Svet

EGZODUS BANAKA IZ LONDONA: Da li je Bregzit ipak kraj za finansijsku prestonicu sveta

Nakon "bregzita" bilo je i zluradosti: borbene pristalice Evropske unije najavljivale su kobne posledice po ekonomiju Velike Britanije. Ali i bez ideološkog slepila, izgleda da će posledice zaista biti veoma teške.

Objavljeno: 18.07.2017. 11:33h
Foto: London; Autor: Pixabay
"To je najgluplja odluka koju su Britanci doneli u svojoj istoriji“, bilo je mišljenje šefa irske avio-kompanije Rajaner, Majkla O’Lirija o "bregzitu“. Čak i kad je samo reč o vazdušnom saobraćaju, posledice deluju vrlo loše: krajem prošle nedelje i avio-prevoznik Izidžet objavio da svoju evropsku centralu seli u Beč. Oni će i dalje svoje poslove da vode i u Velikoj Britaniji, ali čitav evropski saobraćaj biće organiziran "pod crveno-belo-crvenom“ austrijskom zastavom – kako je ponosno istakao kancelar Kern u Beču.



Ali promene u avio-saobraćaju nad nebom Evrope deluju gotovo nevažno u poređenju s tim šta se dešava u svetu novca. Slično kao i u stvarnom životu, tako je i bankama potreban svojevrsni "evro-pasoš“ da nesmetano obavljaju svoje poslove širom Evropske unije. Dogovor će se sigurno naći – ali je pitanje kada. Vreme ističe, sada je još samo 20 meseci do izlaska Velike Britanije iz EU, a šanse da se u tom roku postigne dogovor su "gotovo jednake nuli“, procenjuje i Endrju Kajl iz Prajsvotershaus Kupers.
 
SEDAM ODSTO BRITANSKOG BDP NA KOCKI

Uoči ove runde pregovora o "bregzitu“, banke i finansijske institucije sa sedištem u Velikoj Britaniji trebalo je da do kraja prošle nedelje centralnoj banci – Benk ov Ingland –dostave planove o periodu nakon "bregzita“. Ako je nakon referenduma možda i bilo institucija koje su se nadale da će se to "već nekako srediti“, sada je i njima postalo jasno da moraju da donesu odluku – koja se u pravilu svodi na to da li spakovati kofere ili ne.

O važnosti i posledicama za čitavu britansku privreda dovoljno jasno govori direktor centralne banke Mark Kerni: "Milion ljudi u ovoj zemlji radi u finansijskom sektoru, on predstavlja sedam odsto čitavog BDP Velike Britanije, a samo porezi koje plaća taj sektor pokrivaju dve trećine troškova kompletnog nacionalnog zdravstvenog osiguranja.“ Naravno da Britanci žele da tako i ostane – ali to će biti veoma, veoma teško dogovoriti.

Konkretni planovi o preseljenju već su mogli da se čuju. Čak i londonski Lojd planira da proširi svoju ekspozituru u Briselu, ali u načelu i dalje namerava da svoje poslove vodi iz Londona. Da li će to biti pravilo – da banke samo otvaraju "poštanske sandučiće“ u Evropskoj uniji i da se ponašaju kao da se ništa nije dogodilo? To nije baš sigurno, jer tu je i evropska institucija za kontrolu banaka koja tako nešto ne želi da dozvoli. Zato se u mnogim drugim finansijskim institucijama već daleko odmaklo u planovima za selidbu barem dela svojih kancelarija.

Brisel; Autor: Pixabay

MNOGI SE SELE U FRANKFURT...

Jedan od gradova koji će imati koristi od tog svakako je Frankfurt. Apsurdno je da će u taj grad sada da se preseli i institucija koja u stvari tu ima i svoje sedište – Dojče banka. Ona, naime, u Londonu ima odeljenje za promet vrednosnim papirima, kao i za međunarodno poslovanje i tu je do sada zapošljavala gotovo 8.600 saradnika. Gotovo polovina njih sada se seli u Frankfurt, odakle će biti uspostavljeni i sistemi nadzora i kontrole, što je takođe bilo u Londonu.

Ali tu je i čitav niz drugih institucija: najveća američka banka Džej Pi Morgan će Frankfurt da odredi kao pravno sedište, iako će da proširi i svoje ekspoziture i u drugim evropskim metropolama: "Saradnici će možda da budu i u Parizu, Holandiji ili Madridu – još se nismo odlučili“, izjavio je generalni direktor Džejmi Dimon.

I britanska banka Standard Čerterd takođe namerava da proširi svoje predstavništvo u Frankfurtu koje je do sada zapošljavalo stotinak ljudi. Oni žele da u tom gradu stvore centar poslovanja za Evropu. Predsednik uprave Hoze Vinals smatra da je "logično“ to što su se odlučili za Frankfurt, jer tamo ionako vode svoje poslove sa evro-kliringom (beležničko praćenje kupoprodaje vrednosnih papira, prim.aut), iako nije izvesno koliko će saradnika na kraju da imaju u Frankfurtu: to zavisi od pregovora o "bregzitu“. Nije još sigurna ni američka financijska institucija Goldman Saks: ona zapravo već ima dozvolu za otvaranje sopstvene banke u Nemačkoj i Francuskoj, kao i za ekspoziture u čitavom nizu drugih zemalja Evropske unije. Ta institucija u Londonu trenutno ima 6.000 službenika, a u Frankfurtu oko 200. Na kraju će ih u Nemačkoj sigurno biti najmanje dvostruko više – ali to koliko će ih biti i gde, još nije odlučeno. Slično razmišljaju i u američkoj investicionoj banci Morgan Stenli.

Frankfurt; Autor: Pixabay

...I DRUGE EVROPSKE METROPOLE

Tu je i čitav niz banaka s Dalekog istoka: treća po veličini banka Japana Sumimoto Micui otvara svoje predstavništvo u Frankfurtu i još je pitanje koliko će od 1.000 njenih službenika iz Londona da se preseli u metropolu na reci Majni. Tamo dolazi i japanska investiciona banka Nomura koja je do sad imala oko 3.000 saradnika u Evropi, do sad ih je većina bila u Londonu. Japanska institucija Daiva sikjuritis zapravo već ima svoje odeljenje investicionog bankarstva u Frankfurtu, ali sada želi da proširi svoju tamošnju ekspozituru i premestiti određeni broj od 450 saradnika koji su do sada radili u Velikoj Britaniji.

Frankfurt nipošto nije jedina metropola Evrope u koju se sele finansijske institucije iz Velike Britanije. Pariz je za svoje evropsko sedište odredila i banka HSBC i tamo namerava da premesti najmanje hiljadu službenika. Težište želi i dalje da ostavi u Velikoj Britaniji gde zapošljava oko 43.000 ljudi.

Slično kao i Dojče bank, tu je i čitav niz u stvari francuskih banaka koje nakon "bregzita“ svoje kancelarije iz Velike Britanije – gde su se po pravilu bavile međunarodnim poslovanjem, prometom vrednosnim papirima ili investicionim bankarstvom – vraćaju u domovinu: na primer Sosijete ženeral, BNP Paribas ili Kredi agrikol. Ali ima i drugih gradova Evropske unije u koje odlaze institucije iz Velike Britanije: često je to i Brisel, Amsterdam, institucije Južne Amerike naravno da teže Madridu...

Jedino što bi moglo da zaustavi taj egzodus iz Velike Britanije jeste da se u pregovorima o "bregzitu“ dogovori "prelazni period“, smatra Kajl iz Prajsvotershaus Kupers. To bi značilo da se dogovore pravila u periodu nakon izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, pa do konačnog sporazuma o slobodnoj trgovini između te zemlje i Unije. To bi moglo da potraje od tri do pet godina i Kajl, naravno, želi da u tom periodu "sve ostane kao što je bilo“. No to očekivanje, odlukom građana Velike Britanije, teško da je realno.
 
(Deutsche Welle)
KliknitePrevucite za sledeću vest

Pratite nas na Facebooku
Povezane vesti
London; Autor: PixabaySvet

ROK OD 60 DANA ZA DOGOVOR: Katar podneo žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji

London; Autor: PixabayMagazin

NEWSWEEK OTKRIVA Za slavu imena i spas grešne duše: Zašto srpski političari masovno grade crkve (FOTO)

London; Autor: PixabayMagazin

NEWSWEEK S VUKAŠINOM VOLFOM MINIĆEM: Šibicari iz visokog društva

London; Autor: PixabaySvet

ODGOVOR RUSIJE NA AMERIČKE SANKCIJE KAO BUMERANG: Nova mera pogodiće upravo ruske državljane

Ostale vesti iz rubrike Svet
Inicijalizacija u toku...

PRATITE NAS