Svet

MISTERIJA BOGATOG NASLEDNIKA: Zašto niko ne zna ko će biti novi sultan Omana

Sultan Kabus nema dece, a slabog je zdravlja, pa je sva pažnja usmerena na njegovog naslednika. Niko, međutim, ne zna ko bi to mogao da bude

Objavljeno: 24.04.2017. 12:39h
Foto: Sultan Omana, Kabus ibn Said el Said; Izvor: Reuter
Sultan Kabus, bolesni vladar Omana, obavlja u svojoj maloj, ali bogatoj zemlji ulogu premijera, predsednika, ministra inostranih poslova, ministra odbrane i komandanta vojske – istovremeno. 

U Omanu se na svakom koraku vidi koliko je Kabus bin Said al Said značajan. Sultanove slike dočekuju putnike na aerodromu, a njegovo ime nose putevi, škole, bolnice, luke, stadioni i univerziteti.

Najveća džamija u svakom većem gradu takođe je nazvana po njemu, što se razlikuje od većine muslimanskih zajednica koje tu počast rezervišu za pokojnike. 



Gotovo svaki stanovnik ove bliskoistočne zemlje može da ispriča neku priču o trenutku kada je sultan posetio njegov grad ili selo, pomogao nekome ili lično otvorio školu ili fabriku vode. Zato biti lojalan Omanu znači biti lojalan sultanu Kabusu. 

A sada kada 76-godišnji vladar ima problema sa zdravljem, pažnja je prirodno usmerena na njegovog naslednika. Tu nastaje problem: niko ne zna ko bi to mogao da bude. 
 
DELIKATNO BALANSIRANJE U REGIONU 

Stabilnost Omana je značajna za region i svet, jer se nalazi na rubu Persijskog zaliva, a Hormuški moreuz ga deli od Irana. Dve zemlje zajedno kontrolišu vitalni tesnac kojim prođe 20 posto zaliha svetske nafte. 

Zapadne diplomate u prestonici Maskatu priznaju da će Hormuški moreuz biti "najveća nagrada" u rivalitetu Saudijske Arabije i Irana, ali i "izvor sledećeg sukoba" ako Oman izgubi delikatnu diplomatsku ravnotežu koju ima sa dve regionalne sile. 

Tokom skoro 30 godina vladavine, sultan Kabus, koji je na tron došao u puču bez krvi posle decenije nemira i državnih udara, iznad svega ostalog se starao da država bude stabilna. Kako bi sprečio unutrašnje dvorske intrige, mešanje regionalnih sila ili svađe među omanskim plemenima, Kabus svoje namere o nasledniku zadržava za sebe. 

Složeni tajanstveni lavirinti oko procesa nasleđivanja – koji uključuje izbore u porodičnom savetu i zapečaćene koverte kao na dodeli Oskara – smišljeni su, kažu analitičari i posmatrači, kako bi se osiguralo da Kabus prenese i stabilnost kao deo svog nasleđa. 

Da li će to funkcionisati? Svi se slažu da će sledeći sultan, ma ko to da bude, imati zadatak da osvoji javnost koja je jedino poznavala i imala koristi od Kabusa. Još veći izazov će predstavljati vođenje ekonomije zavisne od nafte i sprečavanje društvenih nemira za koje svi strahuju da će pratiti neminovno opadanje zaliha crnog zlata. 

Sultan Kabus predstavlja oca i zaštitnika Omana. Sa naftnim bogatstvom koje je kasno otkriveno, izvukao je zemlju iz bede i stvorio modernu državu koja je jedan od ključnih igrača na arapskoj sceni. 

Muskat (Oman); Autor: Pixabay

SULTANOV PEČAT 

Kada je 1970. došao na vlast, Oman je bio jedna od najsiromašnijih zemalja u regionu. Imala je samo tri škole, a 66% odraslih bilo je nepismeno, uključujući 88% žena. Dvadeset posto dece umiralo je pre pete godine. Očekivani životni vek bilo je u proseku 49,3 godine. 

Pod Kabusom, omanski BDP skočio je sa 256 miliona dolara na više od 80 milijardi. Danas u zemlji postoji 59 bolnica i 1.230 škola, nepismenost odraslih pala je na 5,2%, a životni vek skočio na 76 godina. 

Tako dramatičnoj transformaciji Omana, sultan je dodao i lični pečat, jer se direktno mešao u sve segmente života, od toga koliko građani često treba da peru kola, do ohrabrivanja da otvaraju firme. 

Sultan Omana, Kabus ibn Said el Said; Izvor: Beta

Taj lični pečat ostavio je dubok trag među stanovništvom, čija je lojalnost sultanu iskrena i vidljiva. Tako se Jumaa bin Hasun, vlasnik brodogradilišta, seća dana kada mu je sultan predložio da se vrati kući iz Kuvajta i pravi i prodaje brodove. 

"Sultan je sedeo ovde, proveo sa nama celu noć. Na kraju nam je, pre nego što je krenuo, dao vreću para i rekao da gradimo", priča Bin Hasun. 

U IGRI ZA NASLEDNIKA 85 ROĐAKA 

Stručnjaci smatraju da su sve opsene oko imenovanja naslednika namerne. 

Veruje se da Kabus ima problema sa zdravljem od 2014. godine, a nekoliko meseci se lečio u Nemačkoj. U poslednje tri godine retko se pojavljivao na javnim događajima. 

Prema procenama stručnjaka, postoji 85 pojedinaca koji su zakoniti Kabusovi naslednici – muški potomci kraljevske porodice al Said sa dva omanska roditelja. 

Prema trenutnom Ustavu, porodični savet odabraće naslednika u roku od tri dana posle Kabusove smrti. Ako ne postignu konsenzus, biće otvorena dva zapečaćena koverta koje je sadašnji sultan ostavio na dve lokacije u zemlji, a u oba je zapisano ime onoga koga vidi kao svog naslednika. 

"Vladajuća dinastija ima istoriju bogatu prinčevima i braćom koji se bore za vlast i čak ubijaju jedni druge. Ako bi naslednik bio neskriven i poznat, mnogo je aktera koji bi okretali članove porodice jedne protiv drugih", kaže Ahmed al Kuhaini, omanski politički analitičar. "Ako nema očiglednog naslednika, sistem je na neki način stabilniji." 

Kabus je tokom godina davao sve od sebe da ne izdvaja nijednog rođaka, kako tajna ne bi bila otkrivena pre vremena. Ipak, posmatrači često pominju tri imena: Asada, Šihaba i Hajtama bin Tarika. 

Do nedavno, samo je nekoliko njih imalo direktnog iskustva u vladanju, a onda je u martu sultan izdao dekret kojim je Asada bin Tarika imenovao zamenikom premijera. Bio je to redak slučaj da se neko iz porodice umešao u državne poslove i signal analitičarima da bi Asad, sada u šezdesetim, mogao da bude sledeći sultanom. 

Međutim, zapadne diplomate i analitičari se slažu da je to samo puko nagađanje. 

ZAVARAVANJE SUSEDA 

Kabusova sklonost tajnama ne leži samo u ličnom stavu i domaćim razmiricama. Posmtrači kažu da je to i reakcija na problematično susedstvo Omana, zemlje koja se graniči sa Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima i udaljena je svega 50 kilometara od obale Irana. 

Sultan je decenijama vešto održavao neutralnost: Oman je zadržao jake političke i ekonomske veze sa Iranom, starim trgovinskim partnerom, dok je istovremeno negovao i tople odnose sa iranskim ljutim rivalom, Saudijskom Arabijom. 

Kao geografska i politička spona između država Persijskog zaliva i Irana, Oman je koristio svoj položaj da bude njihov medijator sa Zapadom, pa čak i pomogao da se 2015. postigne nuklearni sporazum sa Teheranom. 

Imenovanjem naslednika, Kabus bi pružio priliku Saudijskoj Arabiji, UAE ili Iranu da probaju da privuku novog sultana ili da koriste svoje bogatstvo ili špijunske službe i izvrše na njega pritisak. 

Asad bin Tarik el Said; Izvor: Reuter

"Nije tajna da se u drugim državama Zalivskog saveta za saradnju (GCC) negativno gleda na sve bolje odnose Omana sa Iranom", kaže analitičar Đorđo Kafijerom, direktor vašingtonske konsultantske firme Analitika zalivskih zemalja. 

"Velike su šanse da će druge zemlje GCC, naročito Saudijska Arabija i UAE, pokušati da izvrše pritisak na naslednika sultana Kabusa kako bi spoljna politika Maskata bila više u skladu sa Rijadom i Abu Dabijem, a manje sa Teheranom." 

Tajanstvenost takođe štiti još jednu značajnu Kabusovu zaostavštinu: održavanje ravnoteže između različitih plemena i verskih manjina koji su podjednako zastupljeni na svim mestima, od sudova do saveta lokalnih škola. Kandidat za tron lako bi mogao da odbaci ovaj pažljivo održavani balans. 

NOVI SULTAN BIĆE NESPREMAN ZA KRIZU 

S druge strane, ovolika misterioznost mogla bi sledećeg sultana da ostavi nespremnim za sledeću potencijalnu krizu u zemlji, onu ekonomsku. 

Prema više studija, ako se proizvodnja nastavi ovim tempom, Oman će ostati bez nafte za 15 godina. Zemlji je potrebno da dobija 55 dolara po barelu kako bi mogla da plaća zarade u javnom sektoru. Kada cena padne ispod 55 dolara – a tako je već neko vreme – nastaje problem, kažu stručnjaci. 

U Omanu su 2011. izbile demonstracije zbog nezaposlenosti i korupcije. Kabus je na proteste odgovorio otvaranjem novih radnih mesta u javnom sektoru, većim platama i bonusima za koje vlada još uvek plaća. 

Američka mornarica sprovodi taktičke manevre u Omanskom zalivu; Izvor: Reuter

Građani se sada brinu kako bi novi i neiskusni sultan, neko ko nije odgajan za ovaj položaj i žudi da stekne kredibilitet, reagovao. 

"Sa sve većim brojem onih koji traže posao, ako ekonomija ne bude napredovala i ne može da obezbedi nove projekte, sve će se završiti socijalnom bombom", kaže analitičar Kuhaini. "Novi sultan neće imati isti kredibilitet kao prethodni, a to može da ugrozi ravnotežu." 

Zapadne diplomate su uočile pojačanu militarizaciju omanskih snaga bezbednosti i zabrinuti su da bi svaki izazov vladavini novog sultana, po svoj prilici iz ekonomskih pobuda, mogao da naiđe na upotrebu sile. 

 

(Christian Science Monitor) 
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Ostale vesti iz rubrike Svet
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS