EVROPA

NAJMLAĐI PREDSEDNIK FRANCUSKE PREUZEO DUŽNOST: Evo šta Makronova politika donosi Srbiji

Prema Makronovom izboru savetnicika i prvim izjavama može se naslutiti kakva će biti politika Francuske prema Zapadnom Balkanu

Objavljeno: 14.05.2017. 16:36h
Foto: Inauguracija Emanuela Makrona; Autor: Profimedia
Emanuel Makron zvanično je danas postao najmlađi predsednik Francuske polaganjem zakletve u Jelisejskoj palati u Parizu.

Dosadašnji predsednik Fransoa Oland razgovarao je s Makronom oko sat vremena, a zatim otišao iz predsedničke palate pre nego što je novi predsednik zvanično preuzeo dužnost. Makron je ispratio Olanda iz palate, a dosadašnji predsednik je tom prilikom poželeo sreću najmlađem francuskom lideru od Napoleona.

"Potrebna nam je Evropa koja je efikasnija, demokratskija, više politička", poručio je Makron u prvom govoru po preuzimanju dužnosti.Francuzi su izabrali "nadu i osvajački duh", rekao je Makron i poručio da obećava da neće popustiti u ispunjavanju predizbornih obećanja.



Makron je obećao da će istrajati u želji da "pomiri i okupi", uz poruku da će tokom njegovom mandata, između ostalog, inicijativa biti ohrabrena a kompanije podržane.
 
Spoljna politika novog francuskog predsednika Emanuela Makrona će se temeljiti na zaključku da su se raspršili snovi o prevlasti demokratije u svetu i da su ratovi mogući, pa zato Francuska u potporu diplomatiji i sopstvenoj zaštiti mora imati samostojne vojne i odbrambene sposobnosti, uključujući snagu nuklearnog odvraćanja.

To je rekao Makron pošto je, posle dužeg oklevanja, razjasnio glavne tačke svoje spoljnopolitičke doktrine o jačanju snage Francuske kroz snaženje Evropske unije i obnove tešnjeg saveza s Nemačkom, u očekivanju da krajem maja i u neposrednom razgovoru s novim šefom Bele kuće Donaldom Trampom stekne saznanja i o politici SAD, naročito prema Evropi i NATO.

Ipak, zasad nema naznaka kakvu će politiku njegova vlada voditi prema Balkanu, gde se, i prema oceni francuske diplomatije, prilike zaoštravaju.

Ako je suditi po Makronovim savetnicima kad je reč o spoljnoj politici i odbrani, zasad bi se moglo reći da će francuska diplomatija istrajati na "evropskoj perspektivi" Zapadnog Balkana, ali tek kad se za to steknu uslovi unutar preustrojene Evropske unije u, sve govori, "više brzina".

Inauguracija Emanuela Makrona; Autor: Profimedia

Takođe teško da može biti promena oko podrške zvaničnog Pariza nezavisnosti Kosova, uz stav da na kraju “normalizacije odnosa” Beograd-Priština dođe do potpisanog sporazuma koji će omogućiti Srbiji da uđe u članstvo EU, kad o tome okonča pregovore.

Nova vlada u Parizu će na stolu imati i zamisli nekih dosadašnjih visokih francuskih i nemačkih diplomata da u neko dogledno vreme neće moći da se zamisli ulazak novih članica u EU i da se, bar privremeno, osmisli neki "poseban položaj" za zemlje koje ispune sve uslove u pregovorima o članstvu.

Glavni Makronovi savetniči za spoljnu politiku i odbranu su i tokom izborne kampanje bili ministar odbrne Žan-Iv Le Drijan, direktor Međunarodnog instituta za strategijske studije Fransoa Esbur, kao i francuski ambasador u Vašingtonu Žerar Aro, viđen i za mogućeg buduće šefa diplomatije kao i, pored ostalih, bivši šef francuske tajne službe Žan-Klod Kusran.

Za Makronovog predsedničkog diplomatskog savetnika je naimenovan Filip Etjen, sadašnji francuski ambasador u Berlinu, što bez sumnje pokazuje koliku važnost će za šefa Jelisejske palate imati učvršćivanje veza s Berlinom, uključujući i spoljnu politiku, a to znači takođe stavove o Balkanu i proširivanju.

Reuters, Angela Merkel

Francuska dosad nije imala nekih posebnih političkih i ekonomskih interesa na Balkanu, a stavovi kad je u pitanju Srbija i rešavanje kosovskog gordijevog čvora su prema Beogradu bili "mekši" nego nemački.

Berlin se oko kosovskog pitanja uglavnom usaglašavao s prethodnom američkom administracijom, a sad tek ostaje da se vidi šta će biti balkanska politika Stejt departmenta pod predsednikom Donaldom Trampom.

Da neke velike promene ne treba očekivati možda govori i to da Esbur, bliži američkim stavovima, i Le Drijan politiku Francuske i Zapada prema Balkanu, tačnije Srbiji i Kosovu, stavljaju takođe u okvir sukoba s Rusijom oko Ukrajine. Oni su ranije naglašavali da se rusko prisajedinjenje Krima kao narušavanje granica u Evropi ne može porediti s NATO bombardovanjem Srbije i podrškom Francuske i drugih zapadnih zemalja jednostranom proglašavanju nezavisnosti Kosova.

Esbur i Le Drijan kažu da to što Moskva, a i neki francuski i evropski političari navode da je Zapad vojnom agresijom bez saglasnosti UN narušio granice Srbije ne može da se poredi s ruskim prisajedinjenjem Krima. Zato što, smatra Esbur, a to mišljenje deli i Le Drijan, "kakve god bile međunarodne pravne dvosmislenosti oko proglašavanja nezavisnosti te pokrajine na jugu Srbije, to je bio deo dugog procesa i ratnih zločina koje je počinio Beograd, što je dovelo do uvođenja međunarodnog protektorata pod okriljem UN".

Inauguracija Emanuela Makrona; Autor: Profimedia

Spoljna politika novog šefa Jelisejske palate, koji je danas preuzeo dužnost, slediće dobrim delom i politiku prethodne vlade i predsednika, mada je Makron i za "otvoren dijalog s Rusijom", saradnju u rešavanju sirijske krize, slamanju glavne terorističke opasnosti, a to je Islamska država Iraka i Sirije koja Evropu ozbiljno ugrožava.

Ipak, on smatra da nužan "otvoren dijalog s Rusijom" može da se temelji samo na čvrstim stavovima Evropske unije kad su u pitanju i političko-vojni rasplet sirijske krize i posledice ukrajinske krize i ruskog prisajedinjenja Krima.

To su zasad bili načelni stavovi, a "čvrstina" prema Moskvi se nadovezuje i na to da "samo jaka Evropa može razgovarati s Amerikom, Kinom i drugim silama, dakle Evropa koja brane svoje vrednosti".

Novi šef Jelisejske palate je zamisli o spoljnoj i odbrambenoj politici obelodanio, pozvavši se posebno na stav bivšeg francuskog predsednika Šarla de Gola da "zemlja poput Francuske, ako joj se desi da vodi rat, mora znati da je to njen rat" i da za to mora biti osposobljena i imati vojnu snagu.

Makron, koji će sutra imenovati premijera koji će voditi vladu do junskih predsedničkih izbora, želi da svoje viđenje sveta i politiku Francuske smesti u okvire onoga što je Francuska bila u doba predsednika Šarla de Gola i Fransoa Miterana, kao što je i sam izjavio.

Reuters, Pariz

Novi francuski predsednik je rekao da Francuska ne sme da vodi politiku uplitanja, pa je naveo i primer predsednika Žaka Širaka koji je odbio pritisak američkog predsednika Džordža Buša da Francuska učestvuje invaziji Iraka 2003. godine.

Po tumačenju uglednih francuskih analitičara i komentatora to se poglavito odnosi na buduće odnose s Amerikom, kao i kad je reč o nameri da "Pariz uspostavi konstruktivne veze s Putinom, iako Francuske ne može da deli iste vrednosti" s njegovim režimom.

Spoljna "degolovsko-miteranovska" politika mora biti, tumače analitičari Makronovo viđenje svetskog trenutka, istinski usaglašena s razvojem u svetu u kojem se Francuska i Evropa sučeljavaju s "nepredvidivom američkom vladom, ambicioznom i prodornom Rusijom, islamskim terorizmom koji seje zločine po zapadnim gradovima, Kinom čiji vojni budžet brzo raste, Bliskim istokom u požaru, navalom migranata, granicama koje se zatvaraju… ".

Makronov pokret "Republika u pokretu" pokušaće da na parlamentarnim izborima u junu osvoji većinu i tako  olakša sprovođenje obećanih reformi.
 
(Beta)
 
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Inauguracija Emanuela Makrona; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Ljubiša Diković: Ja sam svoj čovek, ne plašim se smene

Inauguracija Emanuela Makrona; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Kultura sećanja i zaborava: Ručak u mrtvačnici

Inauguracija Emanuela Makrona; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK INTERVJU Radina Vučetić: Cenzura je jača nego u Titovo vreme

Inauguracija Emanuela Makrona; Autor: ProfimediaMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Travestija u srpskoj umetnosti: Od podsmeha do razumevanja

Ostale vesti iz rubrike Svet
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS