da Savić danas tenis igra samo rekreativno, ostaće nepoznato. Zaista, drugih dokaza nema. Top-teniseri se ne nalaze samo u prvih deset već i u prvih 20 i 50. Ne postoji nijedan detalj koji bi rasvetlio „slučaj Savić“, ali je rasvetlio da ima nečeg trulog u džentlmenskom sportu.

Ilustracija; Autor: Profimedia

TENIS GORI OD FUDBALA

Neposredno pre nego što je servirana prva loptica na Australijen openu 2016, u velikom istraživanju koje su zajedno sproveli američka internet medijska kompanija „Bazfid“ i britanski BBC o „fiksiranju mečeva“ navedeno je da su u korupciju umešani i neki visokoplasirani teniseri, a da su čelnici ATP ignorisali dokaze. Imena igrača nikad nisu objavljena.

Otkriveno je da su teniske organizacije već od 2008. imale saznanja o mreži igrača koja se bavi nameštanjem, čak i na velikim turnirima poput Vimbldona i Rolan Garosa, ali su svi osumnjičeni teniseri nastavili da nesmetano igraju.

Nakon objavljivanja članka, Jedinica za očuvanje integriteta u tenisu (TIU) kontrolisala je do kraja godine 114.000 mečeva i utvrdila da se nameštanja uglavnom dešavaju na manjim turnirima. TIU u godišnjem izveštaju navodi da su od 292 „uzbune u klađenju“, 152 povezane sa najnižim profesionalnim turnirima, fjučersima.

Gotovo 80 odsto svih sumnjivih opklada koje su prijavljene Evropskoj asocijaciji za bezbednost sporta (ESSA) tokom 2016. odnosile su se na tenis.

Neprofitna organizacija koja se bavi zaštitom od ilegalnog klađenja i nameštanja rezultata saopštila je da su u tenisu zabeležene 103 sumnjive situacije, neuporedivo više nego u drugoplasiranom fudbalu, u kome ih je prijavljeno 16.

Izveštaj dva medija zasniva se na dokumentima koji su procurili iz samih teniskih organizacija, kao i na kladioničarskim podacima o 26.000 mečeva. „Bazfid“ i BBC imali su uvid u devet lista sa imenima najmanje 70 igrača za koje se osnovano sumnja da su nameštali mečeve, a sa kojima su upoznati i na najvišim mestima u teniskom svetu. Od toga, 16 imena se pominje u više navrata, neka i po sedam puta. ATP je u više navrata dobijao upozorenja o grupi od 16 igrača, od kojih su svi rangirani među prvih 50, ali niko nije pretrpeo bilo kakve sankcije. Osmorica su igrali i na Australijen openu 2016. Jedan od igrača među prvih 50, koji se prošle godine takmičio na AO, osumnjičen je da stalno gubi prvi set.

Ilustracija; Autor: Profimedia

GLUVI I NEMI U ATP

„Bazfid“ je upotrebio algoritam da analizira mečeve odigrane u poslednjih sedam godina i identifikovao 15 igrača koji su redovno gubili mečeve koje je trebalo da dobiju po kvotama - što je crvena zastavica za moguće lažiranje.

Prema „Bazfidovoj“ analizi, četiri igrača su naročito pokazivala neuobičajen obrazac ponašanja, jer su izgubili sve označene mečeve. Prema inicijalnim kvotama kladioničara, šanse da ti teniseri igraju loše bila je bar 1 prema 1.000.

U izveštaju se ne navode imena tenisera, jer je ovakve optužbe nemoguće dokazati bez podataka iz kladionica, pristupa listingu telefonskih razgovora i finansijskim transakcijama.

TIU je u jednom trenutku zatražio disciplinski postupak protiv 28 igrača koji su doneli novac kladioničarskoj mafiji, ali ATP nije ništa preduzeo, rekao je Najdžel Vilerton, koji se nalazi na čelu TIU.

I onlajn berza kvota „Betfer“ i druge kladionice godinama pre Sopota upozoravale su ATP šta se dešava, jer su želele da zaštite korisnike koji su se pošteno kladili i mogli da izgube ogromne sume zbog korumpiranih pojedinaca. Imena šest ili sedam igrača su se stalno pojavljivala u mečevima koji su im bili sumnjivi, među njima i Davidenko i Vasalo Argvelo. Opklade na njihov meč u Sopotu su zato i suspendovane.

Kladioničari takođe kažu da su mnogo puta pokušali da upozore i TIU na sumnjive mečeve, ali nisu dobili odgovor, niti su od njih zatražene informacije kao što su istorija klađenja i kompjuterski detalji o sumnjivim licima koja se klade, a kojima samo kladioničari imaju pristup. Bez tih podataka, istraga je praktično nemoguća.

TIU su upozoravali i Evropska sportska asocijacija za bezbednost, „Betfer“, neprofitno nadzorno telo „FederBet“, kao i mnogobrojni kladioničari, ali nije bilo interesovanja. Ipak, Jedinica za očuvanje integriteta u tenisu smatrala je da nisu kladionice neko ko treba da sudi o korupciji i da nisu kvalifikovane da daju izjave da li se istraga sprovodi ili ne.

Dokumenti nemaju imena igrača, ali sadrže dokaze da nameštanje mečeva orkestriraju kriminalne organizacije iz Rusije i Italije. ATP je ponovo sve ignorisao.

„Mogli su da se reše mreže tih igrača i time gotovo potpuno očiste sport. Dali smo im sve lepo upakovano s mašnom, a oni nisu preduzeli ništa“, izjavio je za „Bazfid“ jedan od istražitelja, analitičar kladioničarstva Mark Filips. Njega je unajmio ATP, ali se oglušio o njegove nalaze.

Ilustracija; Autor: Profimedia

MAFIJA IZ RUSIJE I ITALIJE

Kladioničarska mafija u Rusiji i Italiji zaradila je stotine hiljada evra ulažući u veliki broj mečeva, od kojih su tri bila odigrana na Vimbldonu, a jedan na Rolan Garosu. „Poslovni ljudi“ iz Rusije, severne Italije i sa Sicilije kladili su se u 72 meča u koja je bilo umešana 28 igrača koje je označila i istraga TIU. Nekoliko nedelja pošto je dobio ove dokaze, Komitet za grend slem turnire Međunarodne teniske federacije objavio je da je tenis „zdrav“ i da „korupcije ima oko njega, ali ne i u njemu“.

Istraga o Rusima koji su stavljali sumnjive opklade protiv Davidenka u Sopotu prekinuta je zbog pretnji nasiljem.

Analizom podataka sa kladionica, Mark Filips je utvrdio da je petina od 3,6 miliona funti uložena na „Betferu“ došla sa mreže od devet računa u Moskvi, kojima je pristupano sa iste grupe kompjutera. „To je pokazivalo ili da sve račune kontroliše jedna osoba, ili da njihovi vlasnici rade zajedno“, napisao je Filips u formalnoj izjavi za ATP.

Istraga je dovela do ljudi koju su bili vlasnici devet računa u Moskvi, ali većina nije želela da razgovara. „Vlasnici računa su svi bili pijani kad smo ih zvali. Jedan nam je rekao da će zbog ovoga neko da nastrada. Neki su bili ljuti, a neki su se smejali“, ispričao je Filips.

Vođa ruskog klana umešanog u ovu aferu pozvao je „Betfer“ i zapretio da će povrediti njihovog menadžera u Moskvi ako ne opozovu ATP istražitelje. „Betfer“ je odmah povukao svog menadžera iz grada.

Blokada u Moskvi predstavljala je glavnu prepreku u istrazi, a osim ruske mreže, trag je vodio dalje, te je bilo jasno da se u celom svetu dešavalo isto što i u Sopotu. Nisu samo Rusi profitirali od informacija da će neki igrač izgubiti meč već i kladioničarska mafija u severnoj Italiji i na Siciliji.

Filips je zapazio jasan obrazac iz Sopota u mnogim drugim mečevima: „Bili su ‘set i brejk’ mafija. Favorit bi osvojio prvi set i napravio brejk u drugom, kako bi opklade na njega bile što veće - a onda bi počeo da gubi. Tako to funkcioniše.“

Reuters, Vimbldon

KAKO SE SKLAPAJU POSLOVI

„Poslovi“ ovog tipa obično su se sklapali u hotelskim sobama igrača na velikim turnirima, a ponude korumpiranih kladioničara iznosile su između 50.000 i 100.000 dolara po meču.

U objavljenim dokumentima „Bazfida“ i BBC otkriveno je da je Martin Vasalo Argvelo razmenio 83 poruke o jednom meču sa osumnjičenim vođom italijanske kladioničarske mafije Fabriciom Gutadaurom, koji je već zaradio stotine hiljada evra kladeći se na razne mečeve.

Noć pre susreta na terenu, Argentinac je dobio poruku od igrača s kojim je trebalo da igra, sa jednostavnim pitanjem: „Gde si?“.

Posle 20 minuta poslao je Gutadauru poruku: „Odgovoriće mi večeras.“

Kasnije, drugi igrač je napisao Vasalu Argvelu broj svoje sobe i pitao: „Možemo li da razgovaramo?“ Nemoguće je znati o čemu su protivnici pričali, ali je Argentinac sledećeg jutra poslao Sicilijancu još jednu nedovršenu poruku: „Pričao sam s njim. Pitao me je za...“

Sicilijanci su uložili veliku sumu na „Betferu“ pre tog meča i tokom njega, a Vasalo Argvelo ga je izgubio. U njegovom telefonu istražitelji su otkrili još jednog vlasnika računa koji se kladio.

Posle meča, drugi igrač je Vasalu Argvelu poslao poruku: „Martine, moramo da pričamo. Ti tipovi su...“

Posle četiri sata, Argentinac je napisao Gutadauru: „Nažalost, njemu se ne može verovati.“

Danijel Kelerer, pomenuti prvi teniser sa doživotnom zabranom, u svom iskazu je otišao najdalje. „O nameštanju mečeva čuje se i po svlačionicama. Prosto čujete igrače kako pričaju o tome. Veliki novac je u igri. Samo izgubiš jedan glupi meč.“

Reuters, Novak Đoković

UVEK PRED AUSTRALIJU

I teniska sezona 2017. počela je pričama o nameštanju mečeva, a za vreme trajanja prvog grend slema podignuta je jedna optužnica i uvedene su dve zabrane. Osamnaestogodišnji australijski teniser Oliver Anderson, prošlogodišnji juniorski šampion Australijen opena, u martu će se naći na sudu pod optužbom da je učestvovao u nameštanju teniskog meča na turniru u Traralgonu oktobra prošle godine. Nešto ranije, tridesetogodišnji Rumun Aleksandru-Danijel Karpen dobio je doživotnu zabranu bavljenja tenisom, dok je Australijancu Niku Lindalu uvedena zabrana na sedam godina, iako se povukao 2013. Lindal će morati da plati i kaznu od 49.000 dolara.

„To je zaista negativno i uvek se dešava prvog meseca kad počne sezona“, rekao je španski teniser Rafael Nadal komentarišući Andersonov slučaj. „Takve priče o našem sportu uvek krenu pre Australijen opena i to nešto znači. Tako je gotovo svake godine.“

Decembra prošle godine, u Španiji su zbog nameštanja mečeva na najnižim takmičenjima uhapšene 34 osobe, među kojima i šest tenisera. Reč je o igračima koji se nalaze između 800. i 1.200. mesta na rang-listi.

Italijanska policija privela je takođe prošle godine igrače dubla Potita Staračea i Danijelea Bračalija. Sud u Kremoni, na osnovu presretnutih telefonskih razgovora i internet prepiske koje je pronašla TIU, optužio ih je za lažiranje mečeva. Starače je pristao da izgubi finale u Maroku 2011, a Bračali se navodno dogovarao o meču na turniru u Rod Ajlendu sa posrednikom koji je kasnije uhapšen. Italijanska teniska federacija odmah ih je obojicu doživotno suspendovala, da bi sud Staračea potpuno oslobodio, a Bračalija kaznio zabranom igranja od godinu dana. Razlozi suda nisu objavljeni, niti ih je TIU javno optužio za lažiranje, iako u Italiji optužbe za krivično delo nisu povučene. Obojica tenisera negiraju optužbe.


Novak Đoković na krovu Empajer Stejt Bildinga u Njujorku; Autor: Profimedia
TENIS DUŠU DAO ZA LAŽIRANJE

Posle fudbala i boksa, tenis je postao naročito pogodan sport za korupciju, jer se godišnje odigra hiljadu mečeva koji donose milijarde dolara na kladionicama - a za nameštanje ishoda potreban je samo jedan igrač.

„Ako biste da izmislite sport koji je krojen za nameštanje mečeva, taj bi se zvao tenis“, otvoreno je rekao Ričard Ings, bivši izvršni potpredsednik za pravila i takmičenja ATP. Igraču nije teško da namerno izgubi meč, a da se ne primeti, osim na kladionicama.

Postoje tri razloga zbog čega je tenis idealan sport za lažiranje. Prvo, dovoljan je jedan igrač koji pristane da izgubi meč. Drugo, zarade na vrhu ATP liste su vrtoglave, a na dnu bedne. Treće, na kladioničarskom tržištu godišnje se vrti sedam biliona dolara, što je pre desetak godina bilo nezamislivo, čak i kada su igrali Davidenko i Argvelo. Ili je tada dobijalo na zamahu.

Australijski osvajač pet grend slem titula Pol Maknami kaže da je brza zarada predajom meča ili porazom primamljiva i da je lako videti zašto nižeplasirani igrači upadaju u ovu zamku.

„Nije to tako teško za igrača. U pitanju je trka sa dva konja, nije timski sport“, rekao je Maknami za ABC. „Veoma je lako izgubiti set, servis ili servirati nekoliko duplih grešaka. Iskušenje je ogromno. Ako niste poznati, ako ste siromašni i nemate šta da izgubite, onda, znate šta: bićete očajni i uradićete nešto glupo zbog čega ćete se kajati čitavog života.“

Tenis je skup sport. Maknami je otkrio da igrač može da živi i trenira samo ako zaradi 100.000 dolara godišnje, tako da je na grend slem turnirima da povećaju novčane nagrade, objasnio je Maknami. On je pohvalio rast nagrada za one koji rano ispadnu, ali smatra da bi svako ko se kvalifikuje za veliki turnir trebalo da dobije 20.000 dolara - što je AO i učinio. Sada od tenisa može da živi po 100 igrača i igračica, umesto doskorašnjih 50, i oni neće biti u iskušenju da upadnu u zamku nameštanja mečeva. „Ipak, na ovako velikom tržištu ni to nije dovoljno“, rekao je Maknami.

Upućeni kažu da se nižeplasiranim igračima na manjim turnirima često materijalno više isplati da uzmu nekoliko hiljada dolara za poraz nego da pobede i zarade mnogo manje.

Thinkstock, Novac

U MOLDEROVOM STILU

Nakon svega, jasno je da u tenisu postoje dosijei X, misteriozni isto koliko i serija o vanzemaljskim otmicama. Ako ATP lako prelazi preko nameštanja mečeva, nije teško da se pretpostavi kako je novac najveći motiv ne samo igrača već i njihove organizacije.

Ukoliko je novac taj koji vlada sudbinama tenisera, lažiranje na kladionicama nije jedina nedostojna radnja o kojoj možemo da promislimo. Da li su i doping kontrole zaista tačne i da li rezultat doping testa može da bude namešten? Ili upotrebljen kao izgovor da igrač određeni period ne igra zbog nameštanja? Ili da bude, jednostavno, sklonjen zbog neposlušnosti, kritike ATP, čak i razloga koji nemaju veze sa tenisom?

Možemo da odemo i dalje. Ako jedan igrač više od dve godine dominira igrom do te mere da nema neizvesnosti ko će biti pobednik turnira, naročito onih iz master serije i grend slemova, onda tenis prestaje da bude zanimljiv i ne donosi reklame i novac. Procenjeno je da mu je dovoljno titula. Vreme je da se promešaju karte. Arena čeka nove ili dobre, stare, voljene gladijatore. Nepobedivi teniser počinje naglo da gubi, uvek su tu porodični razlozi kao opravdanje, gubljenje motivacije, nedovoljno treniranje... Publika je oduševljena, sponzori daju više para, otpisani teniseri sklapaju nove ugovore i svi su srećni. Polako, možda će im nepobedivi ponovo zatrebati. Nekima je nebo granica, pogotovo onim igračima koji poreklom, stilom i celokupnim stavom odgovaraju ATP slici najboljeg svih vremena.

Gledajmo tenis, kazaće nam se vrlo brzo. Istina je negde tamo.


PIŠE Ljilja Jorgovanović

   
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Ilustracija; Autor: ProfimediaSrbija

SAOPŠTENJE NUNS-a: Žalimo zbog gašenja Newsweeka

Ilustracija; Autor: ProfimediaSrbija

MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA O GAŠENJU NEWSWEEK SRBIJA

Ilustracija; Autor: ProfimediaSrbija

PRVA POSLEDICA PROGONA AMG: Magazin Newsweek Srbija prestaje da izlazi

Ilustracija; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Ostale vesti iz rubrike Svet
Inicijalizacija u toku...
PRATITE NAS