Svet

​NEWSWEEK PREDSTAVLJA Manuel Norijega, invazija Paname i kako je Buš stariji obmanuo SAD

Neki od ključnih igrača uključenih u invaziju na Panamu odigrali su vodeće uloge i u ratu u Iraku 2003. Dik Čejni bio je sekretar odbrane, Kolin Pauel zamenio novopečeni predsedavajući Združenog generalštaba, a Eliot Abrams vođu istrage protiv Norijege

Objavljeno: 30.05.2017. 13:47h
Foto: Manuel Norijega; Autor: AP
"Da li ste slali kokain u SAD?"

"Jamás, jamás, jamás!", vikao je čovek u narandžastom odelu. Nikada, nikada, nikada!

Bila je 1995. i nalazio sam se u federalnom zatvoru u Majamiju, gde sam intervjuisao generala Manuela Antonija Norijegu u jednoj klaustrofobičnoj ćeliji. Panamski autokrata bio je manji nego što mi je delovao u sećanju, kada sam neuspešno pokušao da razgovaram sa njim nekoliko godina ranije u Panami. Nije podsećao na ubicu s mačetom kog su SAD od njega napravile.



Razmišljao sam o ovom susretu u martu kada sam saznao da je Norijega u komi nakon operacije mozga u bolnici u Panama Sitiju (preminuo je u ponedeljak u 29. 5. u 83. godini života). Nakon našeg zatvorskog intervjua, Random House me je unajmio da sakupim njegove memoare za knjigu. Ono što je proizašlo bilo je manje priča o Norijegi, a više upozorenje o američkom predsedniku koji je obmanuo zemlju zarad političkih ciljeva.
 
Posle godinu dana intervjuisanja u zatvoru u Majamiju, Random House j objavio memoare pod naslovom "Američki zatvorenik". Izdavač mi je isplatio jednokratnu naknadu i nisam imao nikakvih finansijskih veza s Norijegom. Zasebno i nezavisno, proučio sam sve što je imao da kaže i napravio sam na više od 70 stranica analizu američke spoljne politike koja je dovela do invazije. Da sumiram njegov pogled na sve što mu se desilo, Norijega je jednostavno smatrao da "morate stvoriti problem kako bi ga rešili".

Panamski general proveo je deo svoje vojne karijere na platnom spisku CIA. Kao student, bio je plaćeni doušnik koji je pratio levičarske aktivnosti. Kasnije sedamdesetih, kao šef obaveštajne službe za svog mentora generala Omara Torihosa, Norijega je stekao poverenje CIA i njenog tadašnjeg direktora Džordža Buša starijeg. Kao vrhovni vođa Paname i posrednik s Fidelom Kastrom, Norijega je 1983. pomogao Sjedinjenim Državama da izbegnu otvoren rat sa Kubom tokom invazije na Grenadu koju je pokrenuo predsednik Ronald Regan.

Manuel Norijega; Autor: EPA

Norijegino prijateljstvo sa SAD je međutim oslabilo i zatim potpuno propalo kada su Regan i Buš intenzivirali svoju antikomunističku politiku u Srednjoj Americi, pružajući vojnu i finansijsku pomoć desničarskim vladama i "borcima za slobodu" protiv levičarskih gerila u El Salvadoru, Gvatemali i Nikaragvi. General je odbio da pomogne. To su bile godine kada je pukovnik mornarice Oliver Nort pokrenuo neuspelu kampanju finansiranja nikaragvanskih pobunjenika - Kontraša - novcem stečenim prodajom oružja Iranu. Skandal, poznat kao Iransko-kontraška afera, umalo je srušio Reganovu administraciju.

Do kasnih osamdesetih, pred kraj Hladnog rata, Regan je već uveliko bio u drugom mandatu. On se suprotstavljao usponu južnoameričkih kokainskih kartela i ponekad je čak mešao komuniste sa narkobosovima. U jednim trenutku je rekao: "Latino narod će u milionima bežati od kumunizma ka jugu i ugroziće srce kontinenta. Umesto da razgovaramo o izgradnji ograde, zašto ne bismo prepoznali i rešili zajedničke probleme?".

Manuel Norijega; Autor: AP

Godine 1989. odlazeća Reganova administracija optužila je Panamu da je glavna tranzitna tačka za pošiljke kokaina u SAD (Tada - i sada - većina kokaina ulazi u SAD iz centralnoameričkih zemalja i Meksika). Tog maja, četiri meseca pošto je Buš ušao u Belu kuću, Panama je održala predsedničke izbore. Iako su građani izlazili na biračka mesta svakih pet godina, vojska je kontrolisala vladu od puča 1968. Norijega je poništio izbore kada je kandidat kog su podržavale SAD navodno pobedio.

Imao je razloga da veruje da će mu takvo petljanje proći za rukom. Reganova administracija se nije žalila tokom prethodnih izbora 1984. na kojima je tesnu pobedu odneo Norijegin kandidat Nikolas Barleta. Vodeći kandidat, bivši predsednik Arnulfo Arijas, zvačen je tri puta (uglavnom uz američku pomoć) i predstavljao je poniženje za SAD zbog svojih simpatija prema nacistima tokom Drugog svetskog rata. Uprkos optužbi za izbornu krađu, državni sekretar Džordž Šulc i bivši predsednik Džimi Karter - koji je kao zvanični posmatrač izbora kasnije kritikovao Norijegu za korupciju - prisustvovali su Barletinoj inauguraciji.

Manuel Norijega; Autor: AP

Na jesen 1989, Bušova nesposobnost da izađe na kraj s Norijegom doprinela je ozbiljnom padu njegove popularnosti. Zbog njega, Buš je izgledao kao slabić, a ta reputacija ga je pratila godinama. Osamdeseih, Vilijam Loeb, desničarski izdavač firme "New Hampshire Union Leader", nazvao je Buša "nesposobnim slabićem" i nadimak je ostao prišiven za njega. Njegovi politički protivnici potencirali su taj pedigre i sugerisali kako nije dovoljni jak da preduzme vojnu akciju. Sada kada je Norijega prkosio Sjedinjenim Državama, reć slabić ponovo je počela da se provlaći kroz novine. Dvadesetog decembra 1989. Buš je poslao 25.000 vojnika u Panamu.

Buš je pravdao invaziju - pod kodnim imenom "Pravedan cilj" - kao pitanje nacionalne bezbednosti. Norijega je, prema Bušu, bio diler droge koji je objavio rat SAD i ugrozio živote Amerikanaca koji žive u Panami, a sada je čak ugrozio i bezbednost Panamskog kanala. Ništa od toga se nije pokazalo kao istina. Norijega nije pretio Americi, a napad na Panamski kanal nije čak ni bio moguć. Čak i bez invazije, SAD su imale mornaričke i vazdušne baze; pod Sporazumom o Panamskom kanalu potpisanom 1977. od strane Kartera i Torihosa, SAD su bile odgovorne za bezbednost u zoni kanala i okolnim vodama sve do 31. decembra 1999.

Manuel Norijega; Autor: AP

Kao dopisnik Newsdaya za Latinsku Ameriku, izbeštavao sam iz Paname pre, tokom i posle invazije. SAD su potrošile stotine miliona dolara za napad na zemlju koja je pružila minimalan otpor. Nekoliko kilometara od grada, milijardu dolara vredni stelt bombarderi gađali su panamske piste kako bi zaustavili malecko ratno vazduhoplovstvo koje tamo uopšte nije imalo avione. Građani Panama Sitija bili su kod kuće i spremali su se za Božić kada su američke bombe pogodile nesrećni kvart oko Norijeginog vojnog štaba, izazvavši požare i usmrtivši veliki broj ljudi. Panamska policija i vojska su bile raspuštene, kriminalci su pobegli iz zatvora i razbojnici su harali gradom.

Za manje od dve sedmice, sve je bilo gotovo. Viiše od 20 američkih vojnika i tri civila izgubilo je život, dok je sa panamske strane procenjeno između 300 i 2.000 žrtava, uglavnom civila. Jednom prilikom, dok sam izveštavao, video sam uglenisan ljudski torzo u spaljenom automobilu i hrpu leševa koja je trulila u otvorenoj sobio u gradskoj mrtvačnici. Kasnije, nakon što su američke trupe napale vojnu akademiju, video sam mozgove mladih kadeta prosute po zidovima.

Manuel Norijega; Autor: AP

Nastavak članka na sledećoj strani...

KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Manuel Norijega; Autor: APSvet

MADURO HAPSI OPOZICIJU U VENECUELI: Briga me šta SAD misle!

Manuel Norijega; Autor: APMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Zid novinarskog plača: Istraga s predumišljajem

Manuel Norijega; Autor: APMagazin

NEWSWEEK S VUKAŠINOM VOLFOM MINIĆEM: Šibicari iz visokog društva

Manuel Norijega; Autor: APSvet

ODGOVOR RUSIJE NA AMERIČKE SANKCIJE KAO BUMERANG: Nova mera pogodiće upravo ruske državljane

Ostale vesti iz rubrike Svet
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS