Svet

SIROMAŠTO, REPRESIJA I PONIŽENJE: Kako izgleda život pod vlašću egipatskog autokrate Sisija

U Egiptu je i dalje na snazi vanredno stanje, predsednička ovlašćenja su povećana, a situacija u oblasti ekonomije, bezbednosti, ljudskih prava i slobode medija nastavila je da se pogoršava

Objavljeno: 07.07.2017. 14:01h
Foto: Abdel Fatah al Sisi; Autor: Reuters
Od kako je Abdel Fatah al Sisi preuzeo vlast, u Egiptu je uhapšen veliki broj aktivista, izgrađeno je više zatvora i u toku je ekonomska kriza.

Bivši egipatski predsednik Muhamed Morsi je sam u avgustu 2012. godine izabrao Sisija, tadašnjeg feldmaršala Vrhovnog veća oružanih snaga, za ministra odbrane.



Ovo imenovanje usledilo je nedugo nakon što je Morsi, član Muslimanske braće, razrešio  dužnosti nekoliko visokih vojnih zvaničnika. Ovaj potez je napravljen s ciljem promocije mlađe generacije generala, bližih ideji demokratske tranzicije i idejama promovisanim narodnim ustankom iz januara 2011. godine, koji je okončao 30-godišnju vladavinu predsednika Hosnija Mubaraka.
 
U vreme kada je imenovan, Sisi je bio poznat kao dugogodišnji vojni oficir i bivši šef vojne obaveštajne službe. Godinu dana kasnije, 3. jula 2013. godine, Sisi je poveo vojni puč, kojim je uklonjen Morsi, nakon masovnih protesta zbog pogoršanja ekonomske situacije i stanja ljudskih prava.

Od kako je svrgnuo Morsija, Sisi je postao poznat kao "spasilac naroda". Pobedio je na predsedničkim izborima 2014. godine sa 97 odsto glasova, prema podacima državne izborne komisije.

Od kako je Sisi preuzeo vlast, u junu 2014. godine, situacija u vezi ljudskih prava nastavila je da se pogoršava, a organizacije za ljudska prava su izvestile da je blizu 60.000 ljudi zatvoreno tokom protekle četiri godine. Egipat je izgradio 19 novih zatvora u proteklih pet godina, 16 od kako je Sisi na vlasti.

Izveštaj Human Rights Watch (HRW) o zloglasnom kairskom zatvoru "Škorpion" otkrio je da su tamo uglavnom bili zatvoreni politički zatvorenici i da su "trpeli zlostavljanja od zvaničnika Ministarstva unutrašnjih poslova, uključujući batine, prisilno hranjenje, zabranu kontakta s rodbinom i advokatima i uplitanje u medicinsku negu".

Broj takozvanih vansudskih ubistava je porastao sa 326 tokom 2015. na 754 u prvoj polovini 2016. godine, prema podacima Centra Al Nadem, egipatske grupe za ljudska prava koja radi sa žrtvama mučenja.

Reuters, Zbačeni egipatski predsednik Mohamed Morsi na suđenju u Kairu

U avgustu 2016. godine grupa Egipatska koordinacija za ljudska prava i slobode izdala je izveštaj o uslovima u zatvorima u Egiptu pod Sisijevom vlašću, zabeleživši 1.344 incidenta mučenja i namernog medicinskog nemara u zatvorima između 2015. i 2016. godine.

Sisi je 2014. godine izdao uredbu kojom su data veća ovlašćenja vojsci, između ostalog i ovlašćenje da sudi civilima na vojnim sudovima. Na ovim suđenjima obično nema dokaza i zasnovana su isključivo na istragama koje provode državni sigurnosni oficiri. Prema podacima HRW, ovaj zakon je "formirao osnovu za 7.400 ili više vojnih suđenja civilima" do danas.

Postoje i izveštaji o nestancima. Amnesty International je zabeležio tri do četiri nestanka dnevno između 2015. i 2016. godine. Grupe za ljudska prava su priznale da bi ovaj broj mogao biti daleko veći, budući da se veliki broj porodica plaši posledica ukoliko prijave nestanak.

U 2016. godini egipatski Vrhovni sud je podržao zakon iz 2013. godine koji je u praksi zabranio svako javno okupljanje više od deset osoba i odredio zatvorske kazne za počinioce do pet godina. Drugi zakon koji je Sisi ratifikovao naložio je osnivanje Vrhovnog veća za administriranje medija, telo koje ima autoritet da oduzme licence medijima i novčano kazni ili suspenduje listove ili emitere - potez koji je kritikovan kao udarac na slobodu medija u državi.

U junu 2017. godine 64 informativne internet stranice koje nisu bile usklađene s narativom državnih medija blokirane su pred predsedničke izbore 2018. godine.

Reuters, Abdel Fatah al Sisi

U Egiptu je, takođe, i dalje na snazi vanredno stanje, koje je proglašeno u aprilu, nakon što je u napadu na crkvu ubijeno blizu 50 osoba. Vanredno stanje daje predsedniku ovlašćenja da cenzuriše, prati ili zaustavlja oblike komunikacije.

Pod Sisijevom vlašću javni prostor se i dalje smanjuje, a civilno društvo se dodatno ograničava. U 2016. godini egipatski Parlament je usvojio zakon koji strogo reguliše rad više od 47.000 nevladinih i humanitarnih organizacija širom države, stavivši ih pod prismotru vladinog nadzornog tela.

Pre ratifikacije ovog zakona, koji je Sisi potpisao u maju 2017. godine, nekoliko organizacija - uključujući Centar al Nadem - prisilno je zatvoreno u sklopu onoga što analitičari opisuju kao sve rašireniji nasrtaj na civilno društvo i glasove otpora.

Pogoršala se i ekonomska situacija u Egiptu od kako je Sisi na vlasti. Politička nestabilnost i regionalna nesigurnost oštetili su turizam u ovoj državi, koji se nikada nije u potpunosti oporavila nakon globalne ekonomske krize iz 2008. godine.

Međunarodni monetarni fond je odobrio kredit u iznosu od 12 milijardi dolara nakon što je Egipat pristao na plan reforme, osmišljen da reši ogromni budžetski deficit, zvaničnu preteranu potrošnju, državne subvencije i fluktuaciju valute. Shodno tome, Egipat je devalvirao svoju valutu za 48 odsto, što je - u kombinaciji sa strogim od Vlade nametnutim gornjim cenovnim granicama - učinilo veliki broj medicinskih proizvoda neprofitabilnim za proizvodnju ili izvoz.

Ulice Kaira noću, Foto: Profimedia

Ispod granice siromaštva u Egiptu živi 28 posto populacije, a stopa nezaposlenosti je dostigla 13 odsto u 2016. godini. U maju 2017. godine inflacija je u Egiptu narasla na 30 odsto, što je rekord u protekle tri decenije.

U 2016. godini Vlada je pristala da kontrolu nad dva strateška ostrva u Crvenom moru, Tiranu i Sanafiru, preda Saudijskoj Arabiji, što je izazvalo gnevne reakcije i proteste. Iako je sud niže instance ranije presudio protiv ovog sporazuma, Vrhovni sud Egipta je kasnije poništio tu presudu. Ova ostrva na ulazu u zaliv Akaba kontrolišu uske plovne puteve koji vode prema severu do lučkih gradova u Crvenom moru Eilata i Akabe, u Izraelu i Jordanu.

Stotine ljudi su protestovale protiv ovog poteza na ulicama Kaira, na prvim masovnim protestima pod Sisijevom vlašću. Ukupno 71 demonstrant je uhapšen i osuđen na dve godine zatvora.

Uhapšene su još desetine demonstranata u junu 2017. godine, kada je policija nastupila oštro na drugim demonstracijama. Novinari i aktivisti su kritikovali ovaj sporazum dok se o njemu raspravljalo u Parlamentu, optuživši Sisija da prodaje zemlju u zamenu za saudijsku pomoć. Sporazum je na kraju potpisan.

Budući da se očekuje Sisijeva kandidatura za drugi mandat, vlada sve intenzivnije utišava opozicione kandidate. U maju 2017. godine bivši predsednički kandidat i lider opozicije Haled Ali je uhapšen i čeka istragu. Ali, advokat za ljudska prava koji je sugerisao kako bi se mogao kandidovati za predsednika 2018. godine, bio je glavni advokat u slučaju protiv Vlade zbog potpisivanja sporazuma u vezi Tirana i Sanafira.

Mirovne snage napuštaju ostrvo Tiran, Foto: Wikipedia

Egipat koči i sukob na Sinajskom poluostrvu - nesigurnoj planinskoj regiji podeljenoj na dve pokrajine, severnu i južnu, koji je leglo za razne naoružane grupe. Borci utaboreni na Sinaju koji su povezani s terorističkom organizacijom Islamska država, obećali su da će povećati napade protiv koptske hrišćanske manjine u Egiptu.

Samo u protekloj godini Egipat je pretrpeo niz napada protiv koptske manjine i državne policije i vojnog osoblja.

U pokušaju da obuzda napade, Sisi je najavio da će "kontrateroristička" kampanja pomoći da se stabilizuje država, ali lokalni aktivisti za ljudska prava kažu da su se Vladine mere pokazale uglavnom neefikasnim.
 
(Al Jazeera Balkans)
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
Abdel Fatah al Sisi; Autor: ReutersSvet

ROK OD 60 DANA ZA DOGOVOR: Katar podneo žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji

Abdel Fatah al Sisi; Autor: ReutersSrbija

TAČI TVRDI: Kosovo je faktor mira i stabilnosti u regionu

Abdel Fatah al Sisi; Autor: ReutersMagazin

NEWSWEEK PREDSTAVLJA Mediji i politika: Štampa (ne) može da zameni institucije

Abdel Fatah al Sisi; Autor: ReutersSvet

ODGOVOR RUSIJE NA AMERIČKE SANKCIJE KAO BUMERANG: Nova mera pogodiće upravo ruske državljane

Ostale vesti iz rubrike Svet
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS